Francuz Bris Taton, koga su huligani nedavno napali u centru Beograda, preminuo je jutros u deset sati u Kliničkom centru Srbije, potvrdio je agenciji Beta portparol KCS Drago Jovanović.
Francuskog državljanina su fudbalski huligani pretukli 17. septembra na Obilićevom vencu u centru Beograda, uoči fudbalske utakmice beogradskog Partizana i francuskog Tuluza.
Tada je na grupu od oko 15 navijača Tuluza, koji su sedeli u bašti kafića, nasrnula je grupa od oko 30 huligana i tom prilikom je nekoliko gostujućih navijača brutalno pretučeno, dok je jedna baklja ubačena u kafić.
Na vest o smrti francuskog navijača Brisa Tatona najviši državni zvaničnici su reagovali izjavama i saopštenjima uveravajući domaću i međunarodnu, posebno francusku, javnost da će počinioci biti najstrože kažnjeni. Istovremeno se oglašava i građanska Srbija.
Lider LDP-a Čedomir Jovanović, nekadašnji vođa studenstkih demontracija devedesetih godina, pozvao je građane na protestnu šetnju 1. oktobra od Platoa ispred Filozofskog fakulteta gde su počinjale čuvene šetnje 1996. godine, do Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu. Pre toga je grupa nevladinih organizacija pozvala na mirno okupljanje 2. oktobra na Međunaordni dan nenasilja.
Sve bi bilo mnogo jednostavnije da je u pitanju izolovan incident, odlučnom policijskom akcijom i efikasnim pravosudnim postupkom, pravda bi bila zadovoljena.
Ali Srbija se već duže vreme suočava sa ozbiljnim nasiljem i van sportskih terena, nasiljem nad drugim i drugačijima, nasiljem sa nacionlanim predznakom, nasiljem koji se krije pod skutovima Crkve i drugih insitucija, nasiljem za koje se sumnja da ima političke sponzore. Da li je država i društvo spremno da se sa tim suoči? I kakvu ulogu može da ima građanski otpor?
U danu kada je grupa nevladinih organizacija pozvala građane Srbije da se 2. oktobra na Međunarodni dan nenasilja okupe u centru Beograda i dignu svoj glas protiv naraslog nasilja u Srbiji, nezadovoljni šta je država do sada preduzela protiv esktremnih desničarskih grupa koje divljaju po Beogradu raznim povodima, stigla je vest koja se sa strepnjom očekivala: francuski državljanin, mladi Bris Taton koji je došao u Beograd samo da bi bodrio svoj tim i uživao u sportskom nadmetanju dve rivalske ekipe, ne sanjajući da dolazi u grad opasan po život za stranca, preminuo je pošto je brutalno pretučen. Građani Beograda u šoku:
Nasilja u glavnom gradu Srbije su nastavljena i u vreme kada se mladi Francuz borio za život. Nasilnicima se nije svideo ni jedan Australijanac, pa Libijac, pre toga je pred njima ustuknula država i otkazana je Parada ponosa. Grad je mesecima bio ispisan grafitima “Pravda za Uroša” ( Uroša koji je baklju gurnuo u usta policajcu na stadionu), nasilnik Miladin Kovačević koji je ostavio u komi prebijednog studenta u Americi je slavljen kao heroj, a o odnosu prema ratnim zločincima da i ne govorimo.
Sećate li se prposnog Šljivanačanina u Vukovaru ili Mladića u Srebrenici, ruskog pesnika Limonova koji gađa Sarajevo...Sve su to junaci savremene Srbije. Sociolog Srećko Mihajlović podseća:
“Da je to 11. ubistvo u poslednjih deset godina koja su ili organizovali ili izvršili navijači.”
Na vest o smrti ređaju se saopštenja, izjave saučešća, uveravanja da će počinioci, a neki od njih su lišeni slobode, biti najstrože kažnjeni. Javni tužilac Slobodan Radovanović:
“Već smo neke poteze povukli. Čuli ste da je ovih dana podneta inicijativa za ukidanje pojedinih grupa. Želimo da ih stavimo potpuno van zakona. Niko ne treba da se zanosi da će se oni pod nekim drugim imenom ponovo pojaviti na ulicama i da nastave da ugrožavaju mir, slobodu i ustavom zagarantovana prava.”
Da li je ustupcima i koketiranju sa nasilnicima svih boja - od fašističkih, do klerikalnih - došao kraj?
