U Srbiji se privodi kraju žetva pšenice na oko 560.000 hektara, a prinos je za 20 odsto manji nego prošle godine. Ta količina zadovoljiće domaće potrebe, dok će višak biti prodat na inostranom tržištu.
Pšenica decenijama predstavlja jedan od najvažnijih izvoznih artikala od čije prodaje Srbija ostvaruje značajan devizni prihod, ali će ovogodišnji izvozni kontingent biti manji od prethodnog pa će negativni izvozni trend biti nastavljen.
Srbija je 2018. izvezla milion i 100 hiljada tona pšenice, a ove godine će zbog smanjene proizvodnje, slabije konkurentnosti i gubljenja pojedinih tržišta u regionu, izvozni kontingent biti najmanji u protekih deset godina.
Iako po proizvodnji i izvozu prednjači u odnosu na države sa prostora bivše Jugoslavije, najjači igrači na tržištu pšenice u crnomorskom regionu kome pripada, su Rusija, Ukrajina, Rumunija, Bugarska i Mađarska.
Vukosav Saković, direktor Udruženja žita Srbije, podseća da je u takvoj konkurenciji i uz probleme zbog slabijeg kvaliteta zrna, Srbija prošle godine uspela da na inostranom tržištu proda skoro sve viškove.
Suša i kiša od setve do žetve
On za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da su i ove godine nepovoljni vremenski uslovi umanjili ukupan rod i količine za izvoz, a kako će se sušna jesen i kišovito proleće odraziti na kvalitet, znaće se tek nakon obrade podataka koji još uvek stižu sa terena.
„Ove godine nepovoljni vremenski uslovi bili su tokom celog perioda od setve do žetve i to će se sigurno odraziti na kvalitet“, kaže Saković.
Agroekonomista Milan Prostran kaže da je još uvek neizvesno da li će očekivani višak pšenice ovogodišnjeg roda moći da se plasira u inostranstvu i dodaje da će to pre svega zavisiti od potreba i ponašanja tradicionalnih kupaca u okruženju.
„Pre svega mislim na Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju, a izvozili smo i u Hrvatsku i Albaniju. Donedavno je i Kosovo bilo kupac naše pšenice i brašna, ali ne znamo da li će to biti i ubuduće jer to ne zavisi od nas“, ističe Prostran.
Prema njegovim rečima, sudeći prema raspoloženju izvoznika, može se zaključiti da za pšenicu ima zainteresovanih kupaca i da bi Srbija „s obzirom i na izvesnu količinu prelaznih zaliha, mogla da izveze do milion tona“.
S obzirom da je postignut dogovor o izvozu pšenice u Egipat koji godišnje uveze 10 miliona tona, Srbija bi, po oceni stručnjaka, mogla da proda i znatno više hlebnog žita, ali se zbog nerentabilne proizvodnje smanjuju površine zasejane pšenicom, a samim tim i ukupan rod. U jesen 2017. u Srbiji je tom žitaricom bilo zasejano 670.000 hektara, a u jesen 2018. čak 100.000 hektara manje.
Smanjen broj njiva pod pšenicom
Manjak njiva pod pšenicom posebno je uočljiv južno od Save i Dunava gde je najveća koncentracija malih proizođača.
U Pomoravskom okrugu protekle jeseni pšenicom je zasejano samo 15.000 hektara, u Šumadijskom 12.000, a slična situacija je i u ostalim delovima centralne Srbije.
Da bi pokrili troškove proizvodnje, proizvođači u Pomoravlju treba da ostvare minimalni prinos od 4,5 tona po hektaru, uz cenu od 20 dinara (0,17 evra), kaže Miodrag Simić, savetnik za ratarstvo Poljoprivredne stanice u Jagodini.
„Zbog loših vremenskih uslova prosečan prinos je oko 3,5 tona po hektaru, a kvalitet zrna je veoma loš pa otkupljivači nude 16 dinara (0,14 evra) za kilogram pšenice. To znači da će proizvođači koji su primenili sve agrotehničke mere od obrade zemlje, zaštite od korova i biljnih bolesti, do prihrane mineralnim đubrivima ponovo biti u gubitku“, kaže Simić.
Jedan od proizvođača koji je zbog nerentabilnosti znatno smanjio površine pod pšenicom je Milorad Vuković, koji je pre pet godina imao 30 hektara, sada ima samo 10 hektara pšenice.
Proizvođači najveći gubitnici
Po njegovoj oceni, uz slab rod poput ovogodišnjeg i otkupne cene od 16 do 17 dinara za kilogram proizvođači su ponovo najveći gubitnici ovogodišnje žetve.
„Sve analize pokazuju da bez 4,5 tona po hektaru ne možemo pokriti troškove proizvodnje. Međutim, ove godine u centralnoj Srbiji su velika oštećenja pšenice od 40 do 50 odsto. Na takvim njivama je prinos veoma slab, oko 2,5 tone,tako da je gubitak po hektaru 600 evra“, navodi Vuković.
Zbog toga, po oceni Milana Prostrana, država treba snažnije i konkretnije da motiviše poljoprivrednike da seju pšenicu koja je, po njegovim rečima, hraniteljka i velika izvozna šansa Srbije.
„Niska cena destimuliše proizvođače i mislim da država treba da stimuliše proizvodnju pšenice regresiranjem semena, mineralnog đubriva, sredstava za zaštitu i goriva. Pšenica je hraniteljka, ali i izvozni proizvod koja je u strukturi izvoza na trećem mestu. Zbog toga je treba sačuvati na našim njivama jer je, na kraju krajeva, svet još uvek siromašan i hleba će trebati i nama i našim tradicionalnim kupcima u okruženju i u svetu“, kaže Prostran.
Država je, prema zvaničnim podacima Ministarstva poljoprivrede,proizvodnju pšenice ovogodišnjeg roda regresirala sa 6.000 dinara po hektaru, što je znatno manje od subvencija koje imaju proizvođači u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj.
Facebook Forum