Tri majke iz Sandžaka na jugozapadu Srbije apelovale su na vlasti u Beogradu da njihovu decu i unučad vrate u zemlju iz kampova u Siriji.
Prema procenama nevladinih organizacija, oko 30 žena i dece iz Srbije boravi u nehumanim uslovima sirijskih kampova na severoistoku te zemlje.
U kampovima se nalaze od 2019. godine, odnosno od teritorijalnog poraza terorističke grupe "Islamska država".
Mnogi koji su svojevoljno ili prevarom odlazili na Bliski istok da se priključe takozvanom "islamskom kalifatu", danas žele da se vrate, ali ne mogu bez pomoći vlasti u Srbiji.
U pokušaju da ih vrate kući, njihove majke kucale su na vrata svih institucija u Srbiji, ali nisu dobile nikakav odgovor.
Neke su odlučile da za Radio Slobodna Evropa (RSE) prvi put javno progovore.
Jednoj od sagovornica RSE, koja zbog bezbednosti ne otkriva identitet, bivši muž je 2012. godine, bez njenog znanja i saglasnosti i uprkos tome što je imala starateljstvo, u Siriju odveo troje dece.
"Ne znam kako je on uspeo da pređe granicu bez mog ovlašćenja, još uvek mi nije jasno. Najstarija ćerkica je bila drugi razred, srednja je bila predškolsko i sin je imao nepunih pet godina", navodi ona.
Dodaje da dugo vremena o njima nije ništa znala.
"Da bi mi nakon nekoliko godina moja najstarija ćerka rekla da je dobila dete i da se udala, sa 14 godina. Ona je rekla da je to jedini mogući način bio da ona opstane jer nije imao ko o njoj da se brine. U tom trenutku je poginuo njen otac".
Vlasti u Beogradu nisu saopštile koliko je državljana Srbije poginulo u borbama u Siriji. Prema podacima policije iz 2018, takozvanoj "Islamskoj državi" ili Al-Kaidi priključilo se njih 49.
Neki su sa sobom poveli žene i decu koji su završili u kampovima pod kontrolom kurdskih Sirijskih demokratskih snaga na severoistoku te zemlje. Bez mogućnosti da ih napuste.
Oko 10 hiljada žena i dece iz preko 60 zemalja sveta boravi u kampovima Al-Hol i Roj, podaci su Ujedinjenih nacija.
Po uslovima života, ovi kampovi više liče na logore, govore izveštaji međunarodnih organizacija.
Od 2019. do 2021. u Al-Holu i Roju umrlo je više od 700 ljudi, od kojih su najmanje polovina deca.
Ujedinjene nacije upozorile su da su dečiji rad, nasilje i ubistva ozbiljno uticali na njihov razvoj.
"Dijete raste, treba da pođe u školu. A uslovi kakvi su tamo, oni za bolje i ne znaju. Želja mi je da se vrate", priča za RSE druga žena iz Sandžaka, čija su ćerka i petogodišnji unuk u kampu u Siriji već četiri godine.
Vlasti u Beogradu od 2021. ćute na apel Ujedinjenih nacija koje su pozvale 57 zemalja sveta, među njima i Srbiju, da zbog pogoršanja bezbednosne i humanitarne situacije vrate svoje državljane iz kampova Al-Hol i Roj.
Nijedna od institucija kojima je RSE poslao pitanja o broju ljudi u kampovima i zatvorima u Siriji i planovima za njihovo vraćanje nije odgovorila.
Upiti su poslati Ministarstvu unutrašnjih i spoljnih poslova, Bezbednosno-informativnoj agenciji, ambasadi Srbije u Siriji, Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost, Vladi Srbije, Ministarstvu pravde i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
Poziv nadležnima da ih vrati kućama uputio je i Helsinški odbor za ljudska prava.
Ova nevladina organizacija radi na osnaživanju institucija i članova porodica državljana Srbije, kojima će po povratku biti potrebna rehabilitacija i resocijalizacija.
"Reč je o deci koja nikada nisu išla u školu, koja nikada nisu imala zdravstvenu zaštitu i nikada nisu imali mogućnosti nekog razvoja. To su deca koja su odrasla ne samo u ratnim okolnostima, već su bila i svedoci najverovatnije najužasnijih zločina", kaže za RSE Izabela Kisić iz Helsinškog odbora.
Iz ambasade Srbije u Damasku je januara 2020. za RSE rečeno da imaju informacije o državljanima u dva kampa.
Tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović izjavio je iste godine da se u Siriji i Iraku nalazi 28 punoletnih državljana Srbije.
Podsetio je da je Srbija donela zakon kojim se sankcioniše učešće njenih državljana u stranim sukobima.
Sud u Beogradu proglasio je aprila 2018. sedam osoba krivim za terorizam i povezanost sa terorističkim organizacijama u Siriji. Osuđeni su na ukupno 69 godina zatvora.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je septembra 2020. da je Beograd "u komunikaciji sa prijateljskim državama" po ovom pitanju.
Dodao je da zbog broja državljana u kampovima, "druge zemlje u regionu imaju veći problem od Srbije".
"Povratak državljana Srbije je isključivo stvar političke volje. Sve balkanske zemlje, izuzev Srbije, vraćale su svoje državljane, ne samo žene i decu nego i muškarce", rekla je Izabela Kisić.
Bosna i Hercegovina je u decembru 2019. vratila 25 državljana iz kampova ili zatvora. Šest žena i 12 dece su u procesu reintegracije, dok je sedam muškaraca procesuirano.
Kosovo je od 2019. vratilo više od 100 svojih državljana.
U tome su im pomogle Sjedinjene Američke Države (SAD).
Posrednici su potrebni jer Kurdi, koji kontrolišu kampove, nisu priznata vlast u Siriji pa neke države sa njima ne mogu da uspostave diplomatske odnose.
Vašington je spreman da pomogne i Beogradu, rečeno je za RSE u Ambasadi SAD u Srbiji.
"Jedino trajno rešenje za problem stranih terorističkih boraca i članova njihovih porodica u Siriji je njihova repatrijacija", navodi portparol ambasade SAD.
I Severna Makedonija vratila je oko 40 svojih građana, a repatrijacija je pokrenuta i u Albaniji.
"S obzirom da su druge države vršile potraživanje njihovih građana, meni ne preostaje ništa drugo osim da mislim da ta deca samo zbog svoje veroispovesti i nacionalnosti nisu dovedena u državu kojoj pripadaju", rekla je sagovornica RSE.
I kurdske vlasti na severoistoku Sirije više su puta pozvale države da vrate svoje građane, ali su ih strane vlade uglavnom primale sporadično, plašeći se bezbednosnih izazova i domaće političke reakcije.
U matične zemlje je, prema podacima kurdskih vlasti, tokom 2022. vraćeno 517 žena i dece, najviše u proteklom periodu.
Više od 150 ih se vratilo u Francusku, preko 100 u Nemačku.
Među državama koje su vratile svoje građane su i Španija, Velika Britanija, Australija, Finska, Kazahstan, Rusija, Uzbekistan i Tadžikistan.
