Posada helikoptera koji se marta 2015. godine srušio na surčinskom aerodromu, kada je stradalo sedmoro ljudi, nije bila osposobljena za letanje u datim uslovima – rekao je u Intervjuu nedelje RSE nekadašnji zamenik komandanta vazduhoplovstva Srbije, Sreto Malinović, nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu, koje je vodilo predistražni postupak o padu helikoptera, odlučilo da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv onih koji su učestvovali u pripremanju i izvršenju zadatka.
"Ne mogu, a da ne pomislim, da je Tužilaštvo, mimo postojećih činjenica, našlo neke činjenice po kojima nije postojao niti umišljaj, niti nehat ili da su postojali elementi krivične odgovornosti", nastavlja Malinović.
RSE: Sumnjate da je odluka Tužilaštva posledica političkog pritiska?
Malinović: Rekao sam da je postojala presija da se izvrši taj zadatak, pre svega od ljudi koji su političari, koji obavljaju visoke državne funkcije, iz samo njima znanih razloga. Očigledno je da je sama posada, u situaciji u kojoj se nalazila, bila u nekoj vrsti presije. To su bili ljudi koji su mesecima unazad proglašavani herojima za spašavanje iz zavejanih područja, iz poplava ... Tokom mnogo godina oni su izvršili veliki broj zadataka upravo na pomoći civilnom stanovništvu, a da ne govorimo o zadacima koji su u ratnim uslovima izvršavani koji su bili složeni i opasni.
RSE: Treba pomenuti da govorimo o situacijama na kojima su se ljudi iz političke vlasti itekako reklamirali.
Malinović: Nema vlasti koja se ne reklamira na kapacitetima koji su im pri ruci. Ministarstvo odbrane, a posebno Avijacija, su uvek bili interesantni svim političarima za podizanje vlastitog rejtinga. Pogledajte koliko bivših ministara obrane se kandidovalo i do nivoa predsednika države.
RSE: I baš u tom domenu i u tom sektoru se dogodila ovakva tragedija. To pokazuje zbog čega je ljudima iz vlasti, moralo biti bitno na koji način će izaći iz te tragične priče sa jakim političkim odjekom.
Malinović: Ovde je nešto od početka vrlo jasno. Pogledajte ko je sve učestvovao u tome, kako je iniciran zadatak! Ministar zdravlja traži od eskadrile Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) da izvrši zadatak, na šta su momci, vrlo jasno i profesionalno, odgovorili da ne postoje uslovi za izvršenje zadatka. Onda se on obratio kolegi ministru obrane za izvršenje tog zadatka, a ovaj je to prihvatio.
RSE: Da li vas je iznenadilo što se premijer Aleksandar Vučić, u tom trenutku toliko založio za dvojicu ministara? Govorimo o bivšem ministru odbrane Bratislavu Gašiću i aktualnom ministru zdravlja u tehničkoj Vladi Zlatiboru Lončaru.
Malinović: Sa aspekta menadžera u čijem su timu ministri, mogu da razumem zašto se on založio na takav način za njih. To su mu najbliži saradnici, rekao bih i partijski. Ipak, ne mogu da razumem kako nisu u stanju da odvoje državnu funkciju od partijskih odnosa!? Govorim o bilo kojem državniku na visokom položaju. Ovde je simptomatično i ponašanje predsednika Republike, koji je ujedno i nominalni vrhovni komandant Vojske. Dužan je bio da zaštiti jedincu i pokrene postupke za utvrđivanje odgovornosti, onih, koji su upravo grubo kršili načela komandovanja Vojskom. Zloupotrebili su predsednička ovlašćenja.
Ovde ima elemenata da se pokrene nešto što se zove impičment, kao posledica nepreduzimanja mera od strane glavno-komandujućeg snagama, mera u cilju zaštite svoje jedinice. Nije funkcija vrhovnog komandant samo u tome da se mresti po koktelima, dodeljuje priznanja i ordenje. To nosi veliku odgovornost, i za činjenje, i za živote, ali i za nečinjenje.
RSE: Da li Vas iritira takav odnos najviših ljudi u vlasti?
