RSE
Lideri Grčke, Francuske i Nemačke razmotrili su na telefonskoj konferenciji situaciju u Grčkoj i finansijsku krizu koja potresa svetska tržišta.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel izrazili su tom prilikom uverenje da je budućnost Grčke u evrozoni, nakon što im je grčki premijer Jorgos Papandreu još jednom rekao da je Atina "apsolutno odlučna" da ispuni svoje obaveze, saopšteno je u Parizu.
Sarkozi i Merkel su grčkom premijeru istakli značaj koji treba posvetiti "striktnom i efikasnom sprovođenju programa oporavka grčke privrede koji podržavaju i zemlje evrozone i Međunarodni monetarni fond, a što je uslov za isplatu budućih tranši kreditnog programa".
"Grčki premijer je potvrdio "apsolutnu odlučnost njegove vlade da preduzme sve neohodne mere kako bi se ispunile sve preuzete obaveze", dodaje se u saopštenju.
"Uprkos nedavnim glasinama, sve strane su naglasile da će Grčka ostati u zoni evra", izjavio je portparol vlade Grčke Ilijas Mosijalos posle 25-minutnog telefonskog razgovora između Sarkozija, Merkelove i Papandreua.
Rastu cene akcija na Wall Streetu
Grčka je predočila da je odlučna u ispunjavanju svih svojih obaveza, dogovorenih sa međunarodnim kreditorima u zamenu za zajmove Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda.
Dobre vesti stigle su u sredu i iz Italije, gde je parlament prihvatio vladin predlog budžetske štednje od 54 milijarde evra, što je ublažilo strahovanja da bi dužnička kriza mogla zahvatiti i treću po veličini evropsku ekonomju.
Predsednik Evropske komisije Jose Manuel Barroso obećao je, pak, da će EK uskoro objaviti studiju o uvođenju zajedničke obveznice evrozone, što se smatra potencijalnim rešenjem za dužničku krizu.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo u Briselu, 21. jul 2011.
"Vesti iz Evrope pomalo se poboljšavaju. Ulagači još nisu sasvim uvereni da će dužnička kriza uskoro biti u potpunosti rešena, no vidljivi su pomaci na bolje", kaže Peter Cardillo, analitičar u kompaniji Rockwell Global Capital.
To je ohrabrilo ulagače, pa su juče u drugom planu ostali slabi makroekonomski podaci. Promet u trgovini na malo ostao je u avgustu u SAD-u nepromenjen u odnosu na prethodni mesec, dok su procene rasta maloprodaje za jun i jul snižene.
Na Wall Streetu su u sredu cene akcija porasle treći dan zaredom, zahvaljujući napretku u rešavanju dužničke krize u evrozoni, što je oživelo nadu da će Grčka izbeći bankrot.
Lideri Grčke, Francuske i Nemačke razmotrili su na telefonskoj konferenciji situaciju u Grčkoj i finansijsku krizu koja potresa svetska tržišta.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel izrazili su tom prilikom uverenje da je budućnost Grčke u evrozoni, nakon što im je grčki premijer Jorgos Papandreu još jednom rekao da je Atina "apsolutno odlučna" da ispuni svoje obaveze, saopšteno je u Parizu.
"Predsednik republike i kancelarka istakli su da je sada više nego ikada neophodno da se u potpunosti sprovedu odluke koje su 21. jula usvojili šefovi država i vlada evrozone kako bi obezbedili stabilnost evrozone", navodi se u saopštenju iz Jelisejske palate.
Sarkozi i Merkel su grčkom premijeru istakli značaj koji treba posvetiti "striktnom i efikasnom sprovođenju programa oporavka grčke privrede koji podržavaju i zemlje evrozone i Međunarodni monetarni fond, a što je uslov za isplatu budućih tranši kreditnog programa".
"Grčki premijer je potvrdio "apsolutnu odlučnost njegove vlade da preduzme sve neohodne mere kako bi se ispunile sve preuzete obaveze", dodaje se u saopštenju.
"Uprkos nedavnim glasinama, sve strane su naglasile da će Grčka ostati u zoni evra", izjavio je portparol vlade Grčke Ilijas Mosijalos posle 25-minutnog telefonskog razgovora između Sarkozija, Merkelove i Papandreua.
Rastu cene akcija na Wall Streetu
Grčka je predočila da je odlučna u ispunjavanju svih svojih obaveza, dogovorenih sa međunarodnim kreditorima u zamenu za zajmove Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda.
Dobre vesti stigle su u sredu i iz Italije, gde je parlament prihvatio vladin predlog budžetske štednje od 54 milijarde evra, što je ublažilo strahovanja da bi dužnička kriza mogla zahvatiti i treću po veličini evropsku ekonomju.
Predsednik Evropske komisije Jose Manuel Barroso obećao je, pak, da će EK uskoro objaviti studiju o uvođenju zajedničke obveznice evrozone, što se smatra potencijalnim rešenjem za dužničku krizu.
"Vesti iz Evrope pomalo se poboljšavaju. Ulagači još nisu sasvim uvereni da će dužnička kriza uskoro biti u potpunosti rešena, no vidljivi su pomaci na bolje", kaže Peter Cardillo, analitičar u kompaniji Rockwell Global Capital.
To je ohrabrilo ulagače, pa su juče u drugom planu ostali slabi makroekonomski podaci. Promet u trgovini na malo ostao je u avgustu u SAD-u nepromenjen u odnosu na prethodni mesec, dok su procene rasta maloprodaje za jun i jul snižene.
Na Wall Streetu su u sredu cene akcija porasle treći dan zaredom, zahvaljujući napretku u rešavanju dužničke krize u evrozoni, što je oživelo nadu da će Grčka izbeći bankrot.