Srbija je odgovorila na upitnik Evropske komisije o spremnosti države da se u budućnosti priključi Evropskoj uniji, i on će uskoro biti dostavljen Briselu.
Iako građani najveće probleme vide u institucijama sistema, i posebno ističu korupciju, najšira javnost još ne zna šta su u odgovorima EU o tome nadležni napisali.
Priliku da ocene koliko je Srbija spremna za Evropsku uniju zvaničnici iz Evrope imaće čim pročitaju odgovore zvaničnog Beograda na 5.500 stranica, koji su urađeni za samo 45 radnih dana i uz pomoć sedamdeset prevodilaca.
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije, odmah nakon sednice na kojoj je vlada usvojila dokument koji će premijer predati evropskom komesaru za proširenje, rekao je da je urađen dobar posao i da su odgovori iskreni.
“Vlada Srbije dala je pravu rendgen sliku stanja u našoj zemlji. Odgovori su verodostojni, i oni naravno nisu ono što bi mi želeli da bude realnost Srbije ali su sigurno veoma dobra baza za predstojeći dijalog sa EU. Sada štampamo odgovore, i moram da vam kažem da će tih 37 tomova biti teško oko deset kilograma. Dobro je što je Štefan File onako krupan pa neće imati bilo kakvih problema da ih preuzme”, našalio se Đelić.
Da li ima razloga za optimizam i šalu videće se kada evropski stručnjaci detaljno prouče odgovore, i to posebno deo pravde, slobode i bezbednosti, na koji se odnosi čak petina ovog materijala. Borba protiv organizovanog kriminala, reforma pravosuđa i poštovanje ljudskih i manjinskih prava najvažniji su segment ovih odgovora.
Tatjana Papić, iz Beogradskog centra za ljudska prava, rekla je za RSE da se nada da je država objektivno odgovorila na sva pitanja Evropske unije, jer bi sve drugo bio čist promašaj.
“Naravno da negde država verovatno ima tu tendenciju, ne da stvari prikaže bolje, nego da suštinski problematične stvari kaže na jedan neutralniji način. A Evropska unija može iz nekih drugih izvora da vidi šta zapravo tu jeste realnost. Ali ono što je dobro je to da su na neki način u odgovore uključivani izveštaji nevladinih organizacija. Neki će biti dodati odgovorima države, tako da onda možemo da dobijemo neku neutralniju sliku stanja”, kazala je Papić.
Građane najviše boli korupcija
Šta je država odgovorila na 2.483 pitanja Evropske komisije građani će moći da vide na web sajtu Vlade Srbije, ali tek nakon što budu stigli u Brisel. Božidara Đelića pitali smo da li ih je možda trebalo objaviti ranije, kako bi građani znali šta država kaže o najvažnijim stvarima, na šta nam je potpredsednik vlade rekao da je proces od početka bio potpuno otvoren.
Božidar Đelić, maj 2010. Foto: Vesna Anđić
“Mi smo uradili nešto što ni jedna druga vlada pre nas nije uradila. Radnu verziju odgovora raspravljali smo sa skupštinskim Odborom za evropske integracije. Parlamentarci su pred sobom imali sve odgovore, uključujući naravno i poslanike opozicije. A kada smo raspravljali o radnoj verziji odgovora, bili su prisutni i predstavnici lokalnih samouprava, profesori univerziteta, lideri sindikata”, odgovorio je Đelić.
Predstavnik vlasti u parlamentu, Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije, veruje da nije bilo previše smisla da se odgovori obelodane odmah.
“Jednostavno, ovo su odgovori vlade i ona snosi odgovornost za kompletan posao. Mi u parlamentu smo, u trenutku kada smo usvojili odgovore, sav materijal podelili prisutnim novinarima”, rekao je Varga.
A građane, kako su pokazala ranija istraživanja, najviše boli stanje u pravosuđu, zdravstvu i najvažnijim institucijama. Zato je Beogradski centar za ljudska prava organizovao akciju “Narod se pita“ u kojoj su građani odgovarali na dvadesetak odabranih pitanja iz upitnika EU. Tatjana Papić pretpostavlja da su odgovori građana različiti od onih koje je dala država.
“Građane naročito pogađa korupcija, vrlo su nezadovoljni radom Skupštine Srbije, takođe smatraju da je način zapošljavanja i napredovanja u državnim službama često protiv propisa. Dakle, smatraju da ima mnogo korupcije i nepotizma, i mislim da odgovore koje su dali država treba ozbiljno da shvati”, ocenjuje Papić.
U upitniku Evropske unije, pored najvažnijih pitanja o stanju u institucijama države, nalaze se na primer i pitanja koliko je ukupno sedmično radno vreme, koji broj škola ima pristup internetu, kakvo je stanje prevoza koka nosilja, ili kako se drže životinje u zoološkim vrtovima. Iako političari slanje odgovora vide kao veliki dan za Srbiju, Laslo Varga zaključuje da mesta za slavlje nema.
“Zato što će od ovog dana mnogo važniji biti naredni period u kom moramo da krenemo u rešavanje najtežih pitanja i problema”, poručuje Varga.
Među većim poslovima koji čekaju Srbiju su donošenje zakona o finansiranju političkih stranaka, ukidanje blanko ostavki poslanika, rešavanje problema restitucije i sprovođenje revizije procesa reizbora sudija.
Iako građani najveće probleme vide u institucijama sistema, i posebno ističu korupciju, najšira javnost još ne zna šta su u odgovorima EU o tome nadležni napisali.
Priliku da ocene koliko je Srbija spremna za Evropsku uniju zvaničnici iz Evrope imaće čim pročitaju odgovore zvaničnog Beograda na 5.500 stranica, koji su urađeni za samo 45 radnih dana i uz pomoć sedamdeset prevodilaca.
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije, odmah nakon sednice na kojoj je vlada usvojila dokument koji će premijer predati evropskom komesaru za proširenje, rekao je da je urađen dobar posao i da su odgovori iskreni.
“Vlada Srbije dala je pravu rendgen sliku stanja u našoj zemlji. Odgovori su verodostojni, i oni naravno nisu ono što bi mi želeli da bude realnost Srbije ali su sigurno veoma dobra baza za predstojeći dijalog sa EU. Sada štampamo odgovore, i moram da vam kažem da će tih 37 tomova biti teško oko deset kilograma. Dobro je što je Štefan File onako krupan pa neće imati bilo kakvih problema da ih preuzme”, našalio se Đelić.
Da li ima razloga za optimizam i šalu videće se kada evropski stručnjaci detaljno prouče odgovore, i to posebno deo pravde, slobode i bezbednosti, na koji se odnosi čak petina ovog materijala. Borba protiv organizovanog kriminala, reforma pravosuđa i poštovanje ljudskih i manjinskih prava najvažniji su segment ovih odgovora.
Papić: Naravno da negde država verovatno ima tu tendenciju, ne da stvari prikaže bolje, nego da suštinski problematične stvari kaže na jedan neutralniji način.
Tatjana Papić, iz Beogradskog centra za ljudska prava, rekla je za RSE da se nada da je država objektivno odgovorila na sva pitanja Evropske unije, jer bi sve drugo bio čist promašaj.
“Naravno da negde država verovatno ima tu tendenciju, ne da stvari prikaže bolje, nego da suštinski problematične stvari kaže na jedan neutralniji način. A Evropska unija može iz nekih drugih izvora da vidi šta zapravo tu jeste realnost. Ali ono što je dobro je to da su na neki način u odgovore uključivani izveštaji nevladinih organizacija. Neki će biti dodati odgovorima države, tako da onda možemo da dobijemo neku neutralniju sliku stanja”, kazala je Papić.
Građane najviše boli korupcija
Šta je država odgovorila na 2.483 pitanja Evropske komisije građani će moći da vide na web sajtu Vlade Srbije, ali tek nakon što budu stigli u Brisel. Božidara Đelića pitali smo da li ih je možda trebalo objaviti ranije, kako bi građani znali šta država kaže o najvažnijim stvarima, na šta nam je potpredsednik vlade rekao da je proces od početka bio potpuno otvoren.
“Mi smo uradili nešto što ni jedna druga vlada pre nas nije uradila. Radnu verziju odgovora raspravljali smo sa skupštinskim Odborom za evropske integracije. Parlamentarci su pred sobom imali sve odgovore, uključujući naravno i poslanike opozicije. A kada smo raspravljali o radnoj verziji odgovora, bili su prisutni i predstavnici lokalnih samouprava, profesori univerziteta, lideri sindikata”, odgovorio je Đelić.
Predstavnik vlasti u parlamentu, Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije, veruje da nije bilo previše smisla da se odgovori obelodane odmah.
“Jednostavno, ovo su odgovori vlade i ona snosi odgovornost za kompletan posao. Mi u parlamentu smo, u trenutku kada smo usvojili odgovore, sav materijal podelili prisutnim novinarima”, rekao je Varga.
A građane, kako su pokazala ranija istraživanja, najviše boli stanje u pravosuđu, zdravstvu i najvažnijim institucijama. Zato je Beogradski centar za ljudska prava organizovao akciju “Narod se pita“ u kojoj su građani odgovarali na dvadesetak odabranih pitanja iz upitnika EU. Tatjana Papić pretpostavlja da su odgovori građana različiti od onih koje je dala država.
“Građane naročito pogađa korupcija, vrlo su nezadovoljni radom Skupštine Srbije, takođe smatraju da je način zapošljavanja i napredovanja u državnim službama često protiv propisa. Dakle, smatraju da ima mnogo korupcije i nepotizma, i mislim da odgovore koje su dali država treba ozbiljno da shvati”, ocenjuje Papić.
U upitniku Evropske unije, pored najvažnijih pitanja o stanju u institucijama države, nalaze se na primer i pitanja koliko je ukupno sedmično radno vreme, koji broj škola ima pristup internetu, kakvo je stanje prevoza koka nosilja, ili kako se drže životinje u zoološkim vrtovima. Iako političari slanje odgovora vide kao veliki dan za Srbiju, Laslo Varga zaključuje da mesta za slavlje nema.
“Zato što će od ovog dana mnogo važniji biti naredni period u kom moramo da krenemo u rešavanje najtežih pitanja i problema”, poručuje Varga.
Među većim poslovima koji čekaju Srbiju su donošenje zakona o finansiranju političkih stranaka, ukidanje blanko ostavki poslanika, rešavanje problema restitucije i sprovođenje revizije procesa reizbora sudija.