Malinović: Mene više iritira odnos ljudi koji nose uniformu prema ljudima iz vlasti, prema centrima moći.
RSE: Kako bi ste opisali taj odnos?
Malinović: Ljudi iz politike daju na značaju uglavnom nekim stvarima koje ne priliče ni uniformi, ni ličnostima. Istovremeno, neki od onih koji nose uniforme poltronstvom daju uloge ljudima koji su nosioci određenih funkcija, uloge kakve oni nemaju, mimo zakona.
RSE: Da li je to odnos sluganstva?
Malinović: Postoji u Vojsci jedna stvar koju nazivam teorijom kaplarskog zazora, koja kaže da prema pretpostavljenim treba biti blag, a prema potčinjenima strog i nepravedan. To je, pored koruptivnih metoda, jedan od najboljih načina za urušavanje vlastite Vojske, dakle izborom na visoke dužnosti ljudi sa takvim profilima.
RSE: Da li smo takav odnos videli i u slučaju "helikopter"?
Malinović: Videli ste kako je u jednom trenutku načelnik Generalštaba želeo da kaže da nije smeo biti preskočen u hijerarhiji, što je defakto tačno. On je jedini koji je imao pravo da na nečiji zahtev naredi tako nešto.
RSE: S obzirom da je jasno da je on preskočen u lancu komande, zašto nije podneo ostavku, nije se povukao sa tog mesta?
Malinović: Vojnik ne može da podnese ostavku. Može da traži da bude razrešen.
RSE: Zašto to nije uradio?
Malinović: On nema 58 godina da bi, po sili zakona, mogao biti penzionisan.
RSE: Pretpostavljam da razumete apsurdnu situaciju na koju pokušavam da ukažem? Načelnik Generlaštaba Ljubiša Diković javno kaže da je bio izuzet iz sistema komandovanja za ono što je u njegovoj nadležnosti, a da ništa tim povodom ne uradi.
Malinović: Odmah nakon nekoliko konferencija za štampu, on je dodao jedno "ali, situacija je bila urgentna". Ja kažem, ne toliko urgentna da se preskoči onaj jedini koji ima pravo naređivanja za angažovanje ovih snaga.
RSE: Možda je načelnik Generalštaba slušao šta je tih dana i u mesecima koji su usledili govorio premijer Aleksandar Vučić. Jako je bitno da podsetimo na te njegove izjave:
"Ovih šestoro ljudi izgubili su svoje živote u pokušaju da spasu jedan, vredan, najvredniji i najvažniji život. To su imena koja su nestala, na koja su svi zaboravili tokom ove višenedeljne jurnjave za uzrocima, krivcima, protagonistima, naredbodavcima, u kojoj su, osim za to zvanično zaduženih istražnih organa, učestvovali bukvalno svi u Srbiji, svaki novinar, svaki nazovi analitičar, svaki političar. I zaboravili smo, zaboravili ste i opet zaboravili smo te ljude, dok smo jurili krivce. Jurili smo ih na isti način na koji drugi narodi jure za blagom. Lično, tu potrebu i tu vrstu zadovoljstva, što će neko na kraju biti za nešto kriv, ne mogu da razumem."
RSE: Osim ove izjave premijera Vučića navodim još jednu:
"Što se kršenja procedure tiče, mogao je da ih prekrši general Bandić, niko više, da bi se valjda nešto napakostilo Gašiću i Lončaru, a nije Gašiću i Lončaru, ali hajde da nešto tek izmislimo protiv Vučića."
RSE: Kako shvatate potrebu da se sve prebaci na nivo udara na premijera a ne na bilo kog potencijalno odgovornog u lancu komande, što u Ministarstvu obrane, što u samoj Vojsci Srbije?
Malinović: To je tipična politička komunikacija, refleks političara u odnosima prema javnosti. Ni jednog trenutka, ni sebe, ni neke ljude, koji su zajedno sa mnom bili gosti po medijima ili različitim emisijama ili davali intervjue o ovom pitanju, ne vidim kao nekoga ko bilo kakvu harangu radi ili nešto što je potrebno njemu radi lične promocije. Imam svoje ime i prezime i o meni moja karijera govori najbolje. Nema potrebe da me bilo ko kvalifikuje na ovaj način. To je ujedno i način za skretanje pažnje sa činjenica, što je inače politička veština.
