Dostupni linkovi

U potrazi za nuklearnom energijom, Srbija na prelomnoj tački sa Kinom, Rusijom i Zapadom


Ilustrativna fotografija, nuklearna elektrana Electricite de France (EDF) u francuskom gradu Sivo (Civaux), 19. mