Vučić "vraća dug ruskom predsedniku", ocenio je Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP), vodeće opozicione stranke u Srbiji, povodom čestitke koju je predsednik Srbije uputio Vladimiru Putinu nakon što je ovaj pobedio na izborima za predsednika Rusije.
Stefanovć podseća da je, uz premijera Mađarske Viktora Orbana i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, Putin takođe čestitao Vučićevoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) pobedu na decembarskim parlamentarnim izborima.
Vučić je 19. marta ruskom ambasadoru u Beogradu Aleksandru Bocan Harčenku uručio pismo za Putina u kome mu je čestitao izbornu pobedu.
U tom pismu je, kako je rekao, naveo i situaciju sa kojom se suočavaju Srbi na Kosovu, kao i "značajne političke izazove koji se pred Srbijom nalaze", uz zahvalnost Rusiji na podršci koju pruža teritorijalnom integritetu Srbije.
Zamenik predsednika opozicione SSP Borko Stefanović ocenio je da je Vučić čestitkom uputio poruku da mu ne smeta što su izbori u Rusiji organizovani u senci rata u Ukrajini i mrtvog kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog, koji je umro u zatvoru na Artiku 16. februara.
Takođe je, prema oceni Stefanovića, predsednik Srbije uputio i poruku da su za njega sasvim "prihvatljivi progon i hapšenja političkih protivnika, novinara i svih koji se usude da kritikuju autokratski način vladanja".
"Borba za fer i poštene izbore je ne samo pravo nego i obaveza svakog čoveka koji veruje da zaslužuje da samostalno odlučuje o svojoj sudbini i budućnosti", naveo je Stefanović.
Putin je osvojio više od 87 odsto glasova na strogo kontrolisanim izborima koje je Zapad ocenio kao izbore koji nisu ni slobodni ni pošteni.
Skupština Srbije imala je delegaciju posmatrača na izborima u Rusiji koju su činili poslanici vladajućih stranaka.
Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu.
Zvanični Beograd računa na podršku Rusije u međunarodnim organizacijama i institucijama u vezi sa nepriznavanjem Kosova kao države.
Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali vodi dijalog sa Prištinom o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom EU koji treba da rezultira pravno obavezujućim sporazumom.