Budi li se građanski otpor? I šta se može očekivati od države, a šta od građanske Srbije u borbi protiv naraslog nasilja? Hoće li na duže staze Beograd i Srbija ostati mesto opasno po život?
Za Kokana Mladenovića, reditelja i direktora Ateljea 212 u Beogradu, nasilje je u Srbiji danas posledica promašenog Petog oktobra, kada je građanska Srbija verovala da se izborila za ozbiljnu državu u kojoj se zna ko su lopovi, ko su ubice, ko je krao, ko je uništio zemlju, šta će se dešavati sa našom budućnošću, šta su građanska prava i slobode, prema čemu smo orijentisani kao društvo... Da će to biti država sa mnogo manje vulgarnih političkih kompromisa... Umesto toga, danas Srbijom divljaju horde agresivnih ljudi, Srbija je postala opasno mesto za življenje:
„Ne možete hapsiti pripadnike Obraza, Nacionalnog stroja i tako dalje. Istovremeno sudskim odlukama rehabilitovati Dragišu Cvetkovića, pa istovremeno panično tražiti grob Draže Mihajlovića, negirati antifašizam ove zemlje i tako dalje.“
Glumica Mirjana Karanović, jedna od ikona građanske Srbije koja je ustala devedesetih godina protiv rata i nacionalizma, o Srbiji danas u odnosu na te devedesete kaže:
„Ono što mislim da se sada dešava – ja se izvinjavam i samoj sebi na tom mišljenju – da je danas meni Srbija strašnija od Srbije devedesetih godina. Zašto? Zato što smo devedesetih imali nasilje države nad građanima. A sada imamo neko nepoznato nasilje. Nasilje kome ne znamo koren, ne znamo ko ga čini, zašto ga čini, koji su ciljevi? Iza njih stoji neko vrlo ozbiljan sa nekim finansiranjem, sa nekim planom i sa nekim ciljem. Država se tu ponaša krajnje anemično i nemoćno.“
Državni sekretar za ljudska prava Marko Karadžić misli da je država krenula u odlučan obračun sa nasilnicima, ali da su hapšenja i zabrane kleronacističkih organizacija samo prvi korak. Najvažniji su oni koji treba da uslede i da pokažu da se Srbija konačno distancirala od vrednosti iz Miloševićevog vremena. Jedan od njih je, na primer, usvajanje Deklararacije kojom se 11. jul proglašava danom sećanja na žrtve srebreničkog genocida. Onaj ko je pomislio- pa kakve to ima veze - neka pričeka i sasluša odgovor na prethodno pitanje Mirjane Karanović koje smo preneli Marku Karadžiću – ko stoji iza ekstremista danas u Srbiji, ko im pravi politički kišobran:
„Postoje očigledno određeni dokazi da određene političke partije podržavaju rad takvih organizacija.“
RFE: Možete li bite konkretniji?
„Mogu da spomenem i da je Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka i stranka Tomislava Nikolića. Sve su one na određeni način svojim postupcima i izjavama davale podršku radu takvih organizacija.“
Odgovora na pitanje koje smo postavili na početku ove priče - da li će ova tragedija konačno dovesti do početka ozbiljnog obračuna sa nasiljem na žalost nema. Ostaje nam da se nadamo, kao što to čini naš sagovornik Kokan Mladenović, koji je na vest o smrti francuskog navijača rekao:
„Čuo sam i mislim da je to jedna od prelomnih tačaka u novijoj istoriji Srbije.“
Kokan Mladenović je najavljen kao jedan od učesnika okupljanja 2. oktobra u Beogradu, na Međunarodni dan nenasilja.
Poziv su potpisale organizacije za odbranu ljudskih prava, Inicijativa mladih, Centar zakulturnu dekontaminaciju, LinEt. A za sada su se odazvali, uz našeg sagovornika, i Gorčin Stojanović, Branko Cvejić, Želimir Žilnik, Srđan Dragojević, Srbijanka Turajlić, Ivan Tasovac i mnogi drugi.
"Ceo evropski fudbal je u žalosti zbog ovog tragičnog događaja, ali on ne sme da ostane nekažnjen. Apelujem na najveću ozbiljnost prema
odgovornima za ovo ubistvo i podržavam napore srpskih vlasti kako taj zločin ne bi ostao nekažnjen", navodi se u saopštenju Jad.
Francuskog državljanina su fudbalski huligani pretukli 17. septembra na Obilićevom vencu u centru Beograda, uoči fudbalske utakmice beogradskog Partizana i francuskog Tuluza.
