Srbija je treću godinu bez važeće Nacionalne strategije za borbu protiv terorizma – ključnog dokumenta države za prevenciju i sprečavanje terorističkih akata.
Vlada Srbije, nadležna za njeno usvajanje, nije odgovorila na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) zašto još nije doneta.
Istovremeno, na teritoriji cele države je na snazi crveni nivo bezbednosne pretnje od terorizma - nakon napada ispred Ambasade Izraela 29. juna u kojem je povređen žandarm, a napadač ubijen.
Ekspertkinja za pitanja radikalizma i ekstremizma Jarmila Bujak Stanko ocenjuje za RSE da za donošenje nove strategije nedostaje politička volja. Dodaje da državne institucije, nadležne za resor bezbednosti, nisu dale inpute - kako će izgledati novi strateški dokument za borbu protiv terorizma.
Prema njenim rečima, nedostaje i prvi korak, odnosno, ocena koliko je uspešna bila prethodna strategija.
"Izveštaja o njenom sprovođenju nije bilo, a rekla bih, ni samog sprovođenja", dodaje ona.
Usred ovih previranja, sa dva žestoka rata u svetu, mi ne znamo gde smo, šta radimo i sa kim sarađujemo. Mi nismo neka država daleko od opasnosti, već smo u centru Evrope, koja je ugrožena od radikalnih elemenata -kaže Dragan Šormaz.
"Strategije nema, jer nikog nije briga. Osnovni razlog je nemar", rekao je za RSE Dragan Šormaz, nekadašnji visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), danas predsednik nevladinog Evroatlantskog saveta Srbije.
Poslednja nacionalna strategija važila je za četvorogodišnji period od 2017. do 2021. godine.
U međuvremenu, u februaru 2022. otpočela je ruska invazija na Ukrajinu, dok u Gazi od oktobra 2023. traje rat između Izraela i militantne organizacije Hamas, koju su Evropska unija i Sjedinjenje Američke Države okarakterisale kao terorističku.
"Usred ovih previranja, sa dva žestoka rata u svetu, mi ne znamo gde smo, šta radimo i sa kim sarađujemo. Mi nismo neka država daleko od opasnosti, već smo u centru Evrope, koja je ugrožena od radikalnih elemenata", ističe Šormaz.
Eksprertkinja Jarmila Bujak Stanko naglašava da buduća strategija mora da uzme u obzir aktuelna svetska dešavanja.
"Kako se događanja na ukrajinskom ratištu, zbivanja u Gazi vezana za Izrael i Palestinu, odražavaju kod nas, ko su simpatizeri, ko je protiv, kakve grupe imamo, ko bi da ide na koje ratište, kakvu to dinamiku kod nas uzrokuje, šta možemo očekivati od tih grupa - to sve mora da se precizno istraži i da se formulišu adekvatne mere kao odgovor", ukazuje ona.
Kako je došlo do napada ispred Ambasade Izraela?
Pripadnik Žandarmerije pogođen je 29. juna samostrelom u vrat ispred ambasade Izraela u Beogradu. Žandarm je u samoodbrani upotrebio oružje i savladao napadača, koji je od posledica ranjavanja preminuo. Taj akt je policija proglasila terorističkim napadom.
Mere bezbednosti podignute su na teritoriji cele Srbije – sa proglašenim crvenim nivoom bezbednosne pretnje od terorizma. To podrazumeva povećano prisustvo policije i bezbednosne mere na svim javnim mestima.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je 2. jula najavio da će do kraja nedelje biti doneta odluka o eventualnom ukidanju crvenog nivoa pretnje od terorizma. Dodao je da je akcija policije i Bezbednosno-informativne agencije u vezi sa terorističkim aktom i vehabijskim pokretom i dalje u toku, te da će javnost po okončanju akcije biti obaveštena šta je sve urađeno.
Ubijeni napadač je u danu napada identifikovan kao Miloš Žujović, konvertit rodom iz Mladenovca, jedne od beogradskih opština.
"Utvrđeno je da je lice koje je izvršilo teroristički napad Miloš Žujović (1999), versko ime Salahudin, konvertit iz Mladenovca, koji je prešao da živi u Novom Pazaru", saopšteno je 29. juna iz MUP-a Srbije.
Nakon napada na Ambasadu Izraela u Beogradu, pretreseno je nekoliko lokacija u Srbiji, među kojima su i one u Novom Pazaru, na jugozapadu zemlje, za koje se smatra da bi mogle da imaju veze sa napadom.
Hapšenja su, kako je policija saopštila, u toku, a nekoliko osoba je u pritvoru.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je 30. juna izjavio i da je pretresom određenih lokacija pronađeno oružje i amblemi militatne organizacije "Islamska država", kao i da su pojedinci napadaču pružili podršku na društvenim mrežama.
Ekspertkinja Jarmila Bujak Stanko saopštenja državnih organa opisuje kao "nedovoljna, štura, sa kontrolisanim narativom i nedoslednostima".
"Kako vi pratite ponašanje neke grupe, a onda uspe da vam se desi nešto što posle kvalifikujete kao teroristički napad? To mi baš nije u potpunosti dosledno. Očekujem i bilo bi dobro da se pojave konkretne, precizne, šire i dosledne informacije gde ćemo dobiti jednu logičnu sliku onoga što se desilo", ističe Bujak Stanko.
EU poziva na usvajanje nove strategije
Na usvajanje strategije za borbu protiv terorizma poziva i Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o napretku Srbije kao države kandidata za članstvo u EU.
Usvajanje strategije je deo preuzetih obaveza Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
"Potrebno je usvojiti novi strateški dokument i prateći akcioni plan koji bi pokrivali sve oblike radikalizacije i nasilnog ekstremizma, bez obzira na političke, verske ili etnonacionalističke uzroke, u skladu sa politikama EU", navodi se u izveštaju.
Brisel upozorava i da mehanizam za redovno praćenje sprovođenja prethodne strategije nikad nije postao u potpunosti funkcionalan.
Dokument apsolutno nije bio zasnovan ni na jednom istraživanju, ni na jednom podatku. Potpuno je ignorisao desničarski ekstremizam, što je najbrojniji ekstremizam kod nas, i negde najznačajniji" -kaže o prethodnoj strategiji ekspertkinja Jarmila Bujak Stanko.
Ekspertkinja Jarmila Bujak Stanko podseća da su organizacije civilnog društva zagovarale usvajanje nove strategije, ali da su institucije "prilično zatvorene".
"Znači, prethodna strategija je sa istekom 2021. trebalo da bude evaluirana, u međuvremenu je trebalo da bude rađeno mnoštvo nacionalnih istraživanja, što nije rađeno uopšte", dodaje.
Dok pohvaljuje saradnju Srbije sa Evropolom i Evrodžastom, EU ukazuje i na neke od ključnih problema – da aktivnosti za sprečavanje svih oblika radikalizacije i nasilnog ekstremizma i dalje nisu dovoljno zastupljene u nacionalnom strateškom okviru i u praksi.
"Mapiranje grupa koje su najpodložnije radikalizaciji još uvek nije sprovedeno. Organi vlasti još uvek ne reaguju dosledno na aktivnosti ekstremno desničarskih grupa", piše, pored ostalog, u izveštaju o napretku Srbije.
EU naglašava i da su potrebni dodatni napori da se istraže i krivično gone mreže za regrutovanje stranih boraca, "posebno u kontekstu agresorskog rata Rusije u Ukrajini".
Dragan Šormaz iz Evroatlantskog saveta ukazuje da buduća strategija treba da odredi aktivnosti države u borbi protiv terorizma i da definiše pretnje po bezbednost i odakle one dolaze.
"Koji su pravci zaštite i koje institucije to rade. Odredila bi se i saradnja, kako i sa kim možemo da se branimo od terorizma, jer svet je danas globalan", ukazuje on.
Ističe, međutim, da je pored usvajanja novih, problem i primena važećih dokumenata.
"Sve i da ima strategije, ne bi se radilo po njoj, već po volji (predsednika) Aleksandra Vučića. Srbija nije država u kojoj funkcionišu institucije, i to je najveća pretnja po bezbednost", dodaje on.
Šta piše u strategiji koja je istekla 2021. godine?
Strategija iz 2017. godine bila je prvi strateški dokument Srbije za odgovor na pretnje radikalizacije, ekstremizma i terorizma.
Prema tom dokumentu, procene su da je pretnja od terorizma realna.
