“Neka uzmu lekciju iz Egipta i Tunisa. Tamo je bio veliki zulum. Toliko nadebljao da se morao prekinuti, jer se sve kida kad je najtanje, a zulum kad je najdeblji. Bilo je to na gradskom trgu u Tunisu. Na trgu Tahari u Egiptu. A može lako da bude na Trgu Gazi Isabega u Novom Pazaru i na Trgu Republike”, poručio je u vatrenom govoru muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić, napominjući da „kada sistem i pravosuđe ne postoje, narodu ne preostaje ništa drugo nego da izađe na ulice i pokaže svoje nezadovoljstvo“.
Direktorka novopazarske nevladine organizacije "Urban in" Aida Ćorović kaže da situacija u Sandžaku nema nikakve veze s protestima u Egiptu i Tunisu.
"Tamo se dešavaju procesi demokratizacije. Ljudi se na ulicama Kaira i drugih gradova severne Afrike bune protiv autoritativnih lidera, koji su godinama krali svoj narod”, kaže Ćorovićeva, navodeći da je, upravo, Zukorlić “paradigma takvog autoritarnog lidera".
“Ovo sve što muftija Zukorlić govori poslednjih meseci jeste, zapravo, tako ciljano da napravi probleme. Muftiji Zukorliću je jako važno da bude u žiži intersovanja javnosti. On pokušava da od sebe isprofiliše jednog novog bošnjačkog lidera koji se brine za prava Bošnjaka. Tu on počinje da se bavi, ničim izazvano, i ratnim zločinima tokom devedesetih, govori o genocidu, govori o sadašnjem odnosu vlasti prema Sandžaku…Naravno, najopasnije je to što on, zapravo, u mnogim stvarima koristi istinu, ili poluistinu”, kaže Aida Ćorović, naglašavajući:
“Ne može sad to, što on doživlajava pritisak na svoju Islamsku zajednicu, da naziva genocidom, jer na taj način, zapravo, obezvređuje stvarne žrtve genocida.”
Portparol Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Samir Tandir u govoru muftije Zukorlića ne vidi ništa sporno.
“Izjava Muamera efendije Zukorlića nije ništa drugo do konstatacija trenutnog stanja – kako u Sandžaku, tako i u Republici Srbiji”, kaže Tandir.
Lična i politička promocija
Glavni razlog nesporazuma sa muftijom Islamske zajednice u Srbiji leži u činjenici da zvanični Beograd nije priznao Bošnjačko nacionalno veće, koje je Zukorlić formirao na osnovu najviše dobijenih glasova.
Novi Pazar, septembar 2010Pored toga, Tandir napominje da vlasti u Srbiji ne pokazuju ni dovoljno intersovanja za izuzetno tešku ekonomsku situaciju u Sandžaku.
“Krše se prava pripadnika manjinskih naroda, posebno Bošnjaka. Krši se izborna volja koju su Bošnjaci pokazali na izborima. Pokušava se, brutalno kršeći se Ustav i zakon, da se nametnu Bošnjacima predstavnici i sateliti zvaničnog Beograda. Situacija po pitanju ekonomskog stanja je izuzetno loša. Najradikalnije štrajkove imamo u Sandžaku, Novom Pazaru, gdje ljudi sami sebe povređuju. Sve to ukazuje da je situacija izuzetno složena i da može doći do nečega što, svakako, niko od nas ne bi želio”, navodi Tandir.
Kako trenutnu situaciju, na relaciji Zukorlić – aktuelna vlast, vidi Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam:
“Ovde je na sceni uobičajena tehnologija zidanja krize, kada imamo dve strane od koji ni jedna nije spremna na kompromis.”
Popov smatra da je očigledno da muftija Zukorlić koristi sve probleme koji su izazvani oko izbora Bošnjačkog nacionalnog saveta, radi svoje lične i politilčke promocije, ali primećuje da stvari polako odlaze predaleko i da Zukorlićeva retorika ne može da se opravda lošim potezima vlasti.
“Mislim, da je krajnje vreme da se polako ohlade glave s obe strane. Mislim, da je krajnje vreme da ministar za ljudska i manjinska prava Čiplić podnese konsekvence loših poteza koje je uradio. Da se vlast aktivnije pojavi u ulozi onoga ko mora da rešava probleme u Sandžaku. Ne samo međuetničke prirode, nego i privrednog jačanja Sandžaka, tako da se time Zukorliću izbiju aduti iz ruku, da na ovaj način stalno potpaljuje atmosferu i stiče jeftine političke poene”, ocenjuje Popov.
