Strane diplomate rešavaju pitanje spomenika u Preševu

Diplomatski predstavnici zapadnih zemalja u Srbiji počinju razgovore lokalnim liderima sa juga i vlastima u Beogradu u pokušaju ponalaženja kompromisnog rešenja za spomenik pripadnicima bivše Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca u centru Preševa, saznaje RSE. Diplomate nastoje da spreče moguće incidente pošto su vlasti u Beogradu najavile da će, ukoliko lokalni lideri sami to ne učine do 17. januara, spomenik biti uklonjen "milom ili silom".

Budući da više gotovo dva meseca, centralne vlasti u Beogradu i pojedini lideri sa juga Srbije putem medija razmenjuju optužbe i pretnje, male su šanse da će se sami dogovoriti. Pitanje spomenika vojnicima bivše Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM), koji je otkriven u novembru u centru Preševa rešavaće se još jednom uz posredovanje stranih predstavnika.

Konačna odluka o njegovoj sudbini očekuje se u subotu, 12. januara kada se sastaju odbornici sa juga Srbije. Gradonačelnik Preševa Ragmi Mustafa potvrdio je za RSE da će na tu zajedničku sednicu biti pozvano i više ambasadora akreditovanih u Beogradu. Navodeći da nikakav predlog nije dobio, Mustafa nije želeo da komentariše informacije po kojima će diplomate predložiti lokalnim liderima da spomenik iz centra Preševa premeste na drugu lokaciju, kako bi se izbegli mogući incidenti ukoliko državni organi Srbije odluče da uklone spomen-obeležje.

„Ambasadori će na sednici biti upoznati sa problemima i oni će, naravno, imati pravo da daju svoje mišljenje. Međutim, ovo je vrlo osetljiva situacija na koju nije baš tako jednostavno dati odgovor. U Preševu vlada velika uznemirenost zbog direktne pretnje od strane premijera i predsednika Srbije da će spomenik biti silom uklonjen. Neka ambasadori dođu da se sastanemo, pa o tom - potom,“ kaže Mustafa.

Iz Koordinacionog tela Vlade Srbije za Preševo, Bujanovac i Medveđu saopštili su da očekuju poziv na zajedničku sednicu odbornika opština sa juga, a predsednik Zoran Stanković uverava da će sudbina spomenika biti rešena bez incidenata.

„Vidim da su predstavnici lokalne samouprave pozvali predstavnike
medjunarodne zajednice na sastanak, ali da niko od predstavnika vlasti Srbije nije pozvan, i očekujem i zahtevam da prisustvujem tom skupu. Očekujemo da se pregovori povoljno završe i da se postigne rešenje koje će biti zadovoljavajuće za sve koji žive i rade na tom prostoru, kao i zadovoljavajuće za nadležne državne organe“, rekao je Stanković.

Prikupljanje poena

Ni sami predstavnici sa juga Srbije nisu jedinstveni po pitanju kako bi problem spornog spomenika trebalo rešiti. Dok lider Pokreta za Demokratski Progres Jonuz Musliju koji predvodi i Organizaciju veterana OVPMB poručuje da ne treba očekivati da će spomenik biti uklonjen, predsednik Demokratske unije doline Skender Destani ne isključuje mogućnost kompromisa, „koji bi svima dobro došao, osim radikalnim političkim elementima“.

Da vremena za dogovor nema još puno, svedoči poslednja u nizu pretnji premijera Ivice Dačića koji je dao rok lokalnim vlastima da do 17. januara sami uklone spomenik ili će, kako je naveo, biti uklonjen “milom ili silom”.

Mermerna ploča sa 27 uklesanih imena postala je tako pred kraj prošle godine jedno od gorućih pitanja u zemlji i još jednom podigla tenzije na liniji Beograd – jug Srbije. Ljudi kojima je posvećen spomenik za centralne vlasti su sporni jer je reč o pripadnicima rasformirane vojske koji su učestvovali u sukobima 2000. i 2001. godine. Dok ih u Beogradu sada nazivaju teroristima, jedini albanski predstavnik u Skupštini Srbije Riza Halimi podseća da su oni 2002. godine amnestirani upravo od strane vlasti u Srbiji, te da su bili legitimni pregovarači.

“Ako tada nije korišćen termin teroristi, kome sada u ovo vreme treba da stvara nove tenzije vraćanjem na period pre događaja u kopnenoj zoni bezbednosti, koji su u to vreme, pored ostalog, izazvani veoma svirepim dejstvima specijalnih snaga policije i vojske koji su pre toga bili učesnici rata na Kosovu”, navodi Halimi.

Za deo stanovnika juga Srbije ovo spomen-obeležje predstavlja legitimno pravo da odaju počast stradalima iz svog naroda. Govori o takvom stavu i izjava čoveka kojeg smo tokom nedavne posete Preševu zatekli kako klanja ispred spomenika.

"Ovaj spomenik ovde znači da su oni dali život za današnju slobodu. Njima treba iskazati poštovanje, baš kao i ostalima koji su svoje dali živote. Oni su ratovali za današnju slobodu."

Nisu se sa ovakvim shatanjima većinskog naroda na jugu Srbije složili lideri u Beogradu. Premijer Dačić nije birao reči kada je lokalnim vlastima u Preševu prvi put poručio da spomenik sami uklone ili će to učiniti nadležni organi, a predsednik Srbije Tomislav Nikolić ocenio je da "spomenik treba srušti u po bela dana".

Usledilo je saopštenje pojedinih bivših pripadnika OVPBM koji su Dačiću odgovorili da su spremni da se suprotstave uklanjanju spomenika, ako je potrebno i oružjem i da mogu „vrlo lako ponovo obući uniforme i čizme i uzeti oružje u ruke“.

Ovakve najave osudila je i ambasada SAD u Beogradu, a da je pitanje spomenika potrebno hitno rešavati ocenili su i drugi diplomatski predstavnici, koji su se uključili u ceo slučaj. U civilnom sektoru odgovornost za najnovije tenzije vide i u Beogradu i na jugu Srbije. Abdula Ahmeti iz Inicijative mladih za ljudska prava veruje da će uključivanjem stranih posrednika problem biti rešen.

“Ova situacija odgovara političarima za prikupljanje poena. Ona odgovara i Beogradu i Preševu i Prištini. Pa čak i Tirani i Makedoniji. Sada su se svi uključili ko hoće da brani, a ko hoće da skine spomenik. Ali, ja mislim da će to da se rešava onako kako kaže Evropska unija i međunarodne organizacije. I to je to, nema tu mesta za strah i paniku”, ocenjuje Ahmeti.