Srbija se nije usalglasila sa odlukama Evropske unije (EU) o restriktivnim merama zbog situacije u Belorusiji i njenog učešća u ruskoj agresiji na Ukrajinu, te borbi protiv terorizma.
U saopštenju koje je izdao visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell (Žozep Borelj) potvrđuje se da su se sa odlukom EU o Belorusiji usaglasile sve ostale zemlje Zapadnog Balkana: Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina, kao i zemlje zajedničkog evropskog prostora poput Islanda i Lihtenštajna.
"Ove zemlje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom Odlukom Saveta. Evropska unija prima na znanje ovu posvećenost i pozdravlja je", navodi se u Borrellovom saopštenju.
Naime Savet EU je 24. februara usvojio odluku kojom se produžavaju restriktivne mere protiv Belorusije za dodatnih godinu dana i dopunjava lista osoba na koje se odnose restriktivne mere. Istog dana je ažurirana lista pojedinaca, grupa i entiteta na koje se odnose specifične mere o borbi protiv terorizma.
Srbija je jedina zemlja regiona koja se do sada nije usaglasila ni sa jednom odlukom EU o sankcijama protiv Rusije u svetlu agresije na Ukrajinu.
Prošle nedelje je potvrđeno da se zemlja nije usaglasila ni sa odlukom koja se odnosi na restriktivne mere protiv Irana.
Srbija je u prošlojg godini doživela drastičan pad stepena usklađenosti sa spoljnom politikom EU.
Neuvođenje sankcija Rusiji je razlog zašto Srbija nije napredovala ni za jedan korak u procesu evropskih integracija, te je prošla godina za nju bila propuštena jer nije bilo pomaka u procesu pristupnih pregovora.
Evropski zvaničnici redovno pozivaju zvanični Beograd da uvede sankcije Rusiji, jer se od Srbije kao zemlje kandidata očekuje da progresivno uskladi njenu politiku sa politikama EU.