Tada je na grupu od oko 15 navijača Tuluza, koji su sedeli u bašti kafića, nasrnula je grupa od oko 30 huligana i tom prilikom je nekoliko gostujućih navijača brutalno pretučeno, dok je jedna baklja ubačena u kafić.
Osude i pozivi na proteste
Na vest o smrti francuskog navijača Brisa Tatona najviši državni zvaničnici su reagovali izjavama i saopštenjima uveravajući domaću i međunarodnu, posebno francusku, javnost da će počinioci biti najstrože kažnjeni. Istovremeno se oglašava i građanska Srbija.
Lider LDP-a Čedomir Jovanović, nekadašnji vođa studenstkih demontracija devedesetih godina, pozvao je građane na protestnu šetnju 1. oktobra od Platoa ispred Filozofskog fakulteta gde su počinjale čuvene šetnje 1996. godine, do Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu. Pre toga je grupa nevladinih organizacija pozvala na mirno okupljanje 2. oktobra na Međunaordni dan nenasilja.
Sve bi bilo mnogo jednostavnije da je u pitanju izolovan incident, odlučnom policijskom akcijom i efikasnim pravosudnim postupkom, pravda bi bila zadovoljena.
Ali Srbija se već duže vreme suočava sa ozbiljnim nasiljem i van sportskih terena, nasiljem nad drugim i drugačijima, nasiljem sa nacionlanim predznakom, nasiljem koji se krije pod skutovima Crkve i drugih insitucija, nasiljem za koje se sumnja da ima političke sponzore. Da li je država i društvo spremno da se sa tim suoči? I kakvu ulogu može da ima građanski otpor?
U danu kada je grupa nevladinih organizacija pozvala građane Srbije da se 2. oktobra na Međunarodni dan nenasilja okupe u centru Beograda i dignu svoj glas protiv naraslog nasilja u Srbiji, nezadovoljni šta je država do sada preduzela protiv esktremnih desničarskih grupa koje divljaju po Beogradu raznim povodima, stigla je vest koja se sa strepnjom očekivala: francuski državljanin, mladi Bris Taton koji je došao u Beograd samo da bi bodrio svoj tim i uživao u sportskom nadmetanju dve rivalske ekipe, ne sanjajući da dolazi u grad opasan po život za stranca, preminuo je pošto je brutalno pretučen. Građani Beograda u šoku:
Nasilja u glavnom gradu Srbije su nastavljena i u vreme kada se mladi Francuz borio za život. Nasilnicima se nije svideo ni jedan Australijanac, pa Libijac, pre toga je pred njima ustuknula država i otkazana je Parada ponosa. Grad je mesecima bio ispisan grafitima “Pravda za Uroša” ( Uroša koji je baklju gurnuo u usta policajcu na stadionu), nasilnik Miladin Kovačević koji je ostavio u komi prebijednog studenta u Americi je slavljen kao heroj, a o odnosu prema ratnim zločincima da i ne govorimo.
Jedanaesto "navijačko" ubistvo u deset godina
Sećate li se prposnog Šljivanačanina u Vukovaru ili Mladića u Srebrenici, ruskog pesnika Limonova koji gađa Sarajevo...Sve su to junaci savremene Srbije. Sociolog Srećko Mihajlović podseća:
“Da je to 11. ubistvo u poslednjih deset godina koja su ili organizovali ili izvršili navijači.”
Na vest o smrti ređaju se saopštenja, izjave saučešća, uveravanja da će počinioci, a neki od njih su lišeni slobode, biti najstrože kažnjeni. Javni tužilac Slobodan Radovanović:
“Već smo neke poteze povukli. Čuli ste da je ovih dana podneta inicijativa za ukidanje pojedinih grupa. Želimo da ih stavimo potpuno van zakona. Niko ne treba da se zanosi da će se oni pod nekim drugim imenom ponovo pojaviti na ulicama i da nastave da ugrožavaju mir, slobodu i ustavom zagarantovana prava.”
Da li je ustupcima i koketiranju sa nasilnicima svih boja - od fašističkih, do klerikalnih - došao kraj?
Posledice promašenog 5.oktobra
Budi li se građanski otpor? I šta se može očekivati od države, a šta od građanske Srbije u borbi protiv naraslog nasilja? Hoće li na duže staze Beograd i Srbija ostati mesto opasno po život?
