Do kraja nedelje, slučaj Tihomira Purde, hrvatskog državljanina koji je na osnovu poternice Srbije za ratne zločine, uhapšen u BiH, mogao bi dobiti rasplet. Ministarka pravde Srbije Snežana Malović sprema se za put u Zagreb, gde će razgovarati sa kolegama iz hrvatskog ministarstva pravde i tužilaštava.
Takođe, prema za sada nepotvrđenim informacijama, Beograd je spreman da taj predmet ustupi hrvatskom pravosuđu.
Ipak, kakav god epilog bio, slučaj Purda mogao bi da poljulja poverenje koje region ima u Beograd.
Slučaj Tihomira Purde otvorio je mnoga pitanja koja su ponovo uzburkala duhove na prostoru bivše Jugoslavije.
Slobodan Homen, sekretar Ministarstva pravdePre svega, probudio je sumnje u postojanje takozvanih „tajnih spiskova“ ljudi osumnjičenih da su ’90-tih počinili ratne zločine, što je poljuljalo i tako krhko poverenje u regionu.
Sporni slučaj bio je tema razgovora predsednika Srbije i hrvatske premijerke, a zaključak je da o tome treba da razgovaraju ministri pravde dveju zemalja.
Uoči puta srpske ministarke u Zagreb, pojavile su najave da bi Beograd mogao taj predmet da ustupi pravosuđu Hrvatske.
Državni sekretar u srpskom ministarstvu Slobodan Homen, nije želeo da potvrdi tu informaciju, ali je rekao da za to postoji osnova.
“To je pitanje i odluka koju će doneti srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, ali upravo ideja saradnje dve države jeste da svako sudi svojim zločincima i time se dokazuje da i mi i Hrvatska imamo pravosuđe koje je kadro da sudi. Naravno, videćemo kakva će odluka biti doneta u sredu, ali mislim da postoji osnova za donošenje takve odluke”, kaže Homen.
Na mogućnost ustupanja predmeta Purda Zagrebu, predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko, gleda ovako:
“Ovde lako može da se desi da nema dovoljno dokaza, što će Beograd ponovo koristiti kao argument protiv susednih zemalja – da neće da sude svojima, i tome slično. Zato, u samom startu smatram da ta optužnica treba biti, da tako kažem, revidirana. Ne verujem da takve optužnice dižu takav jedan strah, ali u svakom slučaju doprinose nekom nepoverenju u odnosu na Beograd”, smatra ona.
Poljuljano poverenje u Beograd
Kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov, s druge strane veruje da će slučaj Purda biti prevaziđen i da neće izazvati veće tenzije. Ipak, smatra da je probleme „tajnih spiskova“ neophodno rešiti sistemski i trajno, kako se takvi slučajevi ne bi ponavljali.
Aleksandar Popov, septembar 2010.
„Posebno akcenturiram to da je važno da se postigne generalni ogovor, kako se ne bi od slučaja do slučja dešavale ovakve stvari koje mogu da doprinesu narušavanja međusobnih odnosa. Eto, čak su se i premijerka Jadranka i predsednik Boris Tadić čuli ovim povodom. To ne bi trebalo da u buduće bude ni u kakvom slučaju potrebno. Mora da postoji mehanizam kako se ovakve stvari rešavaju. Ako postoji mehanizam, onda se sigurno neće ovakvi slučajevi dešavati, pa ne mogu ni izazvati problem u odnosima dveju zemalja“, ocenjuje Popov.
Kakav god bude epilog, hapšenje Vukovarca Tihomira Purde na osnovu poternice koja nije bila bila javna, poljuljala je poverenje koje region ima u Beograd.
Sonja Biserko govori o tome kako se uopšte dogodilo da se Purda ne nađe na zvaničnom spisku osumnjičenih za ratne zločine, koji je ustupljen Hrvatskoj:
„Tajne poternice koje Beograd izdaje, a koje su se prošle godine prelomile na slučajevima Ejupa Ganića i Ilije Jurišića, a sada na Purdi, su zapravo jedan deo strategije Beograda da u ovoj završnici rada Haškog tribunala, ali pre svega ovih regionalnih, dovedu na površinu slučajeve kojima oni žele reltivizirati neke situacije u Sarajevu, Tuzli i čini mi se sada u Vukovaru, zato što je ta optužnica podignuta od strane JNA i kao takva je prosto sada aktivirana kao aktuelna. Ja, na žalost, smatram da JNA u to vreme ne može biti verodostojna i smatram da treba da se izvrši revizija svih optužnica iz tog vremena“, rekla je predsednica Helsinškog odbora.
Tihomir Purda uhapšen je 5. januara na ulasku u BiH, na osnovu poternice srpskog Interpola, a pod sumnjom da je počinio ratne zločine nad Srbima u Vukovaru ‘91.
