Ne prestaju protesti nakon završene javne rasprave o Nacrtu zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Tekst Nacrta oštro je kritikovanom u delu stručne javnosti, odakle se ponavljaju upozorenja da je vlast u Srbiji je za korak bliža tome da obesmisli rad institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
"Mi ulazimo u prostor sumraka, u prostor one vrste neprozirnosti koja je strašno opasna za demokratiju, koja isključuje medije kao uši i oči javnosti i daje mogućnost vlasti da radi šta god hoće", kaže urednica nedeljnika NIN Vesna Mališić, komentarišući moguće usvajanje predloženih zakonskih rešenja o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Tokom javne rasprave o nacrtu ovog zakona, koja je završena je 19. aprila, više od 70 organizacija civilnog sektora i medija ukazalo je da se predloženim izmenama ograničava pravo javnosti da ima uvid u rad pojedinih državnih preduzeća koja raspolažu značajnim državnim i javnim resursima.
Takođe, kritikovali su i to što se ovim rešenjem uvodi mogućnost da organi vlasti protiv odluka poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja mogu da povedu upravni spor, a samim tim i da dodatno odlože izvršenja poverenikovih rešenja do donošenja sudske odluke.
Ukoliko zakon bude usvojen sa ovakvim izmenama, negativne posledice biće višestruke, upozorava Rodoljub Šabić, aktuelni poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti:
"Ja sam dao načelno mišljenje i upozorio da će neka rešenja sasvim sigurno naići na opravdanu žestoku kritiku, da ona ne vode u dobrom pravcu, nego naprotiv da će dovesti Srbiju u poziciju da anulira vrlo vredne rezultate koje je postigla na planu unapređenja prava javnosti, te da će to za posledicu imati ne samo kritike od strane eksperata nego i neke praktične posledice, kao na primer pad na inače lošoj poziciji na globalnom indeksu percepcije korupcije", kaže Šabić za RSE.
Komentarišući zahtev civilnog sektora i novinara da se problematične odredbe zakona izbace, premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da se protivi povlačenju tog dokumenta, iako su kritičari tražili da se povuku samo sporni delovi, a ne ceo nacrt. U razgovoru za portal Insajder, Brnabić je rekla svi državni organi rade u skladu sa aktuelnim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja:
"Kada se desi da se ne da određena informacija od javnog značaja, Poverenik to upućuje Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i onda treba da reaguje Upravna inspekcija. Upravna inspekcija u svakom trenutku reaguje i najveći broj zahteva se ispuni u trenutku kad ona reaguje", rekla je premijerka.
Međutim, Rodoljub Šabić kaže da ima drugačija iskustva:
"Prošle godine je učinjeno par hiljada prekršaja. Upravna inspekcija, koja bi trebalo da pokreće postupke protiv prekršilaca zakona, pokrenula je 11 postupaka. Četrdeset puta više postupaka pokrenuli su građani i novinari iz pozicije oštećenih. Suvišan je komentar takvog odnosa", konstatuje Šabić.
Odnos Narodne skupštine prema nezavisnim institucijama – poput Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnika građana (Ombudsmana) ili Poverenice za zaštitu ravnopravnosti – ilustruje podatak da parlament u poslednje četiri godine nije usvojio nijedan izveštaj nezavisnih kontrolnih tela, koje upravo on imenuje, podseća Raša Nedeljkov, programski direktor nevladine organizacije CRTA:
"To je zabrinjavajuće, jer ukoliko Narodna skupština koja je osnovala nezavisne institucije ne čita šta je to što stručnjaci iz tih institucija imaju da poruče zakonodavcima, kako bi trebalo da izgleda određena procedura, određeni zakon ili podzakonski akt, kako bi se prava građana još bolje štitila i ostvarivala, onda to znači da Narodna skupština poručuje da te institucije u suštini više ne moraju ni da postoje", smatra Raša Nedeljkov.
Odlukom Narodne skupštine iz jula 2017. godine, Zoran Pašalić, dotadašnji predsednik Prekršajno-apelacionog suda u Beogradu, je na mestu zaštitnika građana zamenio Sašu Jankovića, koji je nakon odlaska sa te funkcije osnovao Pokret slobodnih građana.
Podsetimo, pre tri godine poslanička većina, predvođena Srpskom naprednom strankom (SNS) predsednika države Aleksandra Vučića, je za poverenicu za zaštitu ravnopravnosti imenovala Brankicu Janković, koja je nasledila Nevenu Petrušić izabranu u vreme vlasti Demokratske stranke bivšeg predsednika Borisa Tadića.
Rodoljubu Šabiću mandat ističe u septembru ove godine, kada se očekuje da Skupština izabere novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Šabić je poslednjih godina često bio na meti kritike poslanika skupštinske većine i tabloida naklonjenih vlasti SNS, zbog toga što je insistirao na pronalaženju odgovornih u još uvek nerasvetljenom slučaju noćnog rušenja u objekata Hercegovačkoj ulici iz 2016. godine na prostoru projekta "Beograd na vodi", u centru glavnog grada Srbije, ali i u brojnim drugim slučajevima upitne transparentnosti rada državnih organa.
U tim pitanjima Šabić je imao podršku bivšeg Ombudsmana Saše Jankovića – koji je zato takođe bio na udaru kritika. Međutim, dolaskom nove figure u kancelariju Zaštitnika građana glas ove institucije, sve se tiše čuje, primećuje urednica nedeljnika NIN Vesna Mališić:
"Pokazalo se da je jako važno da na čelu tih institucija budu ne poslušni partijski ljudi, nego slobodne ličnosti. Ukoliko su bile slobodne ličnosti, te institucije su funkcionisale", kaže Vesna Mališić i iznosi sledeću neveselu prognozu:
"Sve te kontrolne institucije kojima smo se dičili kao nečim što je jako važno i sa čim mi idemo prema Evropi, mislim da će od ove jeseni biti prošlost. Sve te institucije imaćemo na papiru, kao blef, i tamo će raditi neki ljudi koji to mogu da podnesu."
Postoje i oni koji smatraju da se i sam parlament, koji treba da kontroliše rad izvršne vlasti i državnih organa, pretvorio u svoju parodiju. Nedavno ustanovljena praksa vladajuće većine da uoči rasprave o zakonskim rešenjima podnese po više stotina identičnih amandmana kako bi ostavila što manje prostora opoziciji, taktika je koja je u svetu gotovo nezabeležena, kaže Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA.
"Hoću da podsetim da su upravo tim činom, građani Srbije uskraćeni za objašnjenja zbog čega se neki zakon usvaja, šta su potencijalne mane i koja su očekivanja koja građani mogu da imaju u odnosu na taj zakon", kaže Raša Nedeljkov i zaključuje da bez oštre i uporne reakcije javnosti na urušavanje institucija društvu u Srbiji preti velika opasnost:
"Ukoliko ćutimo ili okrenemo glavu, već sutra se možemo probuditi u društvu koje će podsećati na ono iz ratnog perioda iz sredine prošlog veka."
Ove tendencije, čini se, relativno blago kritikuje Evropska unija, čijem članstvu Srbija teži.
Podsetimo, u godišnjem izveštaju Evropske komisije, usvojenom 17. aprila, stoji da je Srbija ostvarila "izvestan napredak u vladavini zakona", ali se navodi da "Srbija mora ojačati napore i dati opipljivije rezultate, naročito kad je reč o uslovima za slobodu izražavanja."
Facebook Forum