Stevan Dojčinović istraživačkim novinarstvom se bavi od 2008. godine, kao novinar međunarodne novinarske organizacije Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP). Od leta 2012. do aprila 2015. godine bio je glavni i odgovorni urednik Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Napisao je knjigu "Šarić - kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu", 2014. godine.
Dobitnik je više priznanja, uključujući: nagradu Duško Jovanović 2015. godine, regionalnu nagradu Jug Grizelj 2013, dve nacionalne Nagrade za izuzetnost u istraživačkom novinarstvu 2011. i 2012. godine. Jedan je od sedam članova međunarodnog istraživačkog tima koji je osvojio nagradu Daniel Perl za prekogranično istraživačko novinarstvo, dodeljenu na Svetskoj konferenciji istraživačkog novinarstva u Kijevu, 2011.
Subota, 30. januar
Od kada sam osnovao portal KRIK.rs, subota mi je postala jedini pravi neradni dan. Tada se naspavam, čitam stripove ili romane, mogu da odgledam film, vozim bajk ili izađem uveče do grada.
Ove subote, međutim, ne radim apsolutno ništa. Preležao sam celi dan razmišljajući o privatnim temama, trudeći se da ne pogledam čak ni vesti na mobilnom telefonu. Pokušavam da se bar danas distanciram od posla.
Nedelja, 31. januar
Od kada sam se probudio pripremam se za sledeću nedelju na poslu. Dolazi u Beograd i jedan izvor iz nemačke, istražitelj koji radi na slučaju o kojem smo pisali, pa uz večeru sa koleginicom i njim diskutujemo o tome.
Ponedeljak, 1. februar
Danas smo objavili četvrtu priču iz serijala o gradonačelniku beograda Siniši Malom. Nova priča, kao i prethodne, otkriva da je Mali povezan sa nizom ofšor kompanija sa Britanskih Devičanskih Ostrva, preko kojih je umešan u različite sumnjive i koruptivne poslove na Balkanu.
Naš sajt, ikako postoji svega šest meseci, već je izgradio veliku publiku i imamo preko 100.000 posetilaca mesečno. Pored toga nas mnoštvo ljudi prati na socijalnim mrežama, pa se priča lepo šeruje, diskutuje o njoj, ljudi prave karikature i šale na osnovu naših otkrića.
Teško je opisati nekome van novinarske struke to zadovoljstvo koje nastane kada se objavi istraživačka priča na kojoj se dugo radilo i vidi da je postala tema u javnosti.
Utorak, 2. februar
Kako obično biva, posle uspešnog i optimističnog dana, dolazi dan nerviranja. Gotovo nijedna novina nije ni reč objavila o našem jučerašnjem otkriću. Jedino Kurir, koji je nedavno ispao iz sistema cenzurisanih mejnstrim medija u Srbiji.
Kontrola medija predstavlja jedan od ključnih problema u zemlji.
Premijer Vučić je, u njegovom prepoznatljivom maniru, izjavio kako je naša priča o Malom "besmislena", te da nije imao strpljenja ni da je pročita do kraja. Neodgovorna reakcija najbitnijeg političara i funkcionera u zemlji.
U svakom slučaju, svi mediji su objavili njegovu prozivku, a da pre toga nisu našu priču.
Nakon posla odlazim u jednu od beogradskih pivnica. Poslednjih godina je otvoreno više lokala po prestonici u kojima se mogu piti stotine različitih vrsta piva iz celog sveta. Jedan od najboljih načina da se završi stresan dan na poslu.
Sreda, 3. feburar
Sreda vraća optimizam.
Čitaoci našeg sajta, kojima se dopala priča ili podstaknuti negativnom reakcijom premijera, uplaćuju nam male donacije. Neko uplati 100 dinara, neko 1.000.
Osim što je to finansijska pomoć za naš rad, mi to doživljavamo kao potvrdu da smo na pravom putu i podršku da istrajemo dalje.
Četvrtak, 4. februar
Zaštitnik građana je objavio preporuku za smenu načelnika komunalne policije Nikole Ristića, vezano za incident sa našim novinarima.
Pre nekoliko meseci, kada su prišli da gradonačelniku Siniši Malom postave pitanja vezana za njegove koruptivne poslove, komunalni policajci su našim novinarima oduzeli fotoaparat i mobilni telefon, te obrisali snimke. To se dogodilo u prisustvu načelnika Ristića. Policajci su imali primitivna znanja o brisanju podatka, pa smo snimke uspeli da povratimo i objavimo.
Videćemo da li će gradske vlasti poslušati zaštitnika građana i smeniti Ristića, što bi bilo jedino razumeno rešenje, s obzirom i na ostale incidente koje je komunalna policija počinila prethodnih meseci.
Večeras pokušavam da ranije zaspim jer rano ujutru idem da pratim suđenje Branku Lazareviću, bivšem šefu kabineta tadašnjeg ministra policije Ivice Dačića. Optužen je da je odavao službene tajne narko kartelu.
Petak, 5. februar
Nisam uspeo da se naspavam i iscrpljen idem na suđenje.
Ništa se značajno nije dogodilo. Već godinu dana se suđenje odugovlači i nismo do danas uspeli da čujemo ni Lazarevićevu odbranu. U opstrukciji suđenja najviše učestvuju advokati.
Tako je u Srbiji. Dok u američkim filmovima advokati pokušavaju da pronađu najpovoljnije rešenje za klijenta, naši advokati uvek idu na to da tvrde da je klijent potpuno nevin, da je optužnica besmislena i onda odugovlače postupak koliko god mogu, valjda nadajući se da će zastariti.
Nekoliko ozbiljnih kriminalaca je u Srbiji oslobođeno zahvaljujući zastarenju.
Direktno sa suđenja ulećem u kombi koji će me narednih šest sati voziti do Sarajeva. Tamo imamo dvodnevni sastanak urednika novinarske mreže OCCRP, gde razgovaramo o mogućim pričama i koordiniramo rad. Naporni sastanci će mi pojesti vikend.