RSE: Možda ste čuli vojnog analitičara Aleksandra Radića koji je dosta govorio o slučaju "helikopter", između ostalog i kada je objavljena odluka Tužilaštva. On je tajming u kom je odluka Tužilaštva objavljena doveo u vezu i sa činjenicom da smo pre dva dana, na svim medijima, gledali snimke dva vojna helikoptera, koje je Srbija kupila od Rusije. Da li mislite da i taj trenutak korespondira sa odlukom da se baš sada, petnaest meseci posle tragedije, objavi nalaz Tužilaštva?
Malinović: Nabavka takvih sredstava, posebno ovih što su interesantni u sistemu odbrane i MUP-a, je odličan prostor za marketinško predstavljanje, za korišćenje takvih događaja u marketinške svrhe. To nije strano i ne treba u tome videti ništa posebno ili zakulisno. Objava nalaza Tužilaštva o predistražnim radnjama i nabavka helikoptera, baš u ovom momentu, ne mislim da bi otupila oštricu onih koje i dalje ova teška tragedija boli. Činjenica je da se dobar deo vazduhoplovne javnosti ućutao. A to već traje mesecima kroz razvodnjavanje cele priče.
Činjenica je da su intelektualne elite ove zemlje u stanju hibernacije. I činjenica je da je potpuno razumljivo što je to tako jer bilo ko da progovori nešto, što se ne dopada nekome ko poluge moći drži u svojim rukama, biva etiketiran na različite načine. Mislim da to nije put da postanemo evropsko društvo ili civilizovano društvo. Vreme je da počnemo da poštujemo i zakone i život. Ako već niko nije iznad zakona, još manje je iznad života.
RSE: To bi možda značilo da je emocija osećanja straha preovladalo i među onima koji su u ime Tužilaštva istraživali slučaj? U prvom komentaru ste ocenili da su takvom odlukom dokazali da su "nezavisni od onih od kojih bi trebali da budu nezavisni".
Malinović: Mogli ste da dovedete u emisiju nekoga ko ima pravno obrazovanje. Nije Tužilaštvo sveta krava, pa ga nećemo komentarisati. Izvinite molim vas. To je kao kada bismo rekli, ja sam vam izbio oko, ali to je bilo iz najbolje namere i to je u vašem interesu jer sada možete da nišanite bez da zatvarate drugo oko.
To su ozbiljni sistemi i ozbiljni zadaci. Ne možemo reći da je to neko uradio iz nehata. Moramo da budemo ozbiljna država i ozbiljni sistemi. Ljudi koji dolaze na funkcije moraju da shvate da na funkciji imaju i odgovornost i da nisu božanstva, koliko god im okolina oko njih podizala ego.
RSE: Tužilaštvo o tom konačnom nalazu kaže "na osnovu obavljenih kompleksnih veštačenja, nalaza i mišljenja Komisije za ispitivanje vanrednog događaja, nema mesta pokretanju krivičnog postupka". Oni su obavili niz razgovora i tvrde da prosto nema dokaza. Zbog čega bi to moglo biti upitno?
Malinović: Da je Tužilaštvo samo pogledalo zakone o Vojsci i videli nadležnosti, da je malo bolje proanaliziralo odnose u Vojsci, hijerarhijski, koordinaciju, da je samo pogledalo jednu knjigu, koja je sveta knjiga, Biblija vazduhoplovstva, koja se zove Pravilo letenja u oružanim snagama, vrlo lako bi videlo, ne samo pravne propuste, koje su nadležni da utvrde, nego i profesionalne.
Da li je tačno da je ministar zloupotrebio predsednička ovlašćenja u komandovanju Vojske? Da li je tačno da je on komandovao i izdao naređenje za nešto za šta nije nadležan? Ako Tužilaštvo kaže da nije tačno, ja mogu, na osnovu poznavanja članova, da kažem da jeste.
