Predsednik Srbije Boris Tadić ponovo se setio, gostujući na državnoj televiziji, da u Srbiji i dalje postoji nepravda, odnosno “nepristojno bogati” ljudi, privilegovani zbog krupnog kapitala.
Očito je da predsednik države „gađa” one koji su devedeset godina prošlog veka državnim privilegijama stekli enorman kapital.
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković kaže za naš program da bi nakon izjave predsednika trebalo da reaguju poreski organi i policija, kako bi se u punoj meri utvrdilo ko je i kako stekao svoj kapital:
„Država uvek ima mehanizme i ti mehanizmi postoje i nisu nužno vezani za Agenciju za borbu protiv korupcije. Dakle, ako vi smatrate da se neko nelegalno obogatio onda postoje minimum dve institucije
kojima se treba obratiti - poreska uprava i policija, koji treba da istražuju koje su to nelegalne radnje i nezakoniti poslovi u pitanju i kakva su to krivična dela i da se to dalje procesuira. Zaista mi je sada teško da kažem ko bi sada trebalo da reaguje, ja kažem, ko u državi treba da reaguje u principu kada se neko nelegalno obogatio“, kaže Markovićeva.
Da li država pokušava da uzvrati udarac kapitalu koji je stečen na nelegalan način i danas u ekonomskoj zavisnosti drži kako državu tako i političke partije? Sada je više nego jasno da država nije na vreme uspela da spreči tajkunizaciju Srbije.
Nepoverenje građana
Vladimi Goati, direktor Transparensi Srbija, kaže da nije uobičajeno da nosilac najviše državne funkcije samo analizira i ocenjuje aktueleno stanje. On je akter koji ima poluge da ga menja.
„Pretpostavljam da ako drugi put ponavlja jednu dosta ozbiljnu konstataciju da su tu i neke poluge da se menja ta situacija. Drugim rečima da se oni koji su protvpravno stekli bogatstvo liše tog bogatstva. Imali smo par nekih slučajeva”, kaže direktor Transparensi Srbija.
U Srbiji u kojoj ima oko milion nezaposlenih može se reći da je previše nepristojno siromašnih. Kako Beograđani doživljavaju ovu izjavu i šta misle koliko je država moćna da spreči širenje neprostojno bogatih:
„Mislim da je to jednostavno pušteno. To je trebalo mnogo ranije sve rešiti, zakonima i propisima. Jednostavnmo ti ljudi imaju to bogatstvo i oni dana gospodare Srbijom. To se ne može sada nekim aktom promeniti”, kaže sredovečni čovek.
„Predsednik Tadić, osim što proziva bogate po medijima, trebao bi nešto konkretno da uradi po tom pitanju, kroz neke zakonske regulative.
Ne treba da to bude popraćeno kroz cirkuski folklor kamera državne televizije, zbog predizborne kampanje. Treba zaista da ih “rebne” da dobar deo kapitala i njihove imovine pomogne sirotinji”, zaključuje naš sagovornik.
“Mislim da predsednik zna koji su ti ljudi i da nas malo zavaravaju tom pričom. Oni zajedno ručaju, piju kafu i ostale stvari-predsednik i svi ti ljudi koje on proziva”, kaže Beograđanka srednjih godina.
„Suviše je bogatih ljudi u njegovom krugu da bi to bilo iskreno. Mislim da je to ista priča kao i ranije. Ko je na vlasti ima bogate ljude oko sebe i oni zgrću kapital”, konstatuje Beograđanin.
Svi izloženi reketu
Postavlja se i pitanje zašto bi nečije bogatsvo bilo nepristojno ako je stečeno na legalan način.
Međutim, poredak koji su aktuelne vlasti izgradile zajedno s tajkunima posle 2000. funkcioniše vrlo često mimo svih demokratskih pravila. Svi su produkti politike, monopola, korupcije, procenata, afera, neefikasnog sudstva.
Izgleda da je čitavu polemiku vlasti i bogatih ljudi pokrenula rečenica jednog od desetak ekonomskih vlasnika države koji je nedavno je rekao da su u Srbiji svi izloženi „reketu".
Stoga se uzvratna izjava predsednika države ceni kao iznuđena „borba sa vetrenjačama”.Vladimir Goati ipak veruje u snagu države ali ne i u rešenje.
„Država ima u svakom slučaju mehanizme. To da li može uraditi je i pitanje politčke volje. Ja nisam u stanju to da kažem. Ono što bi gotovo sa izvešnošću mogao reć', da na ovaj način predsednik Tadić manifestuje vlastitu volju i pretpostavljam volju partije. Tako da ne znam kakvi će rezultati biti. Tu nije reč o rezultatu nego o rezultanti”, zaključuje predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati.