Iako je saradnja tužilaštava Hrvatske i Srbije na procesuiranju ratnih zločina veoma dobra, a potpisani Sporazum obavezuje obe strane da drugoj dostave spisak svih osoba protiv kojih se u drugoj državi vodi postupak, Purdino ime nije bilo među 40 koje je Srbija dostavila Hrvatskoj.
Ministar pravosuđa Hrvatske Dražen Bošnjaković, rekao je da će i to biti tema u predstojećim razgovorima sa nadležnima iz Srbije.
Takođe, prema za sada nepotvrđenim informacijama, Beograd je spreman da taj predmet ustupi hrvatskom pravosuđu.
Ipak, kakav god epilog bio, slučaj Purda mogao bi da poljulja poverenje koje region ima u Beograd.
Slučaj Tihomira Purde otvorio je mnoga pitanja koja su ponovo uzburkala duhove na prostoru bivše Jugoslavije.
Sporni slučaj bio je tema razgovora predsednika Srbije i hrvatske premijerke, a zaključak je da o tome treba da razgovaraju ministri pravde dveju zemalja.
Uoči puta srpske ministarke u Zagreb, pojavile su najave da bi Beograd mogao taj predmet da ustupi pravosuđu Hrvatske.
Državni sekretar u srpskom ministarstvu Slobodan Homen, nije želeo da potvrdi tu informaciju, ali je rekao da za to postoji osnova.
“To je pitanje i odluka koju će doneti srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, ali upravo ideja saradnje dve države jeste da svako sudi svojim zločincima i time se dokazuje da i mi i Hrvatska imamo pravosuđe koje je kadro da sudi. Naravno, videćemo kakva će odluka biti doneta u sredu, ali mislim da postoji osnova za donošenje takve odluke”, kaže Homen.
Na mogućnost ustupanja predmeta Purda Zagrebu, predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko, gleda ovako:
“Ovde lako može da se desi da nema dovoljno dokaza, što će Beograd ponovo koristiti kao argument protiv susednih zemalja – da neće da sude svojima, i tome slično. Zato, u samom startu smatram da ta optužnica treba biti, da tako kažem, revidirana. Ne verujem da takve optužnice dižu takav jedan strah, ali u svakom slučaju doprinose nekom nepoverenju u odnosu na Beograd”, smatra ona.
Poljuljano poverenje u Beograd
Kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov, s druge strane veruje da će slučaj Purda biti prevaziđen i da neće izazvati veće tenzije. Ipak, smatra da je probleme „tajnih spiskova“ neophodno rešiti sistemski i trajno, kako se takvi slučajevi ne bi ponavljali.
„Posebno akcenturiram to da je važno da se postigne generalni ogovor, kako se ne bi od slučaja do slučja dešavale ovakve stvari koje mogu da doprinesu narušavanja međusobnih odnosa. Eto, čak su se i premijerka Jadranka i predsednik Boris Tadić čuli ovim povodom. To ne bi trebalo da u buduće bude ni u kakvom slučaju potrebno. Mora da postoji mehanizam kako se ovakve stvari rešavaju. Ako postoji mehanizam, onda se sigurno neće ovakvi slučajevi dešavati, pa ne mogu ni izazvati problem u odnosima dveju zemalja“, ocenjuje Popov.
Kakav god bude epilog, hapšenje Vukovarca Tihomira Purde na osnovu poternice koja nije bila bila javna, poljuljala je poverenje koje region ima u Beograd.
Sonja Biserko govori o tome kako se uopšte dogodilo da se Purda ne nađe na zvaničnom spisku osumnjičenih za ratne zločine, koji je ustupljen Hrvatskoj:
„Tajne poternice koje Beograd izdaje, a koje su se prošle godine prelomile na slučajevima Ejupa Ganića i Ilije Jurišića, a sada na Purdi, su zapravo jedan deo strategije Beograda da u ovoj završnici rada Haškog tribunala, ali pre svega ovih regionalnih, dovedu na površinu slučajeve kojima oni žele reltivizirati neke situacije u Sarajevu, Tuzli i čini mi se sada u Vukovaru, zato što je ta optužnica podignuta od strane JNA i kao takva je prosto sada aktivirana kao aktuelna. Ja, na žalost, smatram da JNA u to vreme ne može biti verodostojna i smatram da treba da se izvrši revizija svih optužnica iz tog vremena“, rekla je predsednica Helsinškog odbora.
Tihomir Purda uhapšen je 5. januara na ulasku u BiH, na osnovu poternice srpskog Interpola, a pod sumnjom da je počinio ratne zločine nad Srbima u Vukovaru ‘91.
Iako je saradnja tužilaštava Hrvatske i Srbije na procesuiranju ratnih zločina veoma dobra, a potpisani Sporazum obavezuje obe strane da drugoj dostave spisak svih osoba protiv kojih se u drugoj državi vodi postupak, Purdino ime nije bilo među 40 koje je Srbija dostavila Hrvatskoj.
Ministar pravosuđa Hrvatske Dražen Bošnjaković, rekao je da će i to biti tema u predstojećim razgovorima sa nadležnima iz Srbije.