Za Kokana Mladenovića, reditelja i direktora Ateljea 212 u Beogradu, nasilje je u Srbiji danas posledica promašenog Petog oktobra, kada je građanska Srbija verovala da se izborila za ozbiljnu državu u kojoj se zna ko su lopovi, ko su ubice, ko je krao, ko je uništio zemlju, šta će se dešavati sa našom budućnošću, šta su građanska prava i slobode, prema čemu smo orijentisani kao društvo... Da će to biti država sa mnogo manje vulgarnih političkih kompromisa... Umesto toga, danas Srbijom divljaju horde agresivnih ljudi, Srbija je postala opasno mesto za življenje:
„Ne možete hapsiti pripadnike Obraza, Nacionalnog stroja i tako dalje. Istovremeno sudskim odlukama rehabilitovati Dragišu Cvetkovića, pa istovremeno panično tražiti grob Draže Mihajlovića, negirati antifašizam ove zemlje i tako dalje.“
Glumica Mirjana Karanović, jedna od ikona građanske Srbije koja je ustala devedesetih godina protiv rata i nacionalizma, o Srbiji danas u odnosu na te devedesete kaže:
„Ono što mislim da se sada dešava – ja se izvinjavam i samoj sebi na tom mišljenju – da je danas meni Srbija strašnija od Srbije devedesetih godina. Zašto? Zato što smo devedesetih imali nasilje države nad građanima. A sada imamo neko nepoznato nasilje. Nasilje kome ne znamo koren, ne znamo ko ga čini, zašto ga čini, koji su ciljevi? Iza njih stoji neko vrlo ozbiljan sa nekim finansiranjem, sa nekim planom i sa nekim ciljem. Država se tu ponaša krajnje anemično i nemoćno.“
Državni sekretar za ljudska prava Marko Karadžić misli da je država krenula u odlučan obračun sa nasilnicima, ali da su hapšenja i zabrane kleronacističkih organizacija samo prvi korak. Najvažniji su oni koji treba da uslede i da pokažu da se Srbija konačno distancirala od vrednosti iz Miloševićevog vremena. Jedan od njih je, na primer, usvajanje Deklararacije kojom se 11. jul proglašava danom sećanja na žrtve srebreničkog genocida. Onaj ko je pomislio- pa kakve to ima veze - neka pričeka i sasluša odgovor na prethodno pitanje Mirjane Karanović koje smo preneli Marku Karadžiću – ko stoji iza ekstremista danas u Srbiji, ko im pravi politički kišobran:
„Postoje očigledno određeni dokazi da određene političke partije podržavaju rad takvih organizacija.“
RFE: Možete li bite konkretniji?
„Mogu da spomenem i da je Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka i stranka Tomislava Nikolića. Sve su one na određeni način svojim postupcima i izjavama davale podršku radu takvih organizacija.“
Francuska: Krivci ne smeju proći nekažnjeno!
Odgovora na pitanje koje smo postavili na početku ove priče - da li će ova tragedija konačno dovesti do početka ozbiljnog obračuna sa nasiljem na žalost nema. Ostaje nam da se nadamo, kao što to čini naš sagovornik Kokan Mladenović, koji je na vest o smrti francuskog navijača rekao:
„Čuo sam i mislim da je to jedna od prelomnih tačaka u novijoj istoriji Srbije.“
Kokan Mladenović je najavljen kao jedan od učesnika okupljanja 2. oktobra u Beogradu, na Međunarodni dan nenasilja.
Poziv su potpisale organizacije za odbranu ljudskih prava, Inicijativa mladih, Centar zakulturnu dekontaminaciju, LinEt. A za sada su se odazvali, uz našeg sagovornika, i Gorčin Stojanović, Branko Cvejić, Želimir Žilnik, Srđan Dragojević, Srbijanka Turajlić, Ivan Tasovac i mnogi drugi.
Povodom smrti Brisa Tatona oglasila se i francuska državna sekretarka za sport Rama Jad koja je izjavila da ubistvo francuskog navijača ne sme da ostane nekažnjeno i podržala napore srpskih vlasti u rešavanju tog zločina.
"Ceo evropski fudbal je u žalosti zbog ovog tragičnog događaja, ali on ne sme da ostane nekažnjen. Apelujem na najveću ozbiljnost prema
odgovornima za ovo ubistvo i podržavam napore srpskih vlasti kako taj zločin ne bi ostao nekažnjen", navodi se u saopštenju Jad.
