Predsednik Srbije Boris Tadić i iz Pariza je u petak poručio učesnicima u političkom životu Srbije da traži konsenzus za ostvarenje evropskog puta i da nema tog dijaloga sa opozicijom zbog kojeg će pristati da datumom izbora ugrozi kandidaturu.
Vladajuća koalicija je, kao oko malo čega, složna da bi raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora ugrozilo evropske integracije. Čak i predsednik Srbije Boris Tadić i nedavno smenjeni ministar, lider G 17 plus Mlađan Dinkić jednoglasni su da bi izbore trebalo raspisati tek kada Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU i početak pregovora što zvanični Beograd očekuje krajem godine.
Nasuprot tome je zahtev Srpske napredne stranke (SNS) za vanrednim izborima i ogromno socijalno nezadovoljstvo.
Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe Demokratske stranke (DS), kaže da izbori i kandidatura ne idu zajedno.
„I ja mislim da su naprednjaci svesni toga, i njima takođe to njihovi sagovornici iz Brisela nedvosmisleno daju do znanja. I oni znaju da ukoliko bi izbori bili raspisani pre da od statusa kandidata ne bi bilo ništa. Po onome kako se naprednjaci sada ponašaju i kakve stavove zauzimaju oni suštinski ne nose to evropsko uverenje“, kaže Kolundžija.
Srpska napredna stranka ne odustaje od mitinga 16. aprila i Alkesandar Vučić, zamenik predsednika SNS-a, kaže da će se tog dana ili tih dana izboriti za donošenje odluke o izborima.
Kome Tadić preti
Za Tadićevu izjavu da "veštačko izazivanje krize i nasilja na ulicama mogu biti i te kako način ugrožavanja kanidature Srbije i da to organizatori protesta 16. aprila moraju imati na umu", Vučić je rekao da u njoj ima elemenata pretnje i da "raspiruje i onako revolucionarno stanje u Srbiji".
Aleksandar Vučić„Uvereni smo da građani Srbije imaju apsolutno razumevanje za sve ono što smo činili u prethodnom periodu u vidu predloga, brojnih kompromisa, pokušaja da se dođe do rešenja, do dogovora. Režim očigledno nije čuo želju i molbu našeg naroda i građana Srbije, nisu razumeli koliko ljudi teško žive i koliko ljudi traže promene. Naš odgovor im je: mi za razliku od vas nikada nećemo da učestvujemo ni u kakvom stvaranju haosa ali za razliku od vas bićemo istrajni i uporni i izborićemo se za ono što mo našem narodu obećali“, poručio je Vučić.
Beograd je sebi zadao prilično ambiciozan cilj, da u veoma kratkom roku pređe krupne korake na putu ka EU. Do mišljenja Evropske komisije u oktobru o zahtevu Beograda za kandidaturu ima još mnogo posla, počev od izmene izbornog zakonodavstva i ukidanja blanko ostavki poslanika, donošenja zakona o restituciji, nove strategije borbe protiv korupcije, dovršenja reforme pravosuđa, do dijaloga sa Kosovom i uslova svih uslova - pune saradnje sa Haškim tribunalom.
Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, misli da zbog tog posla izbori ne bi bili dobar potez.
„Tako da bi trebalo zaista svu energiju i pozicije i opozicije usmeriti pravcu kandidature. To bi bilo jedino politčki odgovorno“, ocenjuje Maja Bobić.
Evropska karta oslabila
Međutim, Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose kaže da je evropski konsenzus već postignut i da je to jedan od najboljih dometa na političkoj sceni Srbije, te da promena vlasti neće dovesti u pitanje strateški cilj evropskih integracija.
„Mislim da je nezadovoljstvo pre svega ekonomijom toliko izraženo da je proces novog izbornog ciklusa veoma teško zaustaviti čak i evropskim integracijama“, kaže Aleksandra Joksimović.
U nedavnoj analizi Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane zaključuje se da su vanredni izbori u Srbiji neizbežni. Direktor ovog instituta Zijad Bećirović kaže za RSE da srpska vlada funkcioniše kao raštimovan orkestar i da svako vodi svoju politiku.
„Naravno sadašnja vlada pokušava sve da vezuje za kandidatski status da bi iz toga profitirala. Po svim očekivanjima vrlo je teško, skoro je nemoguće, da bi aktuelna koalicija na čelu sa Demokratskom strankom dobila izbore i zbog toga oni odugovlače iz dana u dan“, smatra Bećirović.
Na svim prethodnim izborima nasuprot Tadiću i njegovoj Demokratskoj stranci bili su Šešeljevi radikali i Tomislav Nikolić koji je vodio stranku.
Sada, sa naprednjakom Nikolićem, koji je takođe čest gost u Briselu, Tadićeva evropska karta nema više ni jačinu ni smisao kao što je imala pre i tokom njegovog dolaska na vlast. To zaključuje i Bećirović.
„Što jednostavno Evropa nema poverenja i ne pokazuje podršku prema samom predsedniku Tadiću i njegovoj politici. Tu je došlo do radikalnog zaokreta u Srpskoj naprednoj stranci koja se dosta uspešno profiliše kao proevropska stranka desne političke orijentacije. Teško će se biti suprostaviti Tomislavu Nikoliću. Tadić će i posle vanrednih ili redovnih parlamentarnih izbora morati ponovo da kohabitira, kao što je nekada sa Koštunicom, sada sa Nikolićem do kraja svog predsedničkog mandata“, ocenjuje Bećirović.
Vladajuća koalicija je, kao oko malo čega, složna da bi raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora ugrozilo evropske integracije. Čak i predsednik Srbije Boris Tadić i nedavno smenjeni ministar, lider G 17 plus Mlađan Dinkić jednoglasni su da bi izbore trebalo raspisati tek kada Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU i početak pregovora što zvanični Beograd očekuje krajem godine.
Nasuprot tome je zahtev Srpske napredne stranke (SNS) za vanrednim izborima i ogromno socijalno nezadovoljstvo.
Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe Demokratske stranke (DS), kaže da izbori i kandidatura ne idu zajedno.
„I ja mislim da su naprednjaci svesni toga, i njima takođe to njihovi sagovornici iz Brisela nedvosmisleno daju do znanja. I oni znaju da ukoliko bi izbori bili raspisani pre da od statusa kandidata ne bi bilo ništa. Po onome kako se naprednjaci sada ponašaju i kakve stavove zauzimaju oni suštinski ne nose to evropsko uverenje“, kaže Kolundžija.
Srpska napredna stranka ne odustaje od mitinga 16. aprila i Alkesandar Vučić, zamenik predsednika SNS-a, kaže da će se tog dana ili tih dana izboriti za donošenje odluke o izborima.
Kome Tadić preti
Za Tadićevu izjavu da "veštačko izazivanje krize i nasilja na ulicama mogu biti i te kako način ugrožavanja kanidature Srbije i da to organizatori protesta 16. aprila moraju imati na umu", Vučić je rekao da u njoj ima elemenata pretnje i da "raspiruje i onako revolucionarno stanje u Srbiji".
Beograd je sebi zadao prilično ambiciozan cilj, da u veoma kratkom roku pređe krupne korake na putu ka EU. Do mišljenja Evropske komisije u oktobru o zahtevu Beograda za kandidaturu ima još mnogo posla, počev od izmene izbornog zakonodavstva i ukidanja blanko ostavki poslanika, donošenja zakona o restituciji, nove strategije borbe protiv korupcije, dovršenja reforme pravosuđa, do dijaloga sa Kosovom i uslova svih uslova - pune saradnje sa Haškim tribunalom.
Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, misli da zbog tog posla izbori ne bi bili dobar potez.
„Tako da bi trebalo zaista svu energiju i pozicije i opozicije usmeriti pravcu kandidature. To bi bilo jedino politčki odgovorno“, ocenjuje Maja Bobić.
Evropska karta oslabila
Međutim, Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose kaže da je evropski konsenzus već postignut i da je to jedan od najboljih dometa na političkoj sceni Srbije, te da promena vlasti neće dovesti u pitanje strateški cilj evropskih integracija.
„Mislim da je nezadovoljstvo pre svega ekonomijom toliko izraženo da je proces novog izbornog ciklusa veoma teško zaustaviti čak i evropskim integracijama“, kaže Aleksandra Joksimović.
U nedavnoj analizi Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane zaključuje se da su vanredni izbori u Srbiji neizbežni. Direktor ovog instituta Zijad Bećirović kaže za RSE da srpska vlada funkcioniše kao raštimovan orkestar i da svako vodi svoju politiku.
„Naravno sadašnja vlada pokušava sve da vezuje za kandidatski status da bi iz toga profitirala. Po svim očekivanjima vrlo je teško, skoro je nemoguće, da bi aktuelna koalicija na čelu sa Demokratskom strankom dobila izbore i zbog toga oni odugovlače iz dana u dan“, smatra Bećirović.
Na svim prethodnim izborima nasuprot Tadiću i njegovoj Demokratskoj stranci bili su Šešeljevi radikali i Tomislav Nikolić koji je vodio stranku.
Sada, sa naprednjakom Nikolićem, koji je takođe čest gost u Briselu, Tadićeva evropska karta nema više ni jačinu ni smisao kao što je imala pre i tokom njegovog dolaska na vlast. To zaključuje i Bećirović.
„Što jednostavno Evropa nema poverenja i ne pokazuje podršku prema samom predsedniku Tadiću i njegovoj politici. Tu je došlo do radikalnog zaokreta u Srpskoj naprednoj stranci koja se dosta uspešno profiliše kao proevropska stranka desne političke orijentacije. Teško će se biti suprostaviti Tomislavu Nikoliću. Tadić će i posle vanrednih ili redovnih parlamentarnih izbora morati ponovo da kohabitira, kao što je nekada sa Koštunicom, sada sa Nikolićem do kraja svog predsedničkog mandata“, ocenjuje Bećirović.
