Specijalno tužilaštvo za područje Kosova najavio je zvanični Beograd kao meru zaštite "vitalnih nacionalnih interesa srpskog naroda" na Kosovu.
Najavljeno je kao tužilaštvo za procesuiranje zloupotreba i kršenja osnovnih ljudskih prava, uzurpaciju imovine, ugrožavanje telesnog integriteta i dostojanstva građana Srbije na Kosovu.
Ta mera saopštena je uz niz finansijskih podsticaja za kosovske Srbe i zahteva za održavanjem lokalnih izbora na severu Kosova i povratka Srba u kosovske institucije.
Politikolog Ognjen Gogić najavu tužilaštva za Kosovo vidi kao potrebu da se izbalansiraju donete mere, koje ocenjuje najviše kao finansijske.
"Reč je prvenstveno o finansijskom osnaživanju Srba na Kosovu. Čini mi se da je bila potreba da se to izbalansira, da se ipak pokaže da te mere imaju neke zube, da mogu da budu i malo oštrije", naveo je.
Šta se do sada zna?
"Hoćemo da znamo odgovornost svakog ko sprovodi nasilje nad Srbima, nad srpskom imovinom", poručio je premijer Srbije Miloš Vučević 14. septembra nakon sednice Vlade.
On je rekao da će posebno ili specijalno tužilaštvo procesuirati sve počinioce krivičnih dela koja su vezana za ono što se dešava na Kosovu.
Na pomenutoj sednici Vlada Srbije naložila je ministarstvima pokretanje aktivnosti za primenu mera "pravne i socijalno ekonomske zaštite Srba na Kosovu, kao i nacionalnih interesa Srbije".
Dan ranije je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavljajući niz mera o Kosovu, rekao da će posebno tužilaštvo i posebna sudska veća "goniti sve one koji učestvuju u progonu srpskog stanovništva" na Kosovu.
"Tužilaštvo će imati poseban zadatak da istraži i goni kriminalna i protivpravna dela službenika i zvaničnika institucija u Prištini", dodao je.
Prema njegovim rečima ova mera neće trajati "doveka" već samo do uspostavljanja i poštovanja normi dogovorenih i potpisanih u Briselu, uz poštovanje Briselskog sporazuma.
Najavljeno je da će zakon o organizaciji nadležnosti pravosudnih organa Srbije za područje Kosova biti usvojen u Skupštini Srbije u roku od 45 dana.
Više detalja o načinu na koji bi ta mera trebalo da se sprovede, međutim, niko iz državnog vrha Srbije nije izneo. Ne zna se, dakle, gde bi bila sedišta tih pravosudnih institucija.
Ministarstvo pravde nije odgovorilo na upit RSE kako će biti definisani tužilaštvo i posebna sudska veća za procesuiranje zloupotreba i kršenja prava građana Srbije na Kosovu.
Efikasnost mere upitna
Bogoljub Milosavljević, profesor ustavnog prava, kaže da ideja jeste "popularna" u smislu da njome hoće da se kaže da Srbija brine o svojim građanima na Kosovu koji su izloženi teškim delima protiv sigurnosti.
Međutim, napominje da sve to ne deluje da može biti efikasno i da može imati velikog pravnog smisla.
Kako je naveo formiranje najavljenog tužilaštva i sudskih veća podrazumeva da ona mogu i da efikasno sude licima koja su njihovoj nadležnosti.
"Suđenje licima u odsustvu nije neka mera koja u krivičnom pravu i savremenom sudskom sistemu predstavlja rešenje koje je prihvatljivo", kaže on.
U Srbiji postoje tri posebno organizovana tužilaštva i tri sudska veća za određena krivična dela posebne težine.
To su ratni zločini, organizovani kriminal i visoko-tehnološki kriminal.
"Kad se kaže da se formiraju posebna tužilaštva i sudska veća time se hoće da naglasi da država posebnu pažnju posvećuje određenoj vrsti krivičnih dela", kaže Milosavljević.
Kakve mogu biti posledice?
Ehat Miftaraj, direktor nevladinog Kosovskog instituta za pravdu, ocenio je za RSE da je najava predsednika Srbije za unutrašnju upotrebu u Srbiji.
On smatra da je najava uspostavljanja tužilaštva za Kosovo u suprotnosti sa drugim Vučićevim zahtevom – da se srpski tužioci i sudije vrate na svoja radna mesta na Kosovu.
"Dodatno, takav pristup je u potpunosti kršenje Briselskog sporazuma o integraciji srpske zajednice u pravosudni sistem Kosova", kaže Miftaraj.
Miftaraj smatra da međunarodna zajednica ne bi dozvolila takav pristup.
Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da se mera o uvođenju tužilaštva za Kosovo može dovesti u vezi i sa nedavnom optužnicom protiv Milana Radoičića i još 45 osoba za slučaj Banjska.
Takođe je vidi i kao odgovor na hapšenja Srba na Kosovu, uključujući i pod sumnjom na ratne zločine, ocenjujući da će sada obe strane koristiti u većoj meri svoj pravosudni sistem.
Uvođenje posebnog tužilaštva za Kosovo Gogić vidi kao korak unazad u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
"Uvođenje ove mere bi značilo da idemo ka konfrontaciji umesto ka sporazumu o rešavanju problema", naveo je.
On smatra i da ta mera ima za cilj da "zaplaši ili navede kosovsku stranu da odustane od nekih stvari zato što se veliki broj građana Kosova i Albanaca oslanja na Srbiju za transport ka centralnoj Evropi".
Zvaničnici u Prištini u prvim izjavama nisu komentarisali najavu Beograda o uspostavljanju tužilaštva i sudskih veća za krivična dela na Kosovu.
Ali su za zahteve koje je izneo predsednik Srbije naveli da su neprihvatljivi i deo "agresivne kampanje za nove sukobe".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 13. septembra izneo nekoliko mera i zahteva, među kojima je bio da se pripadnici srpske zajednice vrate u institucije koje su napustili novembra 2022.
Tražio je i raspisivanje novih izbora u opštinama na severu Kosova, gde su na vlasti trenutno albanski gradonačelnici jer su Srbi bojkotovali poslednje izbore.
*Saradnja na tekstu: Sandra Cvetković
