Ostavka premijerke Srbije Ane Brnabić je "na stolu".
Prevremeni parlamentarni izbori su, prema najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, izvesnost.
Premijerka i predsednik države najavili su ove poteze 7. juna kao odgovor na masovne proteste.
U prethodnih mesec dana u Srbiji je, na poziv dela opozicije, održano više protesta zbog nezadovoljstva odgovorom vlasti na dva masovna ubistva u kojima je početkom maja stradalo 18 osoba.
Šta su scenariji nakon premijerkine izjave?
Scenario 1: Da premijerka ostane na čelu Vlade
Premijerka Srbije Ana Brnabić spremna je da podnese ostavku.
"Računajte da moju ostavku imate", rekla je ona tokom obraćanja javnosti zajedno sa Vučićem.
Ukoliko bi se Ana Brnabić odlučila na taj potez, procedura predviđa da ostavku podnosi predsedniku Skupštine Srbije i o njoj obaveštava predsednika Srbije i javnost.
Potom Skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku.
Prema izjavama čelnih ljudi države čini se da je na potezu opozicija čije je predstavnike predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo 7. juna pozvao na razgovore.
"Verujem da ćemo pronaći sagovornike, ako se to ne desi idemo na izbore," rekao je.
Da li će Ana Brnabić otići sa čela Vlade Srbije očito će zavisiti od političkih dogovora, kako unutar vladajuće koalicije tako i sa opozicijom.
To znači da Brnabić može i da ostane na čelu Vlade.
Ana Brnabić je funkcionerka vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
SNS je stožerna stranka vladajuće koalicije u Skupštini Srbije. Naprednjaci imaju 98 od 250 poslanika.
Scenario 2: Novi premijer bez izbora
Ostavkom premijerke prestao bi mandat Vlade Srbije. Ali, to ne bi moralo automatski da znači nove izbore.
Postoji mogućnost da većina u parlamentu izabere novog premijera.
Kada Skupština Srbije konstatuje ostavku premijera, predsednik države je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade, odnosno da mandat poveri nekom drugom.
Vučić je rekao 7. juna da vladajuća Srpska napredna stranka neće želeti novi mandat jer je bila zadovoljna radom Ane Brnabić.
On je tada dodao da postoji mogućnost da neko drugi napravi parlamentarnu većinu za izbor novog predsednika Vlade Srbije.
Trenutno, Srpska napredna stranka sa Socijalističkom partijom Srbije i drugim manjim koalicionim partnerima ima većinu u parlamentu.
Scenario 3: Novi parlamentarni izbori
Ukoliko ne bude dogovora i parlamentarne većine za izbor novog premijera, onda se ide na nove izbore.
Prema Ustavu Srbije rok za izbor nove vlade u parlamentu je 30 dana od dana kada bi poslanici konstatovali ostavku Ane Brnabić.
Ako novi premijer ne bude izabran u tom roku, onda je predsednik Srbije dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore.
Izbori treba da budu okončani najkasnije 60 dana od dana raspisivanja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je tokom obraćanja 7. juna da je jasno da će biti prevremenih parlamentarnih izbora i da je samo pitanje meseca kada će oni biti održani.
Šta kažu građani za RSE?
Ovo ne bi bili prvi prevremeni parlamentarni izbori u Srbiji od kako je Srpska napredna stranka na vlasti.
Beograđanka Dragica Lalić rekla je za RSE da bi izašla na prevremene izbore bez obzira što pretpostavlja da će "biti opet jako nepovoljni uslovi za sve druge, sem za Vučića.
"Mislim da je to još jedna od manipulacija", rekla je ona.
Upitana šta bi bilo rešenje, odgovorila je promena izbornih uslova i da se onda ide na "fer izbore".
Na parlamentarnim izborima u aprilu 2022. lista Srpske napredne stranke koju je predvodio Aleksandar Vučić osvojila je 42,96 odsto glasova.
Na lokalnim izborima u Beogradu iste godine naprednjaci su osvojili 38,2 odsto glasova.
Beograđanin Goran Zdravković je rekao da bi takođe izašao na izbore.
"Mogu da budu izbori, nije nikakav problem. Nisu rešenje, ali ako hoće, neka bude", naveo je.
Na pitanje šta bi bilo rešenje odgovorio je: "Da tražimo prave stručnjake za bilo šta što nam treba i da radimo."
Beograđanka Bojana Pečenović Dragović rekla je da je uvek izlazila na izbore pošto misli da je to jedini način da "svojim glasom kažemo da smo protiv nečega".
"Iako neki kažu da nemamo za koga da glasamo, dovoljno je da izađemo u dovoljnom broju i da ne glasamo za vladajuću stranku ili stranke da se desi neka promena", navela je.
Ona je ocenila da je najava prevremenih izbora malo zakasnila.
"Moj sin ide u (školu) 'Vladislav Ribnikar', ja sam išla u 'Vladislav Ribnikar', i ako je smrt nedužne dece pokretač nečeg u Srbiji onda imamo velikih problema", navela je.
U beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" 13-godišnji učenik je 3. maja pucnjima iz pištolja ubio osmoro đaka i radnika obezbeđenja. Kasnije je od posledica ranjavanja preminula još jedna devojčica i ona je deseta žrtva.
Dan kasnije naoružani mladić u dva sela nadomak Beograda ubio je osmoro ljudi.
Šta su zahtevi protesta?
Među zahtevima koji su upućeni vlastima sa protesta "Srbija protiv nasilja" nema vanrednih parlamentarnih izbora.
Sa protesta "Srbija protiv nasilja", čiji je formalni organizator deo parlamentarne opozicije, zahteva se zaustavljanje promocije nasilja u medijima i javnom prostoru Srbije.
Takođe se traži i smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.
Ministar prosvete Branko Ružić je nakon tragedije u beogradskoj školi podneo ostavku.
Ana Brnabić je 7. juna izjavila da su se na protestima čuli samo politički zahtevi.
Ona je tada ocenila da ne vidi "kakve veze sa tragedijama imaju" ministar unutrašnjih poslova i direktor BIA.
Iz nekoliko parlamentarnih stranaka koje nisu deo vlasti za RSE je rečeno da opozicija ne želi nove izbore pod starim uslovima.
*Saradnja na tekstu: Iva Gajić
