Političar koji je devedesetih bio na meti Državne bezbednosti, Vuk Drašković, ističe za RSE da je "poslednji trenutak za reformu službi bezbednosti u Srbiji".
Na potrebu promena u tom sektoru ukazao je i aktuelni državni vrh, nakon što je u Beogradu otkriveno oružje u blizini porodične kuće premijera Aleksandra Vučića, i posle hapšenja grupe državljana Srbije u Crnoj Gori osumnjičene za terorizam.
"To je trebalo davno da se uradi. Mreža tih službi i njihovog nalogodavca, koji stanuje malo dalje prema Istoku, zapravo stoji iza pokušaja puča u Crnoj Gori i pokušaja ubistva premijera Đukanovića. I na isti način njima je meta i proevropski, reformski premijer Srbije Aleksandar Vučić", rekao je Vuk Drašković.
Situacija u Srbiji i regionu maksimalno se usložila u vrlo kratkom roku. Počelo je oficijelnom informacijom tužilaštva Crne Gore da je grupa na čelu sa Bratislavom Dikićem, nekadašnjim komandantom Žandarmerije Srbije, planirala lišavanje slobode premijera Mila Đukanovića.
Usledila je konferencija za štampu na kojoj je predsednik srpske Vlade Aleksandar Vučić rekao da su u Srbiji uhapšena lica zbog nelegalnih aktivnosti koje se odnose na teritoriju Crne Gore, pomenuo da u tom slučaju postoji "element inostranosti", kao i da je u Srbiji povećana aktivnost obaveštajnih službi i sa Istoka i sa Zapada.
Potom su, kako je policija zvanično saopštila, u blizini kuće premijerovog oca u Jajincima pronađeni sakriveni ručni raketni bacač "zolja" i municija, a onda, u sklopu istrage o tom naoružanju, i eksploziv u ukradenom automobilu u garaži u Novom Beogradu.
Za Vuka Draškovića, skup ovih informacija i sled događaja dokaz je da je premijer Srbije na meti, i da država pod hitno mora da sprovede "čistku" u bezbednosnim službama.
"Pa ko bi bio na meti onih koji žele da zaustave evropski put Srbije, onih koji žele da je Srbija geopolitički oslonac Rusije na Balkanu? Znači jedan premijer koji Srbiju vodi u drugom smeru je meta tih zaverenika. Ja znam dobro šta je ta služba, ona ništa nije promenila u svom rukopisu", navodi Drašković.
Više ministara u Vladi, počev od Ivice Dačića do Nebojše Stefanovića, kao i predsednik Tomislav Nikolić, posle svega upozorili su na očigledne obaveštajne i kontraobaveštajne propuste u obezbeđivanju premijera i pozvali na preispitivanje odgovornosti nadležnih u bezbednosnim službama.
Usledio je sastanak predsednika države i premijera na kom su, kako iz nezvaničnih izvora piše beogradska štampa, odlučili da sprovedu smene u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) i Vojnobezbednosnoj agenciji (VBA).
Andreja Savić, koji je od kraja 2001. do januara 2003. bio na funkciji poslednjeg načelnika Resora državne bezbednosti (RDB) i prvog direktora Bezbednosno-informativne agencije, kaže za RSE da se u poslednjim događajima naziru slabosti i propusti u funkcionisanju sektora nacionalne bezbednosti.
"Kada je u pitanju problematika štićenih ličnosti, taj posao bi trebalo centralizovati na jednom mestu. To do sada nije bio slučaj. Takođe, valja preispitati činjenicu da je ukinuta diplomatska služba bezbednosti. Trebalo bi vratiti nekadašnju Službu za istraživanje i dokumentovanje, koja je još u staroj Jugoslaviji funkcionisala kao jedan od značajnih subjekata nacionalnog sistema bezbednosti", reči su Savića.
Državna bezbednost, iz koje je proizašla današnja BIA, devedesetih godina prošlog veka stekla je zloglasnu reputaciju zbog delovanja protiv opozicionih lidera i drugih protivnika režima, uloge u ratovima i formiranja Crvenih beretki čiji su specijalci kasnije osuđeni zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, dvojica njenih načelnika iz tog perioda završila su u zatvoru, a pojedini nižerangirani pripadnici DB-a osuđeni su zbog političkih ubistava ili im se i dalje sudi.
"Nekadašnji Resor državne bezbednosti iz devedesetih godina imao je sva obeležja autoritarne tajne policije. Bio bih slobodan da kažem da je posle 2000. godine napravljen izvanredan radikalni preokret. Napravljena je biološka smena svih kadrova i Služba je značajno podmlađena i modernizovana. Tako da mislim da je ona, u odnosu na neki period iz prošlosti, bitno promenjena i da ima sve elemente moderne evropske službe bezbednosti", kaže Andreja Savić, koji je trenutno profesor na beogradskom Fakultetu za diplomatiju i bezbednost.
BIA, koja je nastala iz Resora državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova i 2002. godine osnovana kao vladina agencija, danas je najznačajnija služba bezbednosti u srpskom nacionalnom sistemu. U proteklih 15 godina rad civilne i vojnih službi bezbednosti usklađen je sa standardima Evropske unije, i one su reorganizovane donošenjem novih zakona.
Vuk Drašković tvrdi da je zabluda da je Služba, kako je najčešće zovu, reformisana.
"Reč je o službama bezbednosti čiji su dosijei o zločinima zaključani i proglašeni za najveću državnu tajnu. Počev od 1944. godine pa sve do današnjeg dana. To su službe koje je 1944. osnovao KGB i ništa se u njihovom opredeljenju, strukturi i načinu delovanja, do danas nije promenilo", kaže Drašković.
Politički akteri u javnosti Srbije često govore o takozvanim paralelnim centrima moći, koji se navodno protežu i do službi bezbednosti, i čija uloga je suprotna interesima države i građana.
Andreja Savić smatra da su to samo medijske spekulacije.
"Jer, Služba je postavljena na potpuno novim osnovama. Tako da te neke priče o nekim paralelnim centrima moći, uticajima na političke procese, i tako dalje, više ne stoje. Jednostavno nema argumenata koji bi to potkrepili", ocenjuje Savić.
Sa druge strane, Vuk Drašković smatra da je problem upravo tu.
"Ta Služba i njeni ljudi, ta mreža, najveći je, rekao bih i jedini neprijatelj Srbije i njene budućnosti. To je jedan aparat koji propagira da nikako ne smemo na Zapad. Da nikako ne smemo u Evropu, i da smo obavezni da čekamo strpljivo da se Evropa raspadne i da Amerika propadne. Da čekamo ako treba i pet vekova, kao što smo čekali da padne tursko carstvo", ističe Vuk Drašković.
Politička stranka Srpski pokret obnove, čiji lider je Vuk Drašković, još pre 12 godina podnela je Skupštini Srbije predlog zakona o otvaranju tajnih dosijea službi bezbednosti, ali on nikada nije usvojen.
Facebook Forum