Hoće li budući Zaštitnik građana biti u službi poreskih obveznika Srbije ili njene vlasti - pitanje je o kojem su raspravljali poslanici opozicije i vladajuće većine u sredu u Narodnoj skupštini, gde je na dnevnom redu, između ostalog, izbor novog Ombudsmana.
Za to mesto vladajuća većina predložila je predsednika Prekršajno apelacionog suda Zorana Pašalića, za čiji izbor opozicioni poslanici najavljuju da neće glasati, jer, kako tvrde, to Ombudsman po meri vlasti, a ne građana.
Kao jednu od glavnih primedbi na predlog da Zoran Pašalić bude novi Zaštitnik građana deo opozicije navodi da dosadašnji predsednik Prekršajno apelacionog suda nema potrebne uslove, osim jednog – da je pravnik.
„Tri naredna ključna uslova koja glase: da kandidat treba da ima najmanje 10 godina iskustva na pravnim poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana; zatim da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete i da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana – kandidat vladajuće većine ne ispunjava“, rekla je poslanica Nove stranke Marinika Tepić.
Prema njenim rečima, Pašalićeva biografija, na osam strana, pokazuje brojne manjkavosti i da se "plaši šta još u toj biografiji ne piše".
Poslanik vladajuće SNS Marjan Rističević rekao je da će podržati izbor Pašalića, ocenivši da je svaki kandidat bolji od Saše Jankovića koji je, kako je naveo, bio "zaštitnik samoga sebe i više vodio računa o svom psu nego o pravima gradjana".
"Novi Zaštitnik građana treba da radi sve ono što Saša Janković nije radio i da ne radi sve ono što on jeste", istakao je on.
Poslanica Demokratske stranke Maja Videnović osvrnula se na izjavu koju je medijima pre nekoliko dana dala predsedavajuća Skupštine i funkcionerka SNS-a Maja Gojković, koja je rekla da će izborom novog Ombudsmana ova funkcija napokon dobiti smisao.
„Ja moram sve zajedno da podsetim da je smisao institutcije Zaštitnika građana da brani građane od loših poteza vlasti, a izjavu predsednice možemo da tumačimo kao najavu namere da će ta promena smisla dovesti do toga da će to biti Zaštitnik građana koji će braniti vlast od građana“, rekla je Videnović.
Grupa nevladinih organizacija je, uz podršku nekoliko parlamentarnih stranaka, dala predlog da se na mesto Zaštitnika građana izabere sadašnji zamenik Ombudsmana Miloš Janković, međutim taj predlog nije prošao u Odboru za ustavna pitanja Skupštine.
Poslanik vladajuće većine iz Pokreta socijalista Đorđe Komlenski rekao je da je Odbor obrazložio je zašto je Miloš Janković bio nepodoban:
„Gospodin Miloš Janković se nikada nije ogradio od nedvosmisleno jasnog političkog delovanja Saše Jankovića u vreme dok je bio Zaštitnnik građana. Samim tim je sebe isključio kao temu za razmišljanje.“
Osim o izboru Zaštitnika građana, na dnevnom redu sednice je i izbor članova Fiskalnog saveta i Agencije za borbu protiv korupcije.
Aleksandra Jerkov iz Demokratske stranke rekla je da će se ljudi koji budu izabrani na ove funkcije suočiti s problemom, jer aktuelna vlast ne voli da joj neko ukazuje na greške.
"Zbog toga tim ljudima treba ili da kažete da nećete trpeti nikakvu kritiku sa njihove strane niti vladavinu prava, pa da oni znaju na čemu su i da odustanu. Ili da kažu da pristaju na takve uslove posla i da tek onda znamo da smo u pravu što za njih nećemo glasati", rekla je Jerkov u obraćanju narodnim poslanicima.
Opozicija je kao razloge protiv izbora Pašalića navela i informaciju koju su ovih dana objavili mediji, da je aktuelni predsednik Prekršajno apelacionog suda studirao 13 godina, te da je studije završio sa prosečnom ocenom 6,73, a što nije navedeno u predloženoj biografiji koja je dostavljena poslanicima.
Parlament će raspravu nastaviti u četvrtak.
Vlast ne želi kritičke nezavisne institucije
Predlog vladajuće većine pokazuje da vlast ne želi da trpi kritike nezavisnih kontrolnih tela, kažu sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Donedavni zaštitnik građana Saša Janković bio je, slobodno se može reći, kost u grlu vlasti. Njegovo insistiranje na ukazivanju da su organi javne vlasti prekršili zakone i procedure, kao što je to bilo recimo u slučaju nelegalnog rušenja objekata u Savamali, dovodilo je do toga da je često bio meta napada i diskvalifikacija od strane zvaničnika i prorežimskih tabloida.
„Mi smo svi svedoci poteškoća sa kojima se kancelarija zaštitnika građana suočava u svom radu a to je ignorisanje njihovih preporuka, rešenja, izveštaja od strane drugih državnih organa“, podseća Ksenija Radovanović iz Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, organizacije koja godinu dana insistira na utvđivanju odgovornosti za rušenje u Savamali.
