Pete Baumgartner (Priredio: Dragan Štavljanin)
Iznenadno okretanje Francuske ka Rusiji nakon terorističkih napada u Parizu izazvalo je zabrinutost među bivšim komunističkim zemljama u centralnoj i istočnoj Evropi da Moskva nastoji da iskoristi svoj angažman u borbi protiv islamskih ekstremista kako bi osigurala ustupke Zapada oko Ukrajine.
Odmah nakon masakra u Parizu, u kome je poginulo 129 ljudi a ranjeno više od 300, predsednik Francuske Fransoa Oland pozvao je na stvaranje velike koalicije – uključujući Rusiju – u cilju uništenja „Islamske države“, koja je preuzela odgovornost za ovaj napad.
Usledila je naredba ruskog predsednika Vladimira Putina mornarici da sarađuje sa francuskim pomorskim snagama u istočnom Mediteranu, gde Kremlj ima bazu u sirijskoj luci Tartus. Olandova spremnost za saradnju sa Rusijom je veliki zaokret Francuske koja je igrala zapaženu ulogu u međunarodnoj koaliciji predvođenoj SAD u borbi protiv militanata ISIS u Siriji i Iraku.
Prethodno je francuska vlada žestoko kritikovala Rusiju kada je počela vazdušne udare u Siriji 30. septembra, ističući da je pravi cilj Moskve da očuva uzdrmanog predsednika Bašara-el-Asada na vlasti.
Bivši ukrajinski diplomata Bohdan Jaremenko kazao je za ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa da je nakon terorističkih napada na Pariz, Putin „stvorio (novu) priliku za dijalog sa Zapadom koju je izgubio zbog situacije u Ukrajini“.
Ustupci oko Ukrajine?
Oland i nemačka kancelarka Angela Merkel odigrali su ključnu ulogu u nametanju ekonomskih sankcija Rusiji kao odgovor na nelegalnu aneksiju ukrajinskog poluostrva Krim 2014. i podrške proruskim separatistima u istočnoj Ukrajini.
Njih dvoje su zastupali Zapad i imali zapaženu ulogu u postizanju mirovnog sporazuma u Minsku u februaru.
“Sada francuske i ostale diplomate treba da odluče da li je moguća saradnja sa Rusijom oko Sirije bez promene njihovog stava o Ukrajini, tačnije da se zadrže i moguće pooštre sankcije prema Moskvi ako propadne mirovni sporaum iz Minska”, ističe Jaremenko.
Premijer Estonije Tavi Roivas kazao je u nacionalnom parlamentu da “ne može biti trgovine oko poštovanja primirja. Saradnja oko drugih pitanja ne podrazumeva ustupke Evrope u njenom susedstvu”.
Najavljeno je da će se Oland sastati sa Putinom sledeće sedmice u Moskvi što će biti prva poseta jednog lidera EU u poslednjih pola godine.
Podele unutar Evrope?
Kalev Stoičesku, analitičar međunarodnog Centra za odbranu i bezbednost sa sedištem u Talinu, ističe da Rusija koristi terorističke napade u Parizu “da ponovo izazove razodor u EU kada je reč o jedinstvenom stavu o sankcijama prema Rusiji”.
Međutim, Stoičesku smatra da iako Rusija i Zapad “mogu da udruže snage u borbi protiv ISIS, kao zajedničkog neprijatelja, i ‘zbrišu’ islamski kalifat sa lica zemlje, to ne rešava pitanje položaja Asada ni političku budućnost Sirije”.
Pol Gobl (Paul Goble), dugogodišnji ekspert za Rusiju i autor bloga “Prozor prema Evroaziji”, kaže da su pojedine baltičke vlade zabrinute da će Francuska slediti nešto pomirljiviju politiku Nemačke prema Rusiji, za koju se zalažu pojedini krugovi u Berlinu.
Na to ukazuje i izjava vicekancelara Zigmara Gabrijela, koji smatra da su sankcije EU prema Moskvi kontraproduktivne jer je postala partner u rešavanju problema na Bliskom istoku.
Gobl dodaje da niko nije “očekivao da će američki predsednik Barak Obama i Oland tako brzo učiniti ustupke Putinu”.
Jurij Ruban, politički analitičar i šef departmana ukrajinskog predsednika Petra Porošenka za humanitarna pitanja, kaže za RSE da ako Zapad zaboravi na Ukrajinu onda će se “za nekoliko meseci hibridni rat Rusije proširiti na baltičke zemlje i dalje, zbog čega naše baltičke kolege upravo jadikuju”.
Pojedini političari u Poljskoj, gde je nova desničarska vlada koja gaji veliko podozrenje prema Rusiji upravo stupila na dužnost, uporedili su odluku Olanda da se zajedno sa Rusima bori protiv ISIS sa svrstavanjem uz sovjetskog diktatora Staljina u borbi protiv nacista tokom Drugog svetskog rata.
Ruski analitičar Andrej Pjontkovskii smatra da Zapad može da izađe na kraj sa “Islamskom državom” bez učešća Rusije, ali za to će biti potrebna “politička volja”.
On dodaje da bi Zapadu bilo lakše da se bori protiv islamskih ekstremista ako ne bi morao da pravi kompromise sa Putinom i njegovim štićenikom Asadom.
Međutim, Stoičesku i Gobl ističu da je Putin u zabludi ako veruje da će dobiti odrešene ruke u Ukrajini ili da može izbeći primenu mirovnog sporazuma iz Minska – zbog ruskih vazdušnih operacija u Siriji.
“Vol strit džornl” (Wall Street Journal) je objavio u sredu, pozivajući se na zvaničnike EU, da će najverovatnije produžiti ekonomske sankcije Moskvi, koje ističu u januaru.
“Putinovi snovi da će mu biti prepuštena Ukrajina u kontekstu (nove) ‘antihitlerovske koalicijie’ kao što je Istočna Evropa prepuštena Staljinu – nisu ostvareni na samitu G20 u Turskoj u novembru”, zaključuje Pjontkovski.
