Odluka Ministarstva za ljudska i manjinska prava o novim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka verovatno će za rezultat imati dva saveta – jedan državni i drugi pod kontrolom muftije Zukorlića.
Postoji i bojazan da bi ova odluka mogla da produbi nestabilnost i potpiri tenzije u Sandžaku.
Odluka o novim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka za nosioca izborne liste Bošnjačke kulturne zajednice muftiju Muamera Zukorlića, predstavlja „dalju opstrukciju izborne volje Bošnjaka“.
Ova lista neće učestvovati na ponovljenim izborima 17. aprila a Samir Tandir, predsednik izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog veća kaže da ovakvom odlukom Beograd želi preko ministra Svetozara Čiplića da Bošnjacima nameće predstavnike.
"Odluku ministra Čiplića treba gledati isključivo u svetlu nastavka diskrimincije nad Bošnjacima u Srbiji. Svetozar Čiplić je čovek koji je počinio niz krivičnih dela sa ciljm da se ignoriše i nasilno preinači izborna volja Bošnjaka. Beograd pošto poto želi da otme Bošnjacima Bošnjačko nacionalno veće i da u njega instalira ljude podobne apsolutističkom režimu", kaže Tandir.
Muftija Muamer Zukorlić, jedna od glavnih islamskih lidera u Srbiji, bez datumaBošnjačka kulturna zajednica, na izborima u junu, osvojila je 17 mesta u Nacionalnom savetu, Bošnjačka lista 13, a Bošnjački preporod pet.
Muftija je uz podršku dva člana Bošnjačkog preporoda obezbedio većinu i formirao Bošnjačko nacionalno veće ali pošto su tu sednicu bojkotovali članovi ostale dve liste država uz obrazloženje da nije prisustvovalo dve trećine većnika to telo nikad nije priznala.
Nosilac Bošnjačke liste Esad Džudžević misli da su izbori jedini put pošto dogovor već nije postignut te da je dobro što na njima neće ucestvovati muftija Zukorlić.
"Na taj način ćemo izbeći da na ovim izborima imamo učešće jedne verske institucije. Ako biste danas pitali birače koji su glasali za Zukorlićevu listu za šta su glasali smem da se kladim da većina njih ne bi umela da objasni. I u tom slislu je ovo jedna dobra prilika da ispravimo nešto što je bilo pogrešno na prošlim izborima u čemu je malo učestvovala i sama država preko resornog ministarstva", kaže Džudžević.
Međutim, i među samim učesnicima postoji bojazan da ni novi izbori neće doneti ništa novo. Koordinator liste Bošnjački preporod Seadetin Mujezinović kaže da još nemaju stav da li će i u kojoj formi ići na izbore.
"Neće se ništa novo desiti u smislu eventulanog dobijanja apsolutne većine u budućem sazivu Bošnjačkog nacionalnog veća što znači da ćemo ponovo morati da razgovaramo i pravimo kompromise", objašnjava Mujezinović.
Dva saveta Bošnjaka
Braneći ideju o novim izborima ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić tvrdi da će "sve što se dešavalo do sada angažovati Bošnjake da više i jače nego što su na prethodnim izborima pokažu volju da dobiju novi savet".
Uz objašnjenje da je istekao zakonski rok za formiranje tog nacionalnog saveta ministar se oglušio o brojne zamerke zaštitnika građana na ovaj proces, upozorenja poverenice za zaštitu ravnopravnosti da je bilo kršenja prava Bošnjaka, te krivičnih prijava poverenika za informacije od javnog značaja protiv više lica za falsifikovanje biračkog spiska Bošnjaka.
Samiha Kačar iz Sandžačkog odbora za ljudska prava ocenjuje da će, kako god se završe izbori, postojati dva saveta Bošnjaka.
"Jedan savet će formirati liste koje izađu na izbore a drugi će biti paralelna institucija. Imajući u vidu ranija iskustva može se očekivati novo produbljivanje sukoba jer su ti izbori prevazišli kompetencije saveta za nacionalne manjine", kaže ona.
Za sociologa Ivana Kuzminovića oduka ministra Čiplića je nastavak neprikladnog ponašanja oko izbora Nacionalnog saveta Bošnjaka i posledica loše procene koliku štetu to može da nanese u daljem pravljenju tenzija u Sandžaku.
Ivan Kuzminović, sociolog i saradnik Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, bez datuma"Rekao bih da će ovakva situacija dovesti do daljeg zaoštravanja odnosa jer ćemo na kraju imati dva saveta, jedan će biti državni a drugi pod kontrolom muftije Zukorlića. I čini mi se da je ovo jedna vrlo loša procena Vlade da je bolje napraviti kompromis u okviru Vlade koji će zadovoljiti ministre Ljajića i Ugljanina nego prihvatiti ono što je jedna vrsta političke realnosti da većina građana bošnjačke nacionalnosti u Sandžaku podržava muftiju Zukorlića", objašnjava Kuzminović.
Muftiji Zukorliću, koji je postao oštar kričar vlade sve više okrenut političkoj retorici, ovaj slučaj je samo pomogao u nameri da se nametne kao lider Bošnjaka.
Muftija Zukorlić je u međuvremenu tražio i posmatrače EU zbog “kršenja ljudskih prava Bošnjaka” ali i autonomiju za Sandžak.
U Sandžaku su se desili i ozbiljni incidenti, poput sukoba oko zemljišta, gde su bila povređena četiri pripadnika policije i nekolicina demonstranata.
