U Poljskoj se u petak održava sastanak ministara finansija EU, koji će pokušati da izrade plan za rješavanje dužničke krize.
Zbog straha da bi se evropska kriza mogla proširiti, evropskim ministrima na sastanku u Poljskoj pridružio se i Timoti Gajtner.
Evropski ministri finansija pokušaće u Poljskom gradu Vroclavu da riješe nesuglasice u vezi sa obezbjeđenjem drugog paketa pomoći Grčkoj i sporno pitanje da li evropske zemlje treba da objave euroobveznice kao garanciju obezbjeđenja pozajmica jedne drugoj.
Zahtjevi da Grčka ubrza planirane mjere štednje i podijele među vladama i političarima oko podrške zaduženim članicama eurozone izazvali su nemire na finansijskim tržištima.
Grčkoj su hitno potrebna dodatna finansijska sredstva, ali revizija budžetskih mjera koju predvodu Evropska komisija neće biti okončana do kraja septembra.
U Njemačkoj, Finskoj i Slovačkoj postoje naznake da je javnost protiv obezbjeđenja fondova za nove pakete finansijske pomoći.
Uoči sastanka, novinarima se obratio grčki ministar finansija Evangelos Venizelos koji vjeruje u dogovor.
"Mi smo na tragu toga da primijenimo dogovoreni program, a ja vjerujm da će impelemntacija odluke donesene 21. jula biti zajendička i pokrenut nas naprijd ne samo Grčku već cijelu eurozonu", kaže on.
No, ministarka finansija Finske Juta Urpilainen rekla je da ne očekuje da se na sastanku ministara finansija u petak nađe rješenje za zahtev njene zemlje da dobije obezbeđenje za zajmove Grčkoj.
Finska traži kolateral da bi učestvovala u drugom spasilačkom paketu zajmova za prezaduženu Grčku od 109 milijardi eura i taj zahtjev onemogućava primjenu dogovorenog na samitu lidera zone eura 21. jula.
Mogući uvod u bankrot Grčke
Finski zahtev podstakao je još neke zemlje zone eura da traže kolateral za zajmove Grčkoj, uključujući Austriju i Holandiju.
Ukoliko bi njihovi zahtevi bili usvojeni, obezbeđenje zaloga smanjilo bi spasilački paket za Grčku za nekoliko stotina miliona eura.
Njemački ministar finansija Volfgang Šojble u petak ujutru je u Vroclavu upozorio da Evropa mora dovesti u red svoje finasije.
"Imamo određenih problema u Evropi. Moramo riješiti probleme na obije strane i ovdje i preko Atlanstika da bi smo dobili što je više moguće stabilnosti na finansijskim tržištima, što je glavni razlog straha od slabosti glabalne ekonomije. Zato Evropa mora zavesti red u svojoj kući, a to moraju učinisti i SAD i to ćemo učiniti zajednički", poručio je Šojble
Upravo zbog straha od prelivanja krize evropskim ministrima finansija pridružeio se i američki kolega Timoti Gajtner.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble govori na 3. Međunarodnoj konferenciji kluba investitora u Berlinu, 16. januar 2011.
Američki predsjednik Barak Obama zatražio je od lidera eurozone da riješe nesuglasice oko dužničke krize.
Britanski BBC smatra da će uprkos navedenim nesuglasicama ministri finansija pokušati da dodu do zajedničkog stava za izlazak iz krize.
Belgijski ministar finansija Didije Rejnder rekao je u četvrtak da sada nije vrijeme za "ponovnu gradnju zidova" već da se kriza treba iskoristiti za nove temelje političke integracije u Evropu.
Višednevni pad akcija na berzama zaustavljen je u četvrtak nakon što su vodeće Centralne banke, među kojima su američka i engleska, postigle saglasnost o puštanju američkog dolara u finansijski sistem.
Cilj ovog poteza bio je da se obezbjedi da globalni bankovni sistem ima dovoljno novca za finansiranje svakodnevnih operacija.