Postoje stvari koje u saopštenju Tužilaštva ne piju vodu. Da li je tačno da je ministar, mimo svojih ovlašćenja, koristio ovlašćenja predsednika, koja mu nisu bila prenesena. Predsednik može neka ovlašćenja preneti na ministra, izuzev ovlašćenja za komandovanje Vojskom. Može da mu prenese ovlašćenja da angažuje snage za potrebe civilnih struktura, drugih organa vlasti i Vlade. On mora da mu napismeno napiše da se ovlašćuje, imenom i prezimenom, ministar taj i taj, da može to i to. Onda je on vlastan da, na osnovu toga ovlašćenja, piše odluke naređenja, zahteve i tako dalje prema Generalštabu koji dalje realizuje u liniji komandovanja sve ono što je zahtev ministra odbrane.
Koliko god da to izgleda rešeno sistemski, to je upravo problem koji dovodi Vojsku u bezvazdušni prostor, ukoliko nema nekog razumevanja i ako dođe do razmimoilaženja na političkom nivou odlučivanja. Ako nisu u dobrom odnosima ministar i predsednik, jedan drugog mogu, upravo koristeći Zakon, kočiti u delovanju, a posledice toga osećaće najbolje Vojska.
RSE: Mislite li da je anketni odbor, koji u Skupštini Srbije nije formiran, ta inicijativa nije prihvaćena, mogao da utvrdi nešto više?
Malinović: Zna se ko čini većinu u Skupštinu, ali bi to bar bio dobar znak da Skupština želi da ispita ima li odgovornosti ljudi koje su oni delegirali da njih predstavljaju u izvršnoj vlasti.
RSE: Da li bi smo znali, da je stvar rešavana drugačije, zašto taj nesrećni helikopter nije sleteo na aerodrom u Batajnici, na kome su možda bili bolji uslovi?
Malinović: Činjenica je da je posada zadatak za sletanje dobila u najnepovoljnijem trenutku po nju. Iz korespondencije pilota Mehića sa kontrolom letenja može se jasno, u njegovom glasu, prepoznati vapaj da ide na sletanje na Batajnicu.
RSE: Postoje snimci koji su objavljeni u javnosti nakon tragedije.
Malinović: Problem počinje od starta. Posada je dobila zadatak za letenje u uslovima za koje nije bila uopšte osposobljena. Ne pamtim, a godinama sam vodio struku, da su ikada naši helikopteri leteli u složenim meteorološkim uslovima noću na ovakav način i da je iko bio osposobljen, osim ako nisu administrativno dali neka osposobljenja pro forme radi. Ali onaj, ko vodi računa o planiranju letenja, mora da zna da su neke stvari samo pro forme radi.
RSE: Zašto je tako teško prihvatiti argument da su oni bili spremni na veliku žrtvu zbog bolesnog deteta?
Malinović: Treba pomalo razumeti profil ličnosti u avijaciji, posebno pilota, čoveka koji je spreman na neverovatne napore do nivoa ličnog žrtvovanja za određene stvari, za otadžbinu, za borbu u ratu.
RSE: Ako su uslovi bili nemogući za letenje, da li je moguće da su oni odlučili da lete po cenu života da bi spasili to dete?
Malinović: Nikako ne mogu da shvatim i prihvatim to zašto se Omer odlučio da ide na let. Činjenica je da njemu niko nije mogao da narediti da po svaku cenu mora da izvrši zadatak. To ne bi značilo da je odbio zadatak, ali da je procenio da ne postoje uslovi za izvršenje tog zadatka na osnovu, i njegove osposobljenosti i stanja meteorološke situacije.
RSE: Mislite da je mogao da kaže da je to neizvodljivo?
Malinović: Pilot kalibra Omera, bez obzira na srce i na herojske odrednice, je morao da postupi isključivo profesionalno. Njegov nadređeni je morao da sačuva tu svoju posadu, kako od njih samih, tako i od sebe, ali i od onih koji pritiskaju njega da se neke stvari realizuju.
RSE: Tadašnji ministra Bratislav Gašić je svojevremeno medijima izjavio da su "uslovi bili apsolutno povoljni". Mi danas ne znamo ni ko je mogao ministru Gašiću da takvu informaciju da. Kako je ministar mogao da dođe do tog zaključka?
