Ministri odbrane NATO-a započeli su sastanak u Briselu 15. februara kako bi razgovarali o nastavku vojne pomoći ratom zahvaćenoj Ukrajini i povećanju vojne potrošnje 31 zemlje članice bloka.
Uoči razgovora, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izrazio je nadu da će Sjedinjene Države nastaviti da podržavaju Ukrajinu kroz paket vojne pomoći vredan 95,34 milijarde dolara, koji uključuje 61 milijardu dolara za Kijev i koji je odobrio Senat SAD.
To tek treba da dođe na glasanje u Predstavnički dom pod kontrolom Republikanaca.
Ukrajinske snage navode da imaju sve manje zaliha municije dok se bore da spreče sve intenzivnije napade Rusije na frontu i raketne i bespilotne napade na civile i infrastrukturu.
"Već vidimo uticaj činjenice da SAD nisu bile u stanju da donesu odluku, ali očekujem da će SAD moći da donesu odluku, da će se Kongres i Predstavnički dom dogovoriti o nastavku podrške Ukrajini", rekao je Stoltenberg novinarima.
Predlog zakona je prošao u Senatu SAD 13. februara, ali ga Predstavnički dom još nije prihvatio.
Ukoliko bude usvojen, omogućio bi ponovni početak isporuka oružja i municije za ukrajinske snage koje su obustavljene od decembra.
Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson, koji je kritikovao paket pomoći i pre glasanja u Senatu, jer u njemu nedostaju, kako je rekao, odredbe za zaustavljanje rekordnog protoka migranata preko američko-meksičke granice. On je nagovestio je da bi to moglo da potraje nedeljama ili mesecima.
"Dom predvođen Republikancima neće biti ometan niti primoran da usvoji zakon o stranoj pomoći", rekao je Džonson kasno 14. februara nakon sastanka iza zatvorenih vrata sa kolegama Republikancima – od kojih su mnogi povezani sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom.
On je ponovio da paket pomoći mora da sadrži i mere zaštite granica, ali je rekao da lično podržava pomoć Ukrajini.