„To se uostalom desilo i sa izveštajem o Savamali gde sa jedne strane imamo konkretan dokaz na osnovu činjenica da se u noći rušenja u Hercegovačkoj ulici radilo o organizovanoj aktivnosti državnih i nedržavnih elemenata, dok sa druge strane tužilaštvo i policija već godinu dana ne uspevaju ni da pokrenu pravu istragu, i mi smo sada u predistražnom postupku i dalje“, kaže Radovanović.
Zaštitnik građana je do sada bio jedna od retkih adresa sa koje je ukazivano na kršenje zakona i uskraćivanje prava građana. Hoće li tu praksu nastaviti i kandidat vlasti ili to što ga predlaže vladajuća koalicija znači zapravo izbor „poslušnog“ ombudsmana kako se mogu čuti neka tumačenja u javnosti?
Nasuprot predsedniku Prekršajnog apelacionog suda Zoranu Pašaliću, koga su predložili Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije i Pokret socijalista kandidati opozicionih partija nisu dobili dovoljan broj glasova na Odboru Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo pa bi poslanici trebalo da raspravljaju samo o predlogu da se za zaštitnika izabere Pašalić.
„Izbor kandidata vladajuće koalicije za nezavisne institucije je nešto što očigledno govori o tome da vlada ne želi kritike nezavisnih institucija, odnosno da želi da nezavisne institucije budu manje kritične nego što su do sada bile. A u samoj prirodi nezavisnih institucija jeste da kontrolišu vlast i da je slobodno kritikuju“, ocenjuje Bogoljub Milosavljević, profesor prava.
Sam Pašalić o tome šta bi ga preporučilo za zaštitnika građana na pomenutom odboru je rekao da je njegovo gledište da zaštitnik građana nije fizičko lice ili personalizovano u jednoj osobi već institucija.
„Postavio bih svima pitanje - koliko vam je poznato ime zaštitnika građana u susednim državama, bivšim republikama i koliko su oni bili eksponirani i koliko je uopšte dozvoljeno zaštitniku građana da bude eksponiran“, rekao je Pašalić.
Objašnjenje svakako mnogo prijemčivije ušima vlasti preosetljive na kritiku nego ono što su čuli od najozbiljnijeg protivkandidata koji je u prethodna dva mandata obavljao funkciju zamenika zaštitnika građana. Miloš Janković je ukazao da u javnosti postoji problem da se ne shvata da je uloga zaštitnika građana da štiti ljudska prava što se ostvaruje kontrolom zakonitosti i pravilnosti rada organa javne vlasti.
„Zaštitniku građana je zbog brojnih nedostataka u radu organa javne vlasti, svima nama dobro poznate klasterizacije po sistemu nismo nadležni, nametnuta uloga koja je često imala obeležje interventnog organa i zaštitnik građana umesto da bude poslednja instanca, koja reaguje kada se iscrpe sva pravna sredstva, poprimala je sticajem okolnosti interventni karakter“, ukazao je Miloš Janković koji trenutno vrši funkciju zaštitnika građana.
Zaštitnik građana je nezavisan i samostalan državni organ, zadužen da štiti i unapređuje poštovanje sloboda i prava. Obudsman kontroliše, proveravajući navode pritužbe ili postupajući po sopstvenoj inicijativi, da li organi državne uprave, republički javni pravobranilac, organi i organizacije koji vrše javna ovlašćenja prema građanima postupaju u skladu sa zakonima i drugim propisima ili načelima rada dobre uprave.
Uoči početka skupštinske rasprave predsednica parlamenta Maja Gojković procenila je da će se manje pričati o kandidatu za budućeg zaštitnika Zoranu Pašaliću, a više o bivšem ombudsmanu Saši Jankoviću. Ona je, gostujući na jednoj nacionalnoj televiziji, iznela utisak „da će izborom novog zaštitnika građana ta funkcija dobiti smisao i sadržaj zbog kog je ta institucija i osnovana - da se bavi zaštitom građana, a ne politikom.“
Vlast je na primedbe bivšeg ombudsmana, koji je podneo ostavku da bi se kandidovao na aprilskim predsedničkim izborima na kojima je osvojio drugo mesto, uglavnom odgovarala da se bavi politikom. Opozicija pak, upravo Jankovićev rad ističe kao primer kako treba da radi budući zaštitnik građana.
I kod drugih kontrolnih tela, kao što je na primer slučaj sa Agencijom sa borbu protiv korucije, primetno je da se biraju kandidati koji su bliski vladajućoj stranci i time se pasiviziraju nezavisne institucije, ukazuje profesor Bogoljub Milosavljević. Šta onda to znači sa građane?
„Znači manje zaštite njihovih prava, odnosno manje prilike da njihova prava budu efikasno i hrabro zaštićena“, navodi Bogosavljević.
„Praktično će se tako izabrani čelnici nazavisnih kontrolnih institucija manje truditi da zaštite prava građana, a da udovolje vlasti, odnosno vladi time što će ublažavati svoje kritike i biti pasivni u slučajevima kada treba zaštiti prava građana protiv vlasti, a najčešće prava građana i moraju da se brane od vlasti. To jeste svrha tih institucija“, zaključuje Bogosavljević.
Kako stvari stoje, moguće je da će jedan od prvih zadataka budućeg zaštitnika građana biti da uveri građane da li je u njihovoj ili službi vlasti.
Facebook Forum