Vlada Srbije usvojila je Nacionalnu strategija za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji od 2021. do 2026. godine, saopšteno je 14. oktobra.
Kako se navodi u saopštenju Vlade, Strategija je usvojena jer su efikasna suđenja za ratne zločine, omogućavanje pristupa pravdi za žrtve, rasvetljavanje sudbine nestalih lica i negovanje kulture sećanja i dijaloga neodvojivi deo vladavine prava i odlika demokratskih društava.
Usvajanjem ove strategije, Srbija je potvrdila spremnost da nastavi da gradi partnerske odnose i blisko sarađuje, kako sa državama u regionu, tako i sa međunarodnim institucijama, čiji je mandat blisko vezan za prevenciju i kažnjavanje ratnih zločina, navodi se u saopštenju sa sednice Vlade Srbije.
Ministarstvo pravde Srbije je predlog petogodišnje Strategije za procesuiranje ratnih zločina predstavilo 7. septembra. Prethodna Strategija važila je do 2020. godine, a neki od ciljeva do danas nisu ispunjeni.
Šta je Srbija do sada radila?
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik podsetio 5. avgusta je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) da njegov poslednji izveštaj o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji poziva na priznavanje i sprovođenje presuda za ratne zločine, te prestanak veličanja ratnih zločinaca.
Izvestilac za Srbiju je dodao da je u svom izveštaju, koji je u martu usvojio Evropski parlament, "jasno naveo da su pomirenje i regionalna saradnja ključni za buduće članstvo Srbije u Evropskoj uniji".
U polugodišnjem izveštaju o ispunjavanju ključnih poglavlja koja se odnose na vladavinu prava i ljudska prava, Evropska komisija je u maju ove godine ukazala na javno osporavanje međunarodnih presuda za ratne zločine.
U izveštaju se podvlači da Srbija nastavlja kontinuirano i javno da osporava presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, uključujući i slučajeve na najvišim nivoima. Upozorava se da Srbija mora potpuno da sarađuje da Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove (naslednik Haškog tribunala), kao i da potpuno prihvati i sprovodi njegove presude i odluke.
Kada je reč o regionalnoj pravnoj saradnji, u izveštaju Evropske komisije navodi se da postoje bilateralni sporazumi Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Hrvatskom, da je saradnja sa BiH rezultirala sa pet optužnica u Srbiji, ali da sporazum sa Hrvatskom još nije pokazao nijedan opipljiv rezultat.