Zato sociolog Ivan Kuzminović, saradnik Helsinškog odbora za ljudska prava upozorava da ćemo "biti svedoci jedne slične situacije poput one na Kosovu kada su kosovski Albanci krajem osamdesetih i početkom devedesetih počeli da napuštaju formalni državni sistem Srbije".
"Ja se plašim ako tu lekciju Republika Srbija i ova vlada nisu naučile da ćemo opet morati da platimo jednu cenu koja će biti u obliku dalje destabilizacije tog dela Srbije", zaključuje Kuzminović.
Postoji i bojazan da bi ova odluka mogla da produbi nestabilnost i potpiri tenzije u Sandžaku.
Odluka o novim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka za nosioca izborne liste Bošnjačke kulturne zajednice muftiju Muamera Zukorlića, predstavlja „dalju opstrukciju izborne volje Bošnjaka“.
Ova lista neće učestvovati na ponovljenim izborima 17. aprila a Samir Tandir, predsednik izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog veća kaže da ovakvom odlukom Beograd želi preko ministra Svetozara Čiplića da Bošnjacima nameće predstavnike.
"Odluku ministra Čiplića treba gledati isključivo u svetlu nastavka diskrimincije nad Bošnjacima u Srbiji. Svetozar Čiplić je čovek koji je počinio niz krivičnih dela sa ciljm da se ignoriše i nasilno preinači izborna volja Bošnjaka. Beograd pošto poto želi da otme Bošnjacima Bošnjačko nacionalno veće i da u njega instalira ljude podobne apsolutističkom režimu", kaže Tandir.
Muftija je uz podršku dva člana Bošnjačkog preporoda obezbedio većinu i formirao Bošnjačko nacionalno veće ali pošto su tu sednicu bojkotovali članovi ostale dve liste država uz obrazloženje da nije prisustvovalo dve trećine većnika to telo nikad nije priznala.
Nosilac Bošnjačke liste Esad Džudžević misli da su izbori jedini put pošto dogovor već nije postignut te da je dobro što na njima neće ucestvovati muftija Zukorlić.
"Na taj način ćemo izbeći da na ovim izborima imamo učešće jedne verske institucije. Ako biste danas pitali birače koji su glasali za Zukorlićevu listu za šta su glasali smem da se kladim da većina njih ne bi umela da objasni. I u tom slislu je ovo jedna dobra prilika da ispravimo nešto što je bilo pogrešno na prošlim izborima u čemu je malo učestvovala i sama država preko resornog ministarstva", kaže Džudžević.
Međutim, i među samim učesnicima postoji bojazan da ni novi izbori neće doneti ništa novo. Koordinator liste Bošnjački preporod Seadetin Mujezinović kaže da još nemaju stav da li će i u kojoj formi ići na izbore.
"Neće se ništa novo desiti u smislu eventulanog dobijanja apsolutne većine u budućem sazivu Bošnjačkog nacionalnog veća što znači da ćemo ponovo morati da razgovaramo i pravimo kompromise", objašnjava Mujezinović.
Dva saveta Bošnjaka
Braneći ideju o novim izborima ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić tvrdi da će "sve što se dešavalo do sada angažovati Bošnjake da više i jače nego što su na prethodnim izborima pokažu volju da dobiju novi savet".
Uz objašnjenje da je istekao zakonski rok za formiranje tog nacionalnog saveta ministar se oglušio o brojne zamerke zaštitnika građana na ovaj proces, upozorenja poverenice za zaštitu ravnopravnosti da je bilo kršenja prava Bošnjaka, te krivičnih prijava poverenika za informacije od javnog značaja protiv više lica za falsifikovanje biračkog spiska Bošnjaka.
Samiha Kačar iz Sandžačkog odbora za ljudska prava ocenjuje da će, kako god se završe izbori, postojati dva saveta Bošnjaka.
"Jedan savet će formirati liste koje izađu na izbore a drugi će biti paralelna institucija. Imajući u vidu ranija iskustva može se očekivati novo produbljivanje sukoba jer su ti izbori prevazišli kompetencije saveta za nacionalne manjine", kaže ona.
Za sociologa Ivana Kuzminovića oduka ministra Čiplića je nastavak neprikladnog ponašanja oko izbora Nacionalnog saveta Bošnjaka i posledica loše procene koliku štetu to može da nanese u daljem pravljenju tenzija u Sandžaku.
Muftiji Zukorliću, koji je postao oštar kričar vlade sve više okrenut političkoj retorici, ovaj slučaj je samo pomogao u nameri da se nametne kao lider Bošnjaka.
Muftija Zukorlić je u međuvremenu tražio i posmatrače EU zbog “kršenja ljudskih prava Bošnjaka” ali i autonomiju za Sandžak.
U Sandžaku su se desili i ozbiljni incidenti, poput sukoba oko zemljišta, gde su bila povređena četiri pripadnika policije i nekolicina demonstranata.
Zato sociolog Ivan Kuzminović, saradnik Helsinškog odbora za ljudska prava upozorava da ćemo "biti svedoci jedne slične situacije poput one na Kosovu kada su kosovski Albanci krajem osamdesetih i početkom devedesetih počeli da napuštaju formalni državni sistem Srbije".
"Ja se plašim ako tu lekciju Republika Srbija i ova vlada nisu naučile da ćemo opet morati da platimo jednu cenu koja će biti u obliku dalje destabilizacije tog dela Srbije", zaključuje Kuzminović.