Malinović: To su početne izjave ministra, to je pokušavanje spinovanja oko samog događaja, u kome se on jako nespretno pokazao. Tu je dobro što se, sa te strane gledano, premijer upetljao i isključio ga iz bilo kakvih izjava jer je više štete nanosio sistemu odbrane nego koristi.
RSE: Dosta se premijer trudio u kasnijem skandalu u čijem je centru ponovo bio ministar Gašić a zbog kog je podneo ostavku, da zaštiti njegovu političku ličnost. Baš kao i u slučaju "helikopter". Kako ste shvatili to što Bratislav Gašić, u tom trenutku nije bio spreman da se povuče nego je, uprkos broju od sedam žrtava, istrajavao na mestu ministra odbrane?
Malinović: Jedna jedina stvar u tom trenutku da je urađena sprečila bi revolt javnosti, i stručne i javnosti uopšte, samo da je izašao ministar, obratio se javnosti i rekao `teška tragedija koja se desila zbog određenih uslova, razlog je zbog kod podnosim ostavku premijeru, a on neka proceni, jer ja, kao čovek, osećam odgovornost`. Umesto toga smo imali uporno odbijanje bilo kakve, čak i povezanosti, sa izvršenjem zadatka. Ono što je mene toliko povredilo, kao čoveka, što je obesmislilo moj život, život mojih kolega, je momenat kada je rekao da ne oseća nikakvu odgovornost za posledice. Da su kerovi poginuli, zaplakali bismo.
RSE: Pomenuti predsednik Tomislav Nikolić je pokušao da reaguje upravo povodom tog nezamislivog bola. Pokušao je da uteši porodice. Dodelio je supruzi Omera Mehića, Slavici, zlatnu medalju za hrabrost "Miloš Obilić". Kako ste doživeli taj gest?
Malinović: Strašno. Nepuna dva dana, ili koliko pre toga, on je proglasio posadu pijanom. A onda, umesto da im, morbidno je reći, izrekne mere zbog nediscipline, mada se to ljudima koji su poginuli ne može raditi, predsednik, na ne znam čiji nagovor, odlikuje "pijanu" posadu za herojstvo, koje, gledano sa profesionalnog aspekta, u uslovima u kojima se zadatak izvršavao, ne stoji.
RSE: To je jedna od stvari koja posebno zbunjuje. Reklo bi se, a zahvaljujući pre svega izjavama načelnika Dikovića, da su napravljeni propusti u lancu komande. To ništa nije sankcionisano. Međutim, umesto toga, do javnosti je došla informacija da su pilot Mehić i kapetan Milovan Đukarić, imali izvestan nivo alkohola u krvi. Kako to da objasnimo? Ono što je utvrđeno, kao hijerarhijski propust, nije sankcionisano, a ovi ljudi su stavljeni u jednu ponižavajuću poziciju?
Malinović: Meni je zanimljivije na koji način je upotrebljena ili zloupotrebljena ta informacija da su oni imali određeni nivo alkohola u krvi. Prema procentu, koji je objavljen, trebalo bi da su bili mortus pijani. Čuli ste kako je zvučao Omer u komunikaciji. Pa i ako je nešto pio, to se u njegovom glasu i njegovom ponašanju nije moglo osetiti.
Ne mogu to sa sigurnošću da tvrdim, je li ili nije, ali je činjenica da tako nešto pustiti u javnost, a iza toga odlikovati istu osobu, je zaista neljudski gest, ko god da se odlučio na takvu stvar. To je onaj deo kada ljudi na funkcijama moraju da znaju kako se odnose i kako se štiti vlastita organizacija.
RSE: Mora se pomenuti i činjenica da je oktobra 2015. godine, Vojni disciplinski sud doneo odluku i kaznio dvojicu generala, Predraga Bandića i Ranka Živaka, tako što im je zabranio napredovanje u službi na jednu odnosno dve godine. To ćemo očigledno imati kao jedinu kaznu u ovom slučaju?
Malinović: Nije ni ona više aktuelna jer je Vojni disciplinski sudija poništio tu odluku. Kada malo pogledate izjave ljudi, koje su davane komisijama, nema tu priličnog razmimoilaženja u nekim stvarima. Ne bih sada o tome govorio, a da ne odemo mnogo dalje nego što je potrebno u ovom trenutku kada je već određeno da ne postoji umišljaj ili neke druge stvari.
