Kao ni žrtve genocida, tako ni istraživači nemaju pravo na šutnju i zaborav, poručio je u izjavi za javnost direktor za istraživanja Instituta za istraživanje genocida Kanada (IGK) Emir Ramić.
„Holokaust nije počeo sa gasnim komorama. Genocid u BiH nije počeo sa masovnim ubistvima. Počeli su sa nacionalnom i rasnom diskriminacijom i govorom mržnje“, naveo je Ramić.
On je dodao da „motiv borbe za istinu i pravdu nije mržnja protiv drugog i drugačijeg, nego oslobađanje žrtve od straha pomoću kulture sjećanja, a u ime bolje budućnosti.“
Institut za istraživanje genocida Kanada (IGK) nedavno je uputio zahtev tehnološkim gigantima Tviter i Jutjub (YouTube) da zabrane negiranje genocida u Srebrenici na svojim platformama.
IGK još nije dobio odgovore na zahtev koji je 30. jula 2021. uputio ovim društvenim mrežama, ali je Ramić je za Radio Slobodna Evropa (RSE) 11. avgusta rekao da se nada pozitivnom odgovoru “jer su obe socijalne mreže već ranije uklanjale neke sadržaje koji zadiru u mržnju prema drugom i drugačijem i koji vređaju žrtve holokausta, i u pojedinačnim slučajevima i žrtve genocida u Srebrenici”.
IGK, kako je naveo, vodi evidenciju o sadržajima na društvenim mrežama i najviše objava u kojima se vređaju srebreničke žrtve dolazi iz Srbije ali ih ima i iz drugih država - Rusije, Francuske i drugih država.
“Najviše negacija genocida dolazi iz Srbije, zatim iz (bh) entiteta Republika Srpska, Rusije, Francuske”, kaže Ramić i dodaje da sistematskog, organizovanog negiranja genocida ima i u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i Kanadi.
Tehnološke kompanije Tviter (Twitter) i Gugl (Google) poručile su, u odgovoru za Radio Slobodna Evropa, da imaju nameru da sa svojih društvenih platformi uklanjaju sadržaje u kojima se negira genocid u Srebrenici.
Tviter i Gugl: Nema mesta govoru mržnje
Kompanije Tviter i Jutjub u vezi sa zahtevom Instituta za istraživanje genocida za RSE kažu da imaju jasno ustanovljenu politiku koja “sankcioniše svaki govor mržnje”.
U odgovoru Gugla, pod čijim okriljem je video platforma Jutjub, kažu da će uklanjati sve sadržaje koji krše već ustanovljena pravila kompanije o širenju govora mržnje.
„Imamo jasnu i uspostavljenu politiku u vezi sa govorom mržnje a koja zabranjuje sadržaje koji minimiziraju ili negiraju dobro dokumentovane, nasilne događaje, uključujući i genocid u Srebrenici. Ako se utvrdi da sadržaj krši ove smernice, mi ćemo ga ukloniti “, navodi se u odgovoru portparola Jutjuba za RSE.
Slično poručuju i iz Tvitera. Prema rečima portparola ove društvene mreže, govoru i porukama mržnje “nema apsolutno nikakvog mesta na Tviteru”.
“Naša Politika mržnje zabranjuje širok spektar ponašanja. To uključuje targetiranje pojedinaca sa uvredljivim namerama, pozivanje na nasilne događaje, vrstu nasilja gde su zaštićene kategorije ljudi bile žrtve ili gde se pokušava poricanje odnosno minimiziranje takvih događaja. Takođe, imamo snažnu politiku u slučajevima glorifikovanja politike nasilja i preduzimamo mere protiv takvog sadržaja i ponašanja koji pokušavaju da veličaju ili hvale nasilje i genocid", navodi se u dopisu portparola Tvitera RSE.
Objave na Fejsbuku
U Srbiji pored individualnih objava često se mogu pronaći stranice grupa koje, uz promovisanje nacionalističke politike, objavljuju sadržaje o negiranju genocida u Srebrenici. Takvih grupa ima i na Fejsbuku.
Ovoj kompaniji u oktobru 2020. već se obraćao kanadski Insitut. Ramić kaže da je i ova društvena mreža podsetila da već ima politiku zabrane hvaljenja zločina iz mržnje, masovnih ubistava, ismevanja žrtava i promociju zločinaca.
Iz kompanije Fejsbuk nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa o tome koliko je ova društvena mreža do sada registrovala i uklonila spornih sadržaja.
Ramić je u izjavi za javnosti posebno naglasio potrebu profesionalne i moralne odgovornosti istraživača u saopštavanju javnosti naučne istine o genocidu, ali i u borbi protiv negiranja genocida, falsifikovanja sudskih, naučnih i istorijskih činjenica o genocidu i veličanju presuđenih ratnih zločinaca.
Sudske odluke su važne, ali nedovoljne u borbi protiv negiranja genocida
„U toj borbi protiv silovanja istine i pravde od čijeg ishoda zavisi ne samo budućnost države BiH, već i svijeta uopšte, glas žrtava i svjedoka genocida, ali i istraživača se mora glasnije čuti", itakao je Ramić i dodao da pravosudne odluke nisu dovoljne.
"Sudske odluke jesu važne, ali nedovoljne u procesu ne samo institucionalizacije kulture sjećanja, već i u procesu lobiranja protiv laži, negiranja sudskih i historijskih činjenica, namjernog i organizovanog prekrajanja i pisanja lažne historije“, istakao je Ramić.
On je dodao da IGK nastoji da utiče na svest ljudi o potrebi borbe protiv falsifikovanja činjenica o genocidu i veličanja ratnih zločinaca.
„Cilj IGK je da okupi što veći broj mladih istraživača koji će postati lideri u oblasti istraživanja genocida, borbe protiv negatora genocida... Želimo umrežiti, odnosno uvezati te mlade istraživače. Tako čemo stvoriti ljudski potencijal spreman da se uhvati u koštac sa negatorima genocida, revizionistima i glorifikatorima, ali i da lobira za istinu i pravdu“, naveo je Ramić.
Zločin u Srebrenici jedini je koji se dogodio na prostoru bivše Jugoslavije tokom ratova 90-ih, a koji je pred međunarodnim i domaćim sudovima okarakterisan kao genocid.
Među osuđenima su Radovan Karadžić, prvi predsednik bh entiteta Republika Srpska i glavni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić.