Ukoliko se tako ne postupi – upozorava Popov - onda će Sandžak postati sigurno jedan od većih problema sa kojima će morati da se pozabavi vlast u Srbiji.
“Samo što će onda morati da sanira daleko teže posledice, nego one koje trenutno imamo tamo”, zaključuje Popov.
Direktorka novopazarske nevladine organizacije "Urban in" Aida Ćorović kaže da situacija u Sandžaku nema nikakve veze s protestima u Egiptu i Tunisu.
"Tamo se dešavaju procesi demokratizacije. Ljudi se na ulicama Kaira i drugih gradova severne Afrike bune protiv autoritativnih lidera, koji su godinama krali svoj narod”, kaže Ćorovićeva, navodeći da je, upravo, Zukorlić “paradigma takvog autoritarnog lidera".
“Ovo sve što muftija Zukorlić govori poslednjih meseci jeste, zapravo, tako ciljano da napravi probleme", kaže Aida Ćorović.
“Ovo sve što muftija Zukorlić govori poslednjih meseci jeste, zapravo, tako ciljano da napravi probleme. Muftiji Zukorliću je jako važno da bude u žiži intersovanja javnosti. On pokušava da od sebe isprofiliše jednog novog bošnjačkog lidera koji se brine za prava Bošnjaka. Tu on počinje da se bavi, ničim izazvano, i ratnim zločinima tokom devedesetih, govori o genocidu, govori o sadašnjem odnosu vlasti prema Sandžaku…Naravno, najopasnije je to što on, zapravo, u mnogim stvarima koristi istinu, ili poluistinu”, kaže Aida Ćorović, naglašavajući:
“Ne može sad to, što on doživlajava pritisak na svoju Islamsku zajednicu, da naziva genocidom, jer na taj način, zapravo, obezvređuje stvarne žrtve genocida.”
Portparol Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Samir Tandir u govoru muftije Zukorlića ne vidi ništa sporno.
“Izjava Muamera efendije Zukorlića nije ništa drugo do konstatacija trenutnog stanja – kako u Sandžaku, tako i u Republici Srbiji”, kaže Tandir.
Lična i politička promocija
Glavni razlog nesporazuma sa muftijom Islamske zajednice u Srbiji leži u činjenici da zvanični Beograd nije priznao Bošnjačko nacionalno veće, koje je Zukorlić formirao na osnovu najviše dobijenih glasova.
“Krše se prava pripadnika manjinskih naroda, posebno Bošnjaka. Krši se izborna volja koju su Bošnjaci pokazali na izborima. Pokušava se, brutalno kršeći se Ustav i zakon, da se nametnu Bošnjacima predstavnici i sateliti zvaničnog Beograda. Situacija po pitanju ekonomskog stanja je izuzetno loša. Najradikalnije štrajkove imamo u Sandžaku, Novom Pazaru, gdje ljudi sami sebe povređuju. Sve to ukazuje da je situacija izuzetno složena i da može doći do nečega što, svakako, niko od nas ne bi želio”, navodi Tandir.
Kako trenutnu situaciju, na relaciji Zukorlić – aktuelna vlast, vidi Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam:
“Ovde je na sceni uobičajena tehnologija zidanja krize, kada imamo dve strane od koji ni jedna nije spremna na kompromis.”
Popov smatra da je očigledno da muftija Zukorlić koristi sve probleme koji su izazvani oko izbora Bošnjačkog nacionalnog saveta, radi svoje lične i politilčke promocije, ali primećuje da stvari polako odlaze predaleko i da Zukorlićeva retorika ne može da se opravda lošim potezima vlasti.
“Mislim, da je krajnje vreme da se polako ohlade glave s obe strane. Mislim, da je krajnje vreme da ministar za ljudska i manjinska prava Čiplić podnese konsekvence loših poteza koje je uradio. Da se vlast aktivnije pojavi u ulozi onoga ko mora da rešava probleme u Sandžaku. Ne samo međuetničke prirode, nego i privrednog jačanja Sandžaka, tako da se time Zukorliću izbiju aduti iz ruku, da na ovaj način stalno potpaljuje atmosferu i stiče jeftine političke poene”, ocenjuje Popov.
Ukoliko se tako ne postupi – upozorava Popov - onda će Sandžak postati sigurno jedan od većih problema sa kojima će morati da se pozabavi vlast u Srbiji.
“Samo što će onda morati da sanira daleko teže posledice, nego one koje trenutno imamo tamo”, zaključuje Popov.
