U Skupštini Srbije su 13. marta održane konsultacije poslaničkih grupa oko izbora potpredsednika skupštine, članova radnih tela i stalnih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama.
Sastanku su, kako je prenela agencija Beta, prisustvovali Marina Raguš i Milenko Jovanov iz Srpske napredne stranke (SNS), Ivica Dačić iz Socijalističke partije Srbije (SPS), Branimir Jovanović iz Socijaldemokratske partije Srbije, Elvira Kovač iz Saveza Vojvođanskih Mađara, Branko Pavlovic iz "Mi glas iz naroda", Stefan Krkobabić iz Partije ujednjenih penzionera Srbije (PUPS) i Usame Zukorlić iz Stranke pravde i pomirenja.
Poslanici koji su učestvovali u konsultacijama nisu davali izjave za medije nakon sastanka.
Kako su ranije najavili, na konsultacijama se nisu pojavili predstavnici opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja" i opozicione koalicije NADA, kao ni članovi jednog dela liste "Mi glas iz naroda - Doktor Branimir Nestorović".
Nastavak konstituitvne sednice zakazan je za ponedeljak 18. mart, i tada bi trebalo da bude izabran predsednik i rukovodstvo skupštine.
Konstitutivna sednica parlamenta počela je 6. februara, kada su potvrđeni mandati poslanika novog skupštinskog saziva, ali nisu izabrani predsednik i potpredsednici.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da je kandidatkinja vladajuće SNS za predsednicu Skupštine dosadašnja premijerka Ana Brnabić.
Na početku konstitutivne sednice 6. februara poslanici dela opozicije su zakletvu položili u skupštinskom holu, a ne u sali.
Oni optužuje vlast za izbornu krađu, što državni vrh i SNS odbacuju.
Evropski parlament je 8. februara izglasao rezoluciju kojom se traži međunarodna istraga o navodnim nepravilnostima tokom decembarskih izbora u Srbiji, kao i suspenzija evropskih fondova, ukoliko se dokaže da su vlasti bile direktno umešane u prevaru birača.
OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) je 28. februara u finalnom izveštaju navela da je na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji "dominiralo odlučujuće učešće predsednika, što je, zajedno sa sistemskim prednostima vladajuće stranke, stvorilo nepravedne uslove za učesnike".
U tom izveštaju je navedeno i da su "osnovne slobode generalno poštovane u kampanji, ali je bila narušena oštrom retorikom, pristrasnošću u medijima, pritiscima na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebom javnih resursa".
ODIHR je dao i 25 preporuka koje bi trebalo usvojiti kako bi se izborni proces unapredio.
Na nepravilnosti na parlamenternim izborima u Srbiji ukazali su domaći i međunarodni posmatrači. Na vanrednim parlamentarnim izborima u decembru mandate je osvojilo 10 izbornih lista, od kojih je pet manjinskih.