RSE: Kada jednom vojnom licu koji sanja karijeru, zaustavite tu karijeru i kaznite ga na jednu ili dve godine, da li je to iz njegove perspektive ozbiljna kazna? Bez obzira da li je povučena?
Malinović: General Živak je, i bez te kazne, nekoliko godina kažnjen. Vidite koliko je godina Živak na čekanju za unapređenje u čin general potpukovnika, tako da mu ova kazna, koja mu je bila izrečena, tek da se nešto izrekne, malo znači. Siguran sam da je on doveden pred svršen čin u celom ovom zadatku.
RSE: Ali svi ćute. U celoj liniji onih koji su u ovom sektoru, u lancu komande ili koji bi mogli biti zainteresovani, ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što bi se sutra mogli naći u sličnoj situaciji, svi ćute. Vi ste jedan od retkih koji govore, ali vi ste u penziji. Šta vam kažu kolege?
Malinović: Nemojte očekivati od ljudi, koji još uvek nose uniformu, da će se obraćati. Video sam negde da je general Bandić dao izjavu po kojoj kaže da istina izlazi na videlo. Posavetovao bih mu da ne daje više izjave, pogotovo ne takve, i da ne daje kvalifikacije o političkim upotrebama i zloupotrebama i ličnim promocijama jer bi mu se to moglo vratiti na vrlo nezgodan način. Neka ćuti, neka dostojanstveno, i svoj bol i svoju muku, zbog svega što se desilo, iznese.
Niko od vojnika neće da daje bilo kakve izjave jer za to im treba odobrenje Ministarstva odbrane, koje je nadležno za komunikaciju sa javnošću, dakle odnose sa javnošću. Videli ste slučaj da, čak ni oni koji su učestvovali u različitim akcijama tumačenja tragičnog događaja, su se svi listom izjasnili da ne žele da komentarišu nalaze Tužilaštva.
RSE: Šta je javnost Srbije naučila u slučaju Helikopter? Šta je naučila o Vojsci, šta je naučila o političkom uticaju na Vojsku? Šta je naučila o nezavisnosti pravosuđa?
Malinović: Ono što je moja želja u svemu ovome je da moje kolege nauče jednu stvar, a to je da se sveto vazduhoplovno trojstvo - pilot, letelica, mehaničar - i uzusi vezani knjigama o pojedinostima iz tog svetog trojstva, moraju poštovati. Ne postoji božanstvo zbog koga ćemo ići glavom kroz zid. Niko, koliko god mislili da jeste, nije iznad života i niko nema pravo da na takav način odlučuje o životu mimo svih profesionalnih uzusa. Voleo bih da tu odlučnost i tu čvrstinu, u profesionalnom nastupu i postupanju, moje kolege izvuku kao najveću pouku.
Ovo je sigurno ostavilo velike tragove na svima u vazduhoplovstvu. Ja sam pet godina van struke, ali zaista mi je jako teško palo sve to. To su ljudi sa kojima sam radio i obavljao mnogo teških zadataka ali nikada nismo išli na ovakav način i nikada se nije desilo da neko, ne znam odakle, po nekoj liniji zove portira da mu potpiše službeno putovanje. Mora se biti dosledan u sprovođenju vlastitih nadležnosti.
Meni može imponovati da me je zvao predsednik, pa da idemo u kafanu, ali kada me zove u zvaničnom svojstvu, može samo da me zove informativno, ne da mi zadaje zadatke po tom pitanju. Mi smo upravo imali takvu situaciju u kojoj je nekome nešto imponovalo, pa nisam imao petlju jer sam već spasilac i heroj.
Da li su drugi nešto naučili? Naučiće o sebi. Nije neka hrabrost govoriti o ovim stvarima. Ne treba tražiti ni ničiju glavu. Ali i kada date nešto što nije baš adekvatno, morate voditi računa na kakav način i zašto. Pa iza tih ljudi, koji su poginuli, su ostala deca i rodbina. Da li neko razmišlja kako se oni osećaju?
Facebook Forum