Dok temperature iz dana u dan vrtoglavo rastu, žeteoci od jutra do večeri, kombajniraju pšenicu, boreći se za svako zrno i pored niskih otkupnih cena i neisplaćenim subvencijama.
Žetva pšenice je jedanod najtežih poljoprivrednih poslova jer mora da se radi po najvećoj vrućini, kada je hlebno zrno najsuvlje.
Dok sunce nemilosredno prži, a mašine se usijavaju, kombajneri se hlade ukvašenim peškirima, hladnom vodom i sokovima, kojih u ovakvim prilikama nikada nije dosta.
Milorad Vučković, dok upravlja kombajnom, opisuje u kakvim nehumanim uslovima rade žeteoci.
“Raditi dok sunce prži, na temperaturama od 39 do 40 stepeni, a temperature kombajna je u ovim trenucima oko 90 stepeni, možete se uveriti kako je nama radnicima na usijanim mašinama. Zaista je teško i nepodnošljivo, ni hladna voda ne može da nam pomogne. Hladimo se gaziranim sokovima i običnom hladnom vodom, ali je teško da se izdrži”, kaže Vučković.
Naš sagovornik kaže da se dok traje najvažniji posao u godini, radi po 18 sati dnevno bez predaha i odmora, kako bi se pšenica sakupila u najoptimalnijem periodu dana.
“Niko nema sluha za nas. Radimo od četiri časa ujutro, kada počinje podmazivanje kombajna, dosipanje ulja i goriva pa do 21 sat uveče. U ovim danima radimo i po 18 sati dnevno”, kaže ovaj kombajner.
Prema njegovim navodima ovogodišnji rod pšenice je, zbog nepovoljnih vremenskih prilika i nedostatka novca za potpunu primenu agrotehničkih mera, znatno slabiji nego ranijih godina, pa će ratari koji su sejali pšenicu, uz slabu otkupnu cenu i neisplaćene subvencije, biti na velikom gubitku.
“Ove godine srpski prinos u proseku će biti između 2.500 i 3.000 kilograma po hektaru. Država će nam dati neku cenu od svega 16 dinara, pa će i ove godine ispasti da kada god nas grad i nevreme zaobiđu, tu je država da nas ošteti više nego nepogoda”, kaže naš sagovornik.