Očito je da predsednik države „gađa” one koji su devedeset godina prošlog veka državnim privilegijama stekli enorman kapital.
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković kaže za naš program da bi nakon izjave predsednika trebalo da reaguju poreski organi i policija, kako bi se u punoj meri utvrdilo ko je i kako stekao svoj kapital:
„Država uvek ima mehanizme i ti mehanizmi postoje i nisu nužno vezani za Agenciju za borbu protiv korupcije. Dakle, ako vi smatrate da se neko nelegalno obogatio onda postoje minimum dve institucije
kojima se treba obratiti - poreska uprava i policija, koji treba da istražuju koje su to nelegalne radnje i nezakoniti poslovi u pitanju i kakva su to krivična dela i da se to dalje procesuira. Zaista mi je sada teško da kažem ko bi sada trebalo da reaguje, ja kažem, ko u državi treba da reaguje u principu kada se neko nelegalno obogatio“, kaže Markovićeva.
Da li država pokušava da uzvrati udarac kapitalu koji je stečen na nelegalan način i danas u ekonomskoj zavisnosti drži kako državu tako i političke partije? Sada je više nego jasno da država nije na vreme uspela da spreči tajkunizaciju Srbije.
Nepoverenje građana
Vladimi Goati, direktor Transparensi Srbija, kaže da nije uobičajeno da nosilac najviše državne funkcije samo analizira i ocenjuje aktueleno stanje. On je akter koji ima poluge da ga menja.
„Pretpostavljam da ako drugi put ponavlja jednu dosta ozbiljnu konstataciju da su tu i neke poluge da se menja ta situacija. Drugim rečima da se oni koji su protvpravno stekli bogatstvo liše tog bogatstva. Imali smo par nekih slučajeva”, kaže direktor Transparensi Srbija.
U Srbiji u kojoj ima oko milion nezaposlenih može se reći da je previše nepristojno siromašnih. Kako Beograđani doživljavaju ovu izjavu i šta misle koliko je država moćna da spreči širenje neprostojno bogatih:
„Mislim da je to jednostavno pušteno. To je trebalo mnogo ranije sve rešiti, zakonima i propisima. Jednostavnmo ti ljudi imaju to bogatstvo i oni dana gospodare Srbijom. To se ne može sada nekim aktom promeniti”, kaže sredovečni čovek.
„Predsednik Tadić, osim što proziva bogate po medijima, trebao bi nešto konkretno da uradi po tom pitanju, kroz neke zakonske regulative.
"Oni zajedno ručaju, piju kafu i ostale stvari-predsednik i svi ti ljudi koje on proziva”, kaže Beograđanka srednjih godina.
Ne treba da to bude popraćeno kroz cirkuski folklor kamera državne televizije, zbog predizborne kampanje. Treba zaista da ih “rebne” da dobar deo kapitala i njihove imovine pomogne sirotinji”, zaključuje naš sagovornik.
“Mislim da predsednik zna koji su ti ljudi i da nas malo zavaravaju tom pričom. Oni zajedno ručaju, piju kafu i ostale stvari-predsednik i svi ti ljudi koje on proziva”, kaže Beograđanka srednjih godina.
„Suviše je bogatih ljudi u njegovom krugu da bi to bilo iskreno. Mislim da je to ista priča kao i ranije. Ko je na vlasti ima bogate ljude oko sebe i oni zgrću kapital”, konstatuje Beograđanin.
Svi izloženi reketu
Postavlja se i pitanje zašto bi nečije bogatsvo bilo nepristojno ako je stečeno na legalan način.
Međutim, poredak koji su aktuelne vlasti izgradile zajedno s tajkunima posle 2000. funkcioniše vrlo često mimo svih demokratskih pravila. Svi su produkti politike, monopola, korupcije, procenata, afera, neefikasnog sudstva.
Izgleda da je čitavu polemiku vlasti i bogatih ljudi pokrenula rečenica jednog od desetak ekonomskih vlasnika države koji je nedavno je rekao da su u Srbiji svi izloženi „reketu".
Stoga se uzvratna izjava predsednika države ceni kao iznuđena „borba sa vetrenjačama”.Vladimir Goati ipak veruje u snagu države ali ne i u rešenje.
„Država ima u svakom slučaju mehanizme. To da li može uraditi je i pitanje politčke volje. Ja nisam u stanju to da kažem. Ono što bi gotovo sa izvešnošću mogao reć', da na ovaj način predsednik Tadić manifestuje vlastitu volju i pretpostavljam volju partije. Tako da ne znam kakvi će rezultati biti. Tu nije reč o rezultatu nego o rezultanti”, zaključuje predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati.