Postupci protiv pripadnika ekstremnih navijačkih i desničarskih grupa u Srbiji ili nikada nisu dovedeni do kraja ili su dosuđivane veoma niske kazne. To što je prinuđena da više puta hapsi iste huligane jer ih pravosuđe ne procesuira počinje da deprimira i samu policiju, priznao je njen prvi čovek.
Italijani su za samo tri dana stigli ne samo da procesuiraju huligane iz Srbije koji su prekinuli utakmicu Italija – Srbija nego i da izgrednike ubace u šou program, kao što je to učinio kanal Italia 1.
Ivana Bogdanova, koji je predvodio nerede huligana iz Srbije na stadionu Luiđi Feraris u Đenovi, glumio je čovek sa fantomkom na glavi i tetovažama po rukama, pokazujući gledaocima u studiju ono što im je Bogdanov pokazivao na stadionu a voditelji su ga oslovljavali kao Ivan Grozni. Italijani ovaj skeč mogu opravdati pošto njihovo pravosuđe brzo deluje.
No, za razliku od italijanskih sudova, koji su dvojicu od 16 srpskih navijača, zbog nereda u Đenovi, osudili na uslovne kazne u roku od 12 sati od utakmice takvi i slični procesi se pred srpskim sudovima razvlače godinama. I protiv samog Bogdanova u Srbiji postoji više krivičnih prijava. Ministarka pravde Snežana Malović ima objašnjenje.
“Svaka država kada se radi o stranom državljaninu postupa efikasno. I italijanski pravosudni organi uglavnom su donosili uslovne osude. Ali o izgredima koje smo gledali ne bih rekla da se radi o takvim prekršajima ili krivičnim delima za koje može ili treba da se izrekne uslovna osuda”, kaže Malovićeva.
Bez obzira što je nakon ubistva francuskog navijača u Beogradu Brisa Tatona predsednik države Boris Tadić obećao da u "Srbiji za nasilničke grupe, za ekstremne političke i navijačke grupacije, nikada neće biti mesta" – još za mnoge događaje nema sudskog epiloga.
Bajrakli džamija u Beogradu zapaljena je tokom protesta 2004. godine, a suđenje je posle 6 godina počelo iz početka. Za nerede tokom protesta “Kosovo je Srbija” 2007. godine kada je demolirano više ambasada i insititucija, samo jedna osoba je izvedena pred sudiju zbog upada u Američku amabasadu ali ni to suđenje nije završeno.
Neredi tokom protesta pristalica Radovana Karadžića, Beograd, juli 2008Za napad na snimatelja B92 Boška Brankovića tokom protesta zbog hapšenja Radovana Karadžića 2008. godine, suđenje još nije završeno.
Zbog pretnji autorki emisije “Insajder” Brankici Stanković izgrednici su osuđivani na zatvorske kazne od 3 meseca do godinu i po dana, ili su optužnice odbacivane.
Da tako nešto iritira ne samo javnost već i samu policiju potvrđuju reči ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića.
“Veoma često dolazimo u jednu potpuno deprimirajuću situaciju da postoji po nekoliko krivičnih prijava a da procesi nisu dovedeni do samog kraja. To deprimira i samu policiju koja hapsi neke ljude po više puta i oni bivaju pušteni posle nekoliko dana pritvora”, priznaje Dačić.
Discipliski postupci za sudije
Kako se oseća kada čuje ove kritike svog kolege iz Vlade novinari su upitali ministarku pravde Snežanu Malović.
“Reforma pravosuđa je sprovedena upravo zbog toga što su percepcija javnosti i analiza Ministarstva pravde ukazivali da stanje u srpskim sudovima mora da se promeni. Krenuli smo od te činjenice da je neadekvatna kaznena politika, da se kazne izriču na ivici zakonskog minimuma, gotovo jako često ispod zakonskom minimuma, da se vrlo često uzimaju u obzir olakšavajuće okolnosti. Ja očekujem da reforma pravosuđa u narednom periodu da svoje rezultate. Naravno to nije proces koji se može videti za tri meseca”, poručuje ministarka pravde.
Sudije koje su u ovakvim i sličnim slučajevima donosile oslobađajuće presude ili izricale niske kazne biće uskoro u disciplinskom postupku Visokog saveta pravosuđa, najavila je ministarka.
Za razliku od nje, predsednici Visokog saveta pravosuđa i Vrhovnog kasacionog suda Nati Mesarović novinari nisu uspeli da postave pitanje zašto pravosuđe sporo procesuira slučajeve nasilja i huliganizma. Uz objašnjenje da ona nije političar kratko nam je poručila da možemo da joj se obratimo samo pismenim zahtevom te da ćemo i odogovore dobiti pismeno.
U jednom od takvih pisanih odgovora Mesarovićeva je ovih dana poručila da je izricanje minimalnih kazni ili prekidanje procesa protiv ekstremista stvar prošlosti.
Ustavni sud Srbije, arhivU međuvremenu se i zahtevi tužioca za zabranu ekstremističkih i desničarskih organizacija krčkaju u Ustavnom sudu. Dve godine je prošlo od podnošenja zahteva tužioca za zabranu desničarske organizacije Nacionalni stroj, a zabrana Obraza i Pokreta 1389 zatražena je pre godinu dana. Ustavni sud najavljuje javnu raspravu o desničarima do kraja godine.
Više puta je do sada najavljivana bespoštedna borba poriv ekstremista. Poslednji put prošle godine kada je zbog njihovih pretnji otkazana Parada ponosa.
Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava kaže da je do nedavno sam zakonodavni okvir ograničavao brzo donošenje presuda.
„Danas mislim da je to još uvek podsećanje na vremena kada nije bilo politički oportuno donositi u kratkom roku presude protiv ovih grupa, protiv desničara koji izazivaju nasilje na ulicama. Mislim da sudije moraju da shvate da je država rešila ozbiljno da se pozabavi ovim problemom.Tako da će i kaznena politika, visina kazni i brzina postupaka biti pod budnim okom kako same države tako i celog civilnog društva“, ocenjuje Antonijević.
No, dok država i javnost očekuju brze i stroge sudske presude pojedine opozicione političke partije u parlamentu traže oslobađanje uhapšenih u demoliranju Beograda za vreme Parade ponosa nazivajući izgrednike „našom decom“.
Italijani su za samo tri dana stigli ne samo da procesuiraju huligane iz Srbije koji su prekinuli utakmicu Italija – Srbija nego i da izgrednike ubace u šou program, kao što je to učinio kanal Italia 1.
Ivana Bogdanova, koji je predvodio nerede huligana iz Srbije na stadionu Luiđi Feraris u Đenovi, glumio je čovek sa fantomkom na glavi i tetovažama po rukama, pokazujući gledaocima u studiju ono što im je Bogdanov pokazivao na stadionu a voditelji su ga oslovljavali kao Ivan Grozni. Italijani ovaj skeč mogu opravdati pošto njihovo pravosuđe brzo deluje.
No, za razliku od italijanskih sudova, koji su dvojicu od 16 srpskih navijača, zbog nereda u Đenovi, osudili na uslovne kazne u roku od 12 sati od utakmice takvi i slični procesi se pred srpskim sudovima razvlače godinama. I protiv samog Bogdanova u Srbiji postoji više krivičnih prijava. Ministarka pravde Snežana Malović ima objašnjenje.
“Svaka država kada se radi o stranom državljaninu postupa efikasno. I italijanski pravosudni organi uglavnom su donosili uslovne osude. Ali o izgredima koje smo gledali ne bih rekla da se radi o takvim prekršajima ili krivičnim delima za koje može ili treba da se izrekne uslovna osuda”, kaže Malovićeva.
Bez obzira što je nakon ubistva francuskog navijača u Beogradu Brisa Tatona predsednik države Boris Tadić obećao da u "Srbiji za nasilničke grupe, za ekstremne političke i navijačke grupacije, nikada neće biti mesta" – još za mnoge događaje nema sudskog epiloga.
Bajrakli džamija u Beogradu zapaljena je tokom protesta 2004. godine, a suđenje je posle 6 godina počelo iz početka. Za nerede tokom protesta “Kosovo je Srbija” 2007. godine kada je demolirano više ambasada i insititucija, samo jedna osoba je izvedena pred sudiju zbog upada u Američku amabasadu ali ni to suđenje nije završeno.
Zbog pretnji autorki emisije “Insajder” Brankici Stanković izgrednici su osuđivani na zatvorske kazne od 3 meseca do godinu i po dana, ili su optužnice odbacivane.
Da tako nešto iritira ne samo javnost već i samu policiju potvrđuju reči ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića.
“Veoma često dolazimo u jednu potpuno deprimirajuću situaciju da postoji po nekoliko krivičnih prijava a da procesi nisu dovedeni do samog kraja. To deprimira i samu policiju koja hapsi neke ljude po više puta i oni bivaju pušteni posle nekoliko dana pritvora”, priznaje Dačić.
Discipliski postupci za sudije
Kako se oseća kada čuje ove kritike svog kolege iz Vlade novinari su upitali ministarku pravde Snežanu Malović.
“Reforma pravosuđa je sprovedena upravo zbog toga što su percepcija javnosti i analiza Ministarstva pravde ukazivali da stanje u srpskim sudovima mora da se promeni. Krenuli smo od te činjenice da je neadekvatna kaznena politika, da se kazne izriču na ivici zakonskog minimuma, gotovo jako često ispod zakonskom minimuma, da se vrlo često uzimaju u obzir olakšavajuće okolnosti. Ja očekujem da reforma pravosuđa u narednom periodu da svoje rezultate. Naravno to nije proces koji se može videti za tri meseca”, poručuje ministarka pravde.
Sudije koje su u ovakvim i sličnim slučajevima donosile oslobađajuće presude ili izricale niske kazne biće uskoro u disciplinskom postupku Visokog saveta pravosuđa, najavila je ministarka.
Za razliku od nje, predsednici Visokog saveta pravosuđa i Vrhovnog kasacionog suda Nati Mesarović novinari nisu uspeli da postave pitanje zašto pravosuđe sporo procesuira slučajeve nasilja i huliganizma. Uz objašnjenje da ona nije političar kratko nam je poručila da možemo da joj se obratimo samo pismenim zahtevom te da ćemo i odogovore dobiti pismeno.
U jednom od takvih pisanih odgovora Mesarovićeva je ovih dana poručila da je izricanje minimalnih kazni ili prekidanje procesa protiv ekstremista stvar prošlosti.
Više puta je do sada najavljivana bespoštedna borba poriv ekstremista. Poslednji put prošle godine kada je zbog njihovih pretnji otkazana Parada ponosa.
Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava kaže da je do nedavno sam zakonodavni okvir ograničavao brzo donošenje presuda.
„Danas mislim da je to još uvek podsećanje na vremena kada nije bilo politički oportuno donositi u kratkom roku presude protiv ovih grupa, protiv desničara koji izazivaju nasilje na ulicama. Mislim da sudije moraju da shvate da je država rešila ozbiljno da se pozabavi ovim problemom.Tako da će i kaznena politika, visina kazni i brzina postupaka biti pod budnim okom kako same države tako i celog civilnog društva“, ocenjuje Antonijević.
No, dok država i javnost očekuju brze i stroge sudske presude pojedine opozicione političke partije u parlamentu traže oslobađanje uhapšenih u demoliranju Beograda za vreme Parade ponosa nazivajući izgrednike „našom decom“.
