„Od plate mi sada ostane oko pet hiljada dinara (42 evra)“, kaže Dejan Đokić, radnik železnice. Njegova zarada kao skretničara, kako kaže, iznosi 37 hiljada dinara (315 evra), od toga 14 hiljada dinara (119 evra) vraća dug preduzeću “Infrastruktura železnice Srbije”, a sa 18 hiljada dinara (153 evra) mesečno plaća stambeni kredit. Dug preduzeću, kaže, vraćaće pet godina.
Dejan je jedan od sto radnika železnice koji su prinuđeni da, nakon što su sudski naplatili naknadu za smenski rad, preduzeću “Infrastruktura železnice Srbije” vrate taj novac sa kamatom jer su sredstva navodno pogrešno naplaćena ovom preduzeću.
„Sekiracija, neplaćeni računi, uzajmljivanje (novca, prim. aut.), znate i sami kako može da se živi sa pet hiljada dinara“, dodaje on za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Njegovu sudbinu deli i Radiša Miljković iz Stalaća, otpravnik vozova, koji takođe vraća dug „Infrastrukturi železnica Srbije“ i to dugovanje, kako kaže, uticalo je na celu porodicu jer sada prima samo polovinu zarade, što iznosi oko 25 hiljada dinara (213 evra).
„Ćerka mi je završila četvrtu godinu (srednje, prim. aut.) medicinske škole i htela je da ide dalje na višu školu u Beogradu, ali ja nisam imao sredstava. Faktički mi živimo od te moje plate - žena, dva deteta i ja“, kaže on.
Radnici novac mogu da naplate od preduzeća “Železnica Srbije”, protiv kog su i vodili spor, tvrde predstavnici “Infrastruktura železnice Srbije”, preduzeća koje se 2015. godine izdvojilo iz “Železnica Srbije”. Ipak, računi “Železnica Srbije”, od koje bi radnici trebalo da naplate novac, nalaze se u blokadi od oktobra 2016. godine za iznos od oko 800 miliona dinara (oko 6,8 miliona evra). Iako su iz Ministarstva saobraćaja ranije najavljivali da će pomoći preduzećima železnice da isplate dug radnicima za smenski rad, u odgovoru RSE navode da sredstva uopšte nisu izdvajana za tu namenu.
Preko suda do uvećane zarade za smenski rad
Radiša kaže da je odlučio da tuži preduzeće „Železnice Srbije“, gde je ranije bio zaposlen, zbog neisplaćivanja naknade za smenski rad nakon sastanka sa advokatima koji su, kako kaže, organizovani na železničkoj stanici gde je radio.
„Dolazili su neki predstavnici advokata, pokazivali nam neke tužbe, rešenja koja su dobijali i naplatili za nekog, na primer, 200 hiljada dinara (oko 1.700 evra) i rekli nam da i mi to možemo da ostvarimo“, kaže on.
Dejan objašnjava da je i on podneo tužbu jer „Železnice Srbije“ nisu isplaćivale uvećanu zaradu za rad u smenama, u takozvanom „turnusu“ iako je to bilo predviđeno Kolektivnim ugovorom. Rad „u turnusu“, kako kaže, je radno vreme koje neprekidno traje 24 časa. Kako se navodi u presudi Osnovnog suda u Kragujevcu iz 2015. godine, koju je RSE dobio od ovog suda, Kolektivni ugovor „Železnica Srbije“ predviđao je uvećanu zaradu po osnovu spomenutog rada u smenama u visini od 2 odsto ili 4 procenta osnovne zarade. Ovom presudom sud je naložio „Železnicama Srbije“ da Dejanu Đokiću isplati ovu razliku zarade za tri godine.
Dejan kaže da je presuda postala pravosnažna 2016. godine i da mu je, po toj presudi, isplaćeno ukupno 333 hiljade dinara (oko 2.800 evra). Međutim, Viši sud u Kragujevcu 2019. godine usvaja žalbu preduzeća „Infrastruktura železnica Srbije“ i ovo preduzeće pokreće postupak protivizvršenja protiv Dejana, odnosno preko izvršitelja mu naplaćuje sredstva koja je on prvobitno naplatio.
„Meni je došlo na kućnu adresu od Višeg suda u Kragujevcu da novac treba da vratim u roku od 8 dana u iznosu od 394 hiljade dinara (3.350 evra), tu su uključeni troškovi izvršitelja - oko 20 hiljada (oko 170 evra), a uključena je i kamata. Za te dve godine dok se vodio postupak (protivizvršenja, prim. aut.), niko me o tome nije obavestio, niti da treba da vratim novac“, kaže Dejan.