Međutim, pojedini analitičari tumače ovaj potez i kao mogući uvod u bankrot Grčke.
Zbog straha da bi se evropska kriza mogla proširiti, evropskim ministrima na sastanku u Poljskoj pridružio se i Timoti Gajtner.
Evropski ministri finansija pokušaće u Poljskom gradu Vroclavu da riješe nesuglasice u vezi sa obezbjeđenjem drugog paketa pomoći Grčkoj i sporno pitanje da li evropske zemlje treba da objave euroobveznice kao garanciju obezbjeđenja pozajmica jedne drugoj.
Zahtjevi da Grčka ubrza planirane mjere štednje i podijele među vladama i političarima oko podrške zaduženim članicama eurozone izazvali su nemire na finansijskim tržištima.
Grčkoj su hitno potrebna dodatna finansijska sredstva, ali revizija budžetskih mjera koju predvodu Evropska komisija neće biti okončana do kraja septembra.
U Njemačkoj, Finskoj i Slovačkoj postoje naznake da je javnost protiv obezbjeđenja fondova za nove pakete finansijske pomoći.
Uoči sastanka, novinarima se obratio grčki ministar finansija Evangelos Venizelos koji vjeruje u dogovor.
"Mi smo na tragu toga da primijenimo dogovoreni program, a ja vjerujm da će impelemntacija odluke donesene 21. jula biti zajendička i pokrenut nas naprijd ne samo Grčku već cijelu eurozonu", kaže on.
No, ministarka finansija Finske Juta Urpilainen rekla je da ne očekuje da se na sastanku ministara finansija u petak nađe rješenje za zahtev njene zemlje da dobije obezbeđenje za zajmove Grčkoj.
Finska traži kolateral da bi učestvovala u drugom spasilačkom paketu zajmova za prezaduženu Grčku od 109 milijardi eura i taj zahtjev onemogućava primjenu dogovorenog na samitu lidera zone eura 21. jula.
Mogući uvod u bankrot Grčke
Finski zahtev podstakao je još neke zemlje zone eura da traže kolateral za zajmove Grčkoj, uključujući Austriju i Holandiju.
Ukoliko bi njihovi zahtevi bili usvojeni, obezbeđenje zaloga smanjilo bi spasilački paket za Grčku za nekoliko stotina miliona eura.
Njemački ministar finansija Volfgang Šojble u petak ujutru je u Vroclavu upozorio da Evropa mora dovesti u red svoje finasije.
"Imamo određenih problema u Evropi. Moramo riješiti probleme na obije strane i ovdje i preko Atlanstika da bi smo dobili što je više moguće stabilnosti na finansijskim tržištima, što je glavni razlog straha od slabosti glabalne ekonomije. Zato Evropa mora zavesti red u svojoj kući, a to moraju učinisti i SAD i to ćemo učiniti zajednički", poručio je Šojble
Upravo zbog straha od prelivanja krize evropskim ministrima finansija pridružeio se i američki kolega Timoti Gajtner.
Američki predsjednik Barak Obama zatražio je od lidera eurozone da riješe nesuglasice oko dužničke krize.
Britanski BBC smatra da će uprkos navedenim nesuglasicama ministri finansija pokušati da dodu do zajedničkog stava za izlazak iz krize.
Belgijski ministar finansija Didije Rejnder rekao je u četvrtak da sada nije vrijeme za "ponovnu gradnju zidova" već da se kriza treba iskoristiti za nove temelje političke integracije u Evropu.
Višednevni pad akcija na berzama zaustavljen je u četvrtak nakon što su vodeće Centralne banke, među kojima su američka i engleska, postigle saglasnost o puštanju američkog dolara u finansijski sistem.
Cilj ovog poteza bio je da se obezbjedi da globalni bankovni sistem ima dovoljno novca za finansiranje svakodnevnih operacija.
Međutim, pojedini analitičari tumače ovaj potez i kao mogući uvod u bankrot Grčke.
