Srbija najavljuje Protokol o ustupanju dokaza sa BiH

Već nekoliko puta iz Beograda najavljuju da će biti potpisan sporazum sa BiH o ustupanju dokaza u slučajevima u kojima se sudi za ratne zločine, ali se to nije do sada dogodilo.

Ovih dana se ponovo, nakon razgovora sa glavnim haškim tužiocem Seržom Bramercom koji se nalazi u poseti Srbiji, obaveštava javnost da samo od BiH zavisi hoće li iduće nedelje biti potpisan dokument kojim bi, kako se tvrdi u Tužilaštvu u Beogradu, trebalo da se spreče paralelni procesi za iste ratne zločine koji se vode u državama regiona. Šta se događa na relaciji Beograd-Sarajevo?

Zamenik tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić potvrdio je za RSE da je u razgovoru sa Seržom Bramercom glavnim haškim tužiocem razmatrana mogućnost da se u Hagu iduće nedelje potpiše Protokol između Srbije i BiH o međusobnoj razmeni dokaza, dokument kakav postoji sa Hrvatskom i Crnom Gorom.

„Mi smo prihvatili njihovu sugestiju, naše Ministarstvo je dalo saglasnost da se ovaj dokument nazove Protokol a ne sporazum, i mislim da postoji mogućnost da se to potpiše u Hagu. Upravo zato smo promenili plan pa Vukčević ide u Hag sa Nacrtom Protokola u svojoj fascikli, tamo će biti i ambasador Rep i Serž Bramerc koji su najviše doprineli da se ovaj dokument napiše, i ako bude volje i želje predstavnika BiH, ne vidim zašto se ne bi to realizovalo", izjavio je Vekarić.

Na pitanje da li je dobio neke reakcije iz Sarajeva, Vekarić odgovara:

"Četiri puta smo razgovarali sa VD glavnom tužiteljkom i nema više spornih tačaka“.

Srđan Arnaut, zamenik ministra pravde BiH, međutim kaže da je Ministarstvo BiH dalo primedbe pre više od pola godine.

„Mislim da je Tužilaštvo postupilo po tim primedbama. Međutim, da li je konačan tekst Sporazuma uopšte dostavljen Ministarstvu pravde i da li je Ministarstvo dalo neko novo mišljenje, to zaista ne znam“, kazao je Arnaut.

Sarajevo sumnja u dobre namere

Poznato je da je beogradsko Tužilaštvo za ratne zločine u jednom trenutku počelo da diže optužnice protiv državljana BiH i Hrvatske za zločine nad Srbima ili vojnicima JNA počinjenih na ratištima 90-ih.

Poznat je slučaj Jurišić, suđenje za tuzlansku kolonu, pogibiju vojnika prilikom povlačenja iz kasarne, pa zatim optužnica u slučaju Dobrovoljačke ulice u Sarajevu, na osnovu koje je izdata interpolova poternica protiv generala Jovana Divjaka, pre toga je na osnovu opet optužnice i poternice iz Beograda hapšen hrvatski državljanin Tihomir Purda.

Postojala je opasnost da suđenja, odnosno podizanje optužnica, ugroze proces pomirenja u regionu. Zato je nastala ideja da se sporazumima o ustupanju dokaza suđenja vode po principu državljanstva osumnjičenih odnosno mesta gde je počinjen zločin, da se izbegnu dupli, paralelni procesi.

Srbija je sa Hrvatskom i Crnom Gorom potpisala sporazum o međusobnom ustupanju dokaza, ali ne i sa BiH. Iz Sarajeva stižu sumnje u dobru nameru Beograda.

„Praksa između Beograda i Zagreba govori da oni sporazume potpisuju zbog političkih poena vani, a nastavljaju sa starom praksom. Štancuju optužnice, poternice i tako dalje. Ja ne vjerujem da će oni sa tom praksom prestati jer ona je dio političkog pritiska i pokušaj da se izbalansira odgovornost za ono što se dogodilo u Jugoslaviji. Ali, dokument treba prihvaititi, ukoliko taj sporazum zaista vodi ka tome da se procesuiraju zločini tamo gde su se dogodili, tamo gde zločinci žive“, kaže Sinan Alić, predsednik bh. Fondacije Istina, pravda i pomirenje.

Slično misli i zamenik ministra pravde Srđan Arnaut koji kaže da Ugovorom o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim postupcima sve to regulisano.

Bruno Vekarić, međutim, kaže da je smisao Sporazuma odnosno Protokola upravo u tome da bi se sprečile paralelne istrage, da bi se „sva sporna pitanja koja su izazivala turbulencije u regionu (Tuzlanska kolona, Dobrovoljačka ulica, slučaj Divjak, slučaj Ganić) rešila. Imali bismo mogućnost da ustupimo sve što imamo o tim predmetima bosanskom pravosuđu, bh. tužilaštvu koje bi moglo, zajedno sa svojim dokazima, da definitivno uđu u te postupke, ukoliko ocene da ima dovoljno materijala.“

Đorđe Dozet, advokat optuženog Jurišića za Tuzlansku kolonu, iako ne spori korisnost sporazuma među državama regiona, smatra da problem paralelnih procesa nije u postojanju ili nepostojanju takvih sporazuma, već u nekritičnom preuzimanju optužnica iz nekadašnjeg Vojnog tužilaštva iz Miloševićevog vremena.

„Ubeđen sam da slučaj Jurišić nema nikakve veze sa postojanjem ili nepostojanjem sporazuma. Da su napravili nekakvu kontrolu svih tih zahteva i poternica iz prethodnog perioda, ne bi se desilo ni ono što se dešavalo u Hrvatskoj, a ni ovo sa Ilijom Jurišićem“, ocenjuje Dozet.