Srbiju očekuje treći izborni derbi Nikolića i Tadića

U Srbiji 6. maja i predsednička trka. Najavljeno je više kandidata ali je jasno da će biti ponovljen, sportskim rečnikom rečeno, treći derbi između demokrate Borisa Tadića i bivšeg radikala, sada naprednjaka Tomislava Nikolića.

Da su se u 90-im godinama pojavila ova dva kandidata, bilo bi jasno za kakvu Srbiju se glasa u jednom ili drugom slučaju. Demokrate su bile Miloševićeva opozicija, Šešeljevi radikali kojima je pripadao Nikolić, delili su sve vrednosti ratničke, nacionalističke, ksenofobične Srbije. U međuvremenu, prošlo je više od jedne decenije.

Stvari su se u odnosu na 90-te promenile. Ne samo odvajanjem Nikolića od radikala već i dugim predsednikovanjem Borisa Tadića ali i preuzimanjem partijskog kormila nakon ubistva njegovog prethodnika Zorana Đinđića. Zato su odgovori naših sagovornika danas drugačiji od očekivanih, za neke možda i iznenađujući.

„Ako se glasa za Borisa Tadića, glasa se za Srbiju koja je orkenuta EU, ako se glasa za Tomu Nikolića, takođe se glasa za Srbiju koja je okrenuta EU. Što se ideologije tiče, Srbija Borisa Tadića je liberalnija, prema svetu otvorenija, manje nacionalistička, ali mislim da da bi i Srbija Tomislava Nikolića bila manje ksenofobična nego ona u vreme kad je Nikolić bio radikal. Korupcija bi bila ista“, kaže politički analitičar iz Beograda Jovo Bakić.

U vezi sa Kosovom, Bakić veruje da bi i jedni i drugi vodili razumnu politiku koja je ne bi odvajala od EU. Što se odnosa u regionu tiče, Bakić misli da Tadić ima prednost ali kaže da bi Nikolić, ako pobedi, mogao da bude kooperativniji i da "nas sve prijatno iznenadi“.

Književnik Vidosav Stevanović, koji živi u nekoj vrsti samoizolacije u selu u centralnoj Srbiji, na naše pitanje o dve ponuđene opcije, bez dvoumljenja je odgovorio:

„Ja ne vidim neku veliku i značajnu razliku političku i svaku drugu između Borisa Tadića i Tomislava Nikolića. Međutim, ima jedan novi element koji se pojavljuje u njihovom, toliko puta ponovljenom dvoboju. Jasno je da je Boris Tadić vrlo loš predsednik. Previše lične vlasti, previše predsednik jedne stranke, umesto predsednik svih građana. Na kraju krajeva, ja mislim, kandidovati se za treći mandat na osnovu jednog administrativnog trika, krajnje nečasno“, kaže Stevanović.

„Suštinu demokratije ja vidim u promeni, to ne znači da će uvek pobediti bolji, ali će biti promena, pa barem nećemo imati jednog diktatora“, zaključuje Stevanović.

Region: Tadić u prednosti

Kako se na budućnost Srbije nakon predsedničkih izbora gleda iz vizure regiona?

„Izbor Tadića bi značilo nastavak sadašnjeg polaganog puta sa puno spoticanja, ali ipak jasnog puta Srbije u pravcu evrointegracije, dok bi izbor Nikolića značio da taj put ne prestaje, jer on ne može prestati, ali da traje puno duže i cena bi bila puno viša“, ocjenjuje Žarko Puhovski, profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu koji pažljivo prati šta se događa na političkoj sceni Srbije.

Puhovski smatra da u odnosu na Kosovo bitnije razlike nema, ali je uveren da su kapaciteti Tadića za pregovaranje, pronalaženje kompromisnih rešenja, znatno veći nego Nikolićevi.

„Što se odnosa u regionu tiče, takođe je Tadić u prednosti jer ima dobre odnose i sa hrvatskim vođstvom i sa BiH i sa Makednijom i Crnom Gorom. Nikolić bi morao počinjati ispočetka, što daje neke prednosti ali se opet gubi vrijeme“, kaže Žarko Puhovski.

Uprkos sličnosti dvojice rivala, Jovi Bakiću kao građaninu Srbije nije svejedno ko će mu biti predsednik.

"Za mene je bitan i minuli rad. Ko je šta radio u prošlosti. I u tom pogledu je Tadić svakako u prednosti. On je sve vreme pokazivao svetu jedno relativno pristojno lice, što se za njegovog protivkandidata ne bi moglo reći. I to je velika prednost Borisa Tadića", kaže Bakić.

Vidosav Stevanović objašnjava da su pomeranja na političkoj sceni dovela do toga da se ne vidi razlike između kandidata koga je iznedrila Demokratsku stranku i kandidata koji je do juče bio ispod šinjela radikala Vojislava Šešelja.

„Demokratska stranka koja je toliko otišla udesno sa Tadićem da može bezmalo da bude Koštuničina i SNS koja se pomerila prema centru sada se nalaze toliko blizu na političkoj sceni da dele bezmalo iste vrednosti“, ocenjuje Stevanović.

Kako se dogodilo da su razlike između dva predsednička kandidata sa tako različitim političkim begraundima svedene na nijanse, barem kako ih vide naši sagovornici objašnjava i Žarko Puhovski:

„Radi se o tome da je u velikoj mjeri mapa napredovanja zadana izvana i u tom pogledu se doista može reći da nema velike razlike. Ali razlika u brzini od pet godina (u varijanti pobede Nikolića za toliko bi se usporio evropski put Srbije) može biti strašno važna. A to bi značilo da Srbija čeka toliko dugo na neke stvari da ih propusti ili da izgube svaku vrijednost.“