Radiša kaže da je i njega rešenje izvršitelja iznenadilo jer nije znao da je novac naplaćen „Infrastrukturi železnica Srbije“, a ne „Železnici Srbije“ protiv koje je vođen spor.
„Ja sam to posle video kad sam uzeo od advokata dokumentaciju. Video sam da je on napisao za izvršenje – taksativno pod broj jedan - naplatiti od Železnice Srbije AD, pa posle pod broj dva – od Infrastrukture železnice Srbije. Posle kad smo ga mi pitali u vezi sa tim, on je spominjao neke pravne sledbenike, mi pola te terminologije pravne ne razumemo“, kaže on.
Akcionarsko društvo „Železnice Srbije“ je 2015. godine, prema podacima Agencije za privredne registre, u postupku restrukturiranja (statusne promene) i iz njega su izdvojena tri preduzeća: „Infrastruktura železnice Srbije“, „Srbija Voz“ i „Srbija Kargo“. Prema podacima Narodne banke Srbije, računi „Železnica Srbije“ su tri godine u blokadi.
Radiša i Dejan su, nakon restrukturiranja „Železnice Srbije“, počeli da rade u „Infrastrukturi železnice Srbije“.
'Pogrešno' naplaćen dug
Iz „Infrastruktura železnica Srbije" potvrdili su za RSE da su pokrenuli postupak protivizvršenja protiv 105 zaposlenih.
„Ovi zaposleni su u sudskom postupku ostvarili pravo na naknadu za smenski rad u kompaniji Železnice Srbije AD, ali su navedena potraživanja pogrešno naplatili od Infrastrukture železnice Srbije“, piše u odgovoru.
U odgovoru se dalje navodi da je novac naplaćen ovom preduzeću „pozivajući se na činjenicu da su (radnici, prim. aut.) sa ovim društvom zaključili anekse ugovora o radu nakon statusne promene“.
Iz ovog preduzeća takođe objašnjavaju da su izjavljivali žalbu na rešenja o izvršenju, ali da žalba ne odlaže izvršenje, te su sredstva prinudno naplaćivana od ovog preduzeća, a preduzeće je u postupku protivizvršenja novac potraživalo nazad.
Na pitanje RSE od kog pravnog lica oštećeni radnici mogu da naplate dugovanja koja se odnose na smenski rad, iz „Infrastruktura železnice Srbije“ navode da je to preduzeće „Železnice Srbije“.
Filip Aleksić iz Advokatske kancelarije „Aleksić“ iz Niša koja je zastupala Radišu i Dejana kaže da se dug nije mogao naplatiti „Železnici Srbije“, a da nova preduzeća koja su izdvojena iz ovog preduzeća (kao što je „Infrastruktura železnice Srbije“) nisu preuzela njene obaveze, odnosno dugove.
„Železnice Srbije ad je mesec ili dva dana posle statusne promene otišla u blokadu za višemilionske iznose i takoreći je račun neprohodan. Osnovala je nove tri firme pri čemu im je prebacila samo prava, a ne žele da naslede u visini prava i obaveze“, kaže on.
Aleksić navodi da je naredni korak ustavna žalba, a ukoliko žalba ne bude usvojena, sledeća adresa je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
Bez pomoći Ministarstva saobraćaja
Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su 2017. godine u medijima najavili da će Vlada Srbije iz republičkog budžeta izdvojiti 1,2 milijarde dinara (oko 10,2 miliona evra) „kako bi pomogla preduzećima nekadašnjih Železnica da isplate odštete radnicima za neisplaćen smenski rad“.
Ipak, na pitanje RSE da li je i koliko sredstava Vlada Srbije izdvojila za isplatu odštete radnicima za neplaćeni smenski rad, iz Ministarstva saobraćaja navode da Vlada nije izdvajala sredstva za tu namenu.
„Kompanije su iz sopstvenih prihoda izvršavale i izvršavaju ovu obavezu“, navodi se u odgovoru.
U odgovoru se takođe navodi da je Ministarstvo upoznato sa ovim problemom, a da je, prema deobnom bilansu (nakon restrukturiranja) dužnik po ovom osnovu „Železnice Srbije“ AD.
„Železnice Srbije AD navedene dugove isplaćuju sredstvima od prodaje imovine koja nije u funkciji osnovne delatnosti“, tvrdi se u odgovoru Ministarstva.