Kao prednosti Srbije navode se "stabilnost nacionalnog sistema bezbednosti i javno proklamovana i aktivna politika mira i pomirenja u regionu".
Sa druge strane, strategija kao slabost Srbije vidi "osetljivu bezbednosnu situaciju" na Kosovu, čiju nezavisnost zvanični Beograd ne priznaje.
Kao pretnja je prepoznat i "razvoj bezbednosne situacije na Bliskom istoku i Africi i njen uticaj na region Zapadnog Balkana".
Nasilni ekstremizam i radikalizacija pojedinaca i grupa koje mogu voditi u terorizam u dokumentu su prepoznati kao "aktuelni bezbednosni fenomeni, koji će u narednom periodu sve više dobijati na snazi".
Kao pretnja je prepoznato i učešće određenog broja državljana Srbije u oružanim sukobima u inostranstvu i njihov povratak u zemlju.
U fokusu te strategije je borba protiv radikalnih islamističkih pokreta i organizacija.
Ekspertkinja Jarmila Bujak Stanko ukazuje da je prethodna strategija imala "niz sadržinskih i metodoloških slabosti".
"Dokument apsolutno nije bio zasnovan ni na jednom istraživanju, ni na jednom podatku. Potpuno je ignorisao desničarski ekstremizam, što je najbrojniji ekstremizam kod nas, i negde najznačajniji", naglašava ona.
Ističe da je strategija trebalo da podigne nivo svesti o tome šta je ekstremizam u Srbiji i koji su sve njegovi oblici prisutni, te da mora da se temelji na dokazima i podacima, a ne na političkim stavovima.
"I da se pritom vodi računa da se ne ugroze ljudska prava celih zajednica, samo zato što neki ekstremista dolazi iz te zajednice" naglašava.
Godišnji izveštaj o terorizmu u svetu i Srbija
Repatrijacija stranih terorističkih boraca, radikalizacija, pretnje bombama koje predstavljaju terorističke akte, kao i kretanje migranata, novca i oružja navedeni su kao glavni problemi Srbije u godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta o terorizmu u svetu za 2022. godinu.
Dodaje se da u Srbiji tada nije bilo terorističkih napada rasno ili etnički motivisanih nasilnih ekstremističkih grupa, ali i da su takve grupe, posebno proruske, bile aktivne.
Stejt department navodi da je tokom 2022. u Srbiji došlo do značajnog porasta pretnji bombama, kojih je bilo 140. Mnoge od njih dolazile su van granica Srbije i bile su usmerene na važnu infrastrukturu.
Sa početkom ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, u Srbiji su postale učestale dojave o navodno postavljenim bombama u najvažnijim objektima, kao što su škole, beogradski aerodrom ili tržni centri.
Dojave su se ispostavile kao lažne, a MUP je više puta saopštavao da su hapšena lica koja se sumnjiče za te pretnje.
Stejt department ukazuje da Srbiji nedostaje zakonodavstvo koje se u potpunosti bavi svim aspektima obuke, finansiranja i regrutovanja terorista, ali da je država u 2022. godini nastavila sa aktivnostima u borbi protiv terorizma i njegovog finansiranja.
U poslednjem godišnjem izveštaju Stejt departmenta navodi da su strane terorističke grupe u Istočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu nastojale da iskoriste aktivne mreže ilegalnog krijumčarenja i trgovine ljudima kako bi pokušale da olakšaju ulazak terorista u Evropu sa Bliskog istoka i iz južne Azije.
Evropa se i dalje suočava sa kontinuiranim terorističkim pretnjama, upozorava se u izveštaju.
Mnoge evropske vlade, kako se navodi, izrazile su zabrinutost zbog rastuće pretnje rasno ili etnički motivisanih nasilnih ekstremista, budući da oni na internetu aktivno rade na angažovanju, regrutovanju i radikalizaciji koja vodi ka nasilju.
Zemlje centralne, istočne i južne Evrope i dalje su meta ruskih dezinformacija i propagande, sa ciljem uključivanja rasno ili etnički motivisanih nasilnih ekstremističkih pokreta u podrivanje članica NATO i EU i zemalja kandidata za članstvo, naveo je Stejt department u poslednjem izveštaju.
Facebook Forum