Bez odjeka u opoziciji ostao je poziv za napuštanje institucija i građansku neposlušnost nakon lokalnih izbora u Srbiji.
Tu ideju izneo je lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović, koji je ostvario najbolji rezultat među opozicijom na lokalnim izborima u Beogradu.
Manojlović je poručio da zbog, kako je ocenio, "očigledne manipulacije glasovima i biračkih zapisnika" u Beogradu i Nišu, treba vratiti mandate u ta dva grada, ali i Skupštini Srbije.
Iz opozicionih stranaka su odgovorili Manojloviću da oni nisu adresa za upućivanje "ultimatuma", nego predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji dolazi iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Filip Balunović, iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, ocenio je za RSE da vlast ne može da se sruši "stihijski".
"Mislim da sada nije vreme za akciju, nego za osmišljavanje", smatra Balunović.
On je ocenio da je uzrok neuspeha opozicije na izborima, između ostalog, ad hoc delovanje. Pokret Kreni-Promeni učestovao je prvi put u izbornoj trci 2. juna na lokalnim izborima u Srbiji.
Opozicija se podelila oko izbora u Beogradu, pa deo njih nije učestvovao smatrajući da nema uslova za njihovo fer održavanje. Domaći posmatrači i opozicione stranke prijavili su niz nepravilnosti tokom izbornog dana, što je vladajuća SNS odbacila.
Šta je Manojlović rekao?
Lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović poručio je na konferenciji za medije 4. juna da je njegov poziv "odbrana izborne volje građana Niša i Novog Beograda".
"Ne možemo sedeti u institucijama i pozivati na građansku neposlušnost", naveo je.
Nije, međutim, precizirao kako bi se organizovala građanska neposlušnost. Kolegama iz opozicije je dao rok od 24 sata da se izjasne o njegovom predlogu, koji je istekao 5. juna ujutru.
Opozicione stranke koje su osvojile mandate na izborima u Nišu sumnjaju u regularnost zapisnika sa biračkih mesta i traže uvid u njih. U Nišu su prema rezultatima Gradske izborne komisije, SNS i opozicija osvojili po 30 mandata od 61 odborničkog mesta.
Ruska stranka, koja je na izborima učestvovala kao manjinska, ima jedan mandat i najavila je podršku vladajućoj stranci za formiranje vlasti.
Zapisnici na uvid traže se i u Opštini Novi Beograd, a opozicija tvrdi da je u toj opštini vlast SNS-a prepravljala rezultate u izbornoj noći u svoju korist. U oba grada su 4. juna održani protesti, dok je SNS demantovala tvrdnje opozicije.
Opozicija o pozivu saznala iz medija
Lider opozicione Demokratske stranke (DS) Zoran Lutovac rekao je za RSE da ne želi da komentariše inicijativu Sava Manojlovića, jer o njoj "ne zna ništa osim iz medija".
"Ako je dobijem, komentarisaću je", rekao je Lutovac.
Demokratska stranka je učestvovala na lokalnim izborima u Beogradu u okviru koalicije "Biramo Beograd".
Nju je činilo šest stranaka nekadašnje koalicije "Srbija protiv nasija", koja je bila drugoplasirana na decembarskim izborima.
Preostale tri stranke su bojkotovale izbore u Beogradu.
Lutovac je podsetio da je DS predložila vraćanje svih mandata odmah posle izbora u decembru.
"To je bila inicijativa usmerena ka tome da bude pritisak da se ponište pokradeni izbori. To je bila inicijativa u to vreme kada je trebalo da se uradi", rekao je.
U decembru su održani vanredni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u 65 gradova i opština, uključujući i Beograd. Kako nije bilo većine za formiranje vlasti u Beogradu, izbori u glavnom gradu su ponovljeni 2. juna.
Na zahtev opozicije sa njima su spojeni i ostali lokalni izbori u sredinama u kojima nisu održani u decembru, a bili su planirani na jesen.
Šta kažu učesnici izbora u Nišu?
Iako je Manojlović svoj potez obrazložio kao odbranu izborne volje i u Nišu, njegovu ideju nisu podržali u ovom gradu na jugu Srbije.
Doktor Dragan Milić, koji je sa svojom istoimenom grupom građana učestvovao na lokalnim izborima u Nišu, ocenio je da "taj put ne vodi nigde".
On je govoreći za TV Nova 4. juna zamolio sve ljude iz Beograda da puste opoziciju u Nišu da "na miru donese odluku o tome kako će i šta raditi".
Ova grupa građana osvojila je 16 mandata u lokalnoj skupštini.
Šta kažu u strankama koje su bojkotovale izbore u Beogradu?
Potpredsednica parlamentarne Stranke slobode i pravde Marinika Tepić saopštila je da opozicija "ultimatume treba da postavlja političkom protivniku (predsedniku Srbije Aleksandru) Vučiću a ne opoziciji".
"Manojlović traži da se brani rezultat samo nekoliko opština, dok se mi od početka borimo za pobedu nad režimom i da za to, pre svega, moramo insistirati na izbornim uslovima", navela je Tepić.
Zdravko Ponoš, lider parlamentarne stranke Centar Srbija SRCE. rekao je za RSE da su o pozivu Manojlovića razgovarali na sednici predsedništva "pod tačkom razno".
"Pogrešna smo mi adresa da se nama upućuju ultimatumi, pogotovo od strane nekoga ko nema kredibilitet da upućuje taj ultimatum, pogotovo zato što je izašao na izbore na koje mi nismo izašli", rekao je Ponoš.
SSP i SRCE bili su deo koalicije "Srbija protiv nasija".
S druge strane, stranka Zajedno, lidera Nebojše Zelenovića, koja je takođe bila u "Srbija protiv nasilja", pozvala je 4. juna opozicione stranke da izađu iz republičkog parlamenta i svih lokalnih skupština i da se uključe u "sveopšti građanski otpor".
U saopštenju su naveli da nisu priznali ni rezultate decembarskih izbora niti prihvatili mandate u republičkom parlamentu.
Ova stranka nije učestvovala na lokalnim izborima 2. juna.
'Zakasneli potez'
Politički filozof Filip Balunović naveo je za RSE da je potez Sava Manojlovića u simboličkom smislu "bacanje bombe" jer je smatrao da na to ima pravo kao opozicioni lider sa najvećom podrškom u Beogradu.
On, međutim, ocenjuje da je poziv za vraćanje mandata "zakasnio" i da je to trebalo uraditi posle decembarskih izbora.
Balunović smatra da je vreme za građansku neposlušnost bilo 2023. godine, nakon majskih tragedija kada je u dve masovne pucnjave stradalo 19, uglavnom mladih ljudi.
"Sada je to potpuno besmisleno pogotovo što politički akter (Savo Manojlović) nije u republičkom parlamentu, a poziva da izađu one koji jesu", naveo je.
U međuvremenu je Misija OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) ocenila da su na izborni proces u Srbiji "negativno uticali široko rasprostranjeni pritisci na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba državnih resursa i medija koji su favorizovali vladajuću koaliciju".
