Srbija insistira da sa kosovske strane granice budu raspoređeni samo pripadnici NATO misije KFOR.
To je saopšteno 25. oktobra, nakon sastanka ministra odbrane Srbije Miloša Vučevića sa ministrom odbrane Turske Jašarom Gulerom.
Turska je u oktobru preuzela komandu KFOR-a.
"Snažno ohrabrujemo direktnu komunikaciju između načelnika Generalštaba Vojske Srbije i komandanta KFOR-a, i insistiramo da uz administrativnu liniju sa kosovsko-metohijske strane budu jedino prisutni pripadnici KFOR-a i da se nastave zajedničke patrole pripadnika Vojske Srbije i pripadnika KFOR-a uz administrativnu liniju", navedeno je u saopštenju ministra odbrane Miloša Vučevića.
Srbija, koja ne prihvata nezavisnost Kosova, granicu zove administrativnom linijom, a Kosovo smatra svojom pokrajinom pod nazivom Kosovo i Metohija.
Vučević je saopštio da je bezbednost na Kosovu bila "dominantna tema razgovora" sa turskim kolegom.
"Ohrabruju uveravanja koja smo dobili od gospodina Gulera po pitanju bezbednosti srpske zajednice", dodaje se.
Vučević je, kako je saopšteno, ponovio stav Beograda da Srbi na Kosovu "nemaju nikakav problem sa prisustvom pripadnika KFOR i da prisustvo KFOR-a smanjuje tenzije i vodi ka deeskalaciji".
Odnosi Srbije i Kosova dodatno su zaoštreni nakon napada oružane grupe na kosovsku policiju u selu Banjska, 24. septembra. Odgovornost za napad preuzeo je doskorašnji potpredsednik vodeće partije Srba, Srpske liste, Milan Radoičić.
Radoičić, koga Priština optužuje za terorizam, nalazi se u Srbiji, a vlasti u Beogradu su poručivale da ga neće izručiti Prištini.
Protiv njega se vodi istraga i na Kosovu i u Srbiji, ali za različita krivična dela.
Turska ima intenzivne diplomatske odnose sa Kosovom, jedan je od najvećih investitora, a dve države imaju i vojnu saradnju, s obzirom na to da je iz Turske nabavljano oružje za kosovske bezbednosne snage.
To je naišlo na kritiku Srbije.
Na sastanku sa ministrom Gulerom, kako je naveo Vučević, bilo reči i o naoružavanju kosovskih snaga bezbednosti od strane Turske.
"Zadovoljan sam sa, neću reći obećanjima ili garancijama, ali sa porukama koje smo dobili od gospodina Gulera po pitanju naoružavanja tzv. 'kosovskih snaga bezbednosti' i po pitanju budućeg vremena i korišćenja onoga što je prisutno na terenu", naveo je Vučević.
Vučević je naveo da je sa Gulerom razgovarao o vojnoj i saradnji namenskih industrija Srbije i Turske.
"Za mene najvažnija poruka današnjih sastanaka jeste da i Turska i Srbija imaju isti cilj, a to je da čuvaju mir i stabilnost na prostoru Zapadnog Balkana i da se sva otvorena pitanja rešavaju isključivo političkim dijalogom", stoji u saopštenju.
Vučić: 'Gulerova poseta doprinos miru na Balkanu'
Turski ministar se u Beogradu sastao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vućem.
Nakon sastanka Vučić je na svom Instagram nalogu napisao da će Gulerova poseta "pružiti dodatni doprinos vrlo važnoj ulozi koju Srbija i Turska imaju u pogledu očuvanja mira i stabilnosti na čitavom Balkanu".
Reči je bilo i o dijalogu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, naveo je Vučić.
"Beograd je u potpunosti posvećen dijalogu sa Prištinom, ali sam ukazao na to da je u ovom trenutku prvenstveno potrebno osigurati bezbednost srpskog naroda na KiM i bez daljeg odlaganja sprovesti sve obaveze iz do sada postignutih sporazuma", napisao je on.
Guler: Prioritet stabilnost i bezbednost
Ministar Guler je, kako se navodi, naglasio da Turska podržava mir, stabilnost i učešće Balkana u međunarodnim organizacijama, kao i pristupanje Srbije Evropskoj uniji.
Dodao je da Turska ističe dijalog kao jedini način očuvanja mira i stabilnosti u regionu.
"Naša zemlja, koja je preuzela komandu KFOR-a nastaviće da na nepristrasan način daje prioritet stabilnosti, bezbednosti i javnom redu", naglasio je Guler.
Guler je, kako se navodi u saopštenju Ministarsva odbrane Srbije, "naglasio zadovoljstvo podrškom u borbi protiv FET organizacije".
Mislio je na simpatizere disidenta Fetulaha Gulena koji je optužen za organizaciju neuspelog puča 2016. godine u Turskoj. Vlast, na čelu sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, tu organizaciju smatra terorističkom.
Gulen je negirao optužbe za organizaciju puča, a Sjedinjene Države odbijaju zahteve Ankare da izruče Gulena.
U Srbiju su proteklih godina stizali zahtevi iz Ankare, za izručenje turskih državljana koji su označeni kao pristalice Gulenovog pokreta.
UN je pozivala vlasti u Srbiji da se uzdrže od ekstradicija.
Prema navodima međunarodnih organizacija, uključujući Savet Evrope, u Turskoj su se Gulenove pristalice suočile sa nepravednim sudskim procesima i kršenjem ljudskih prava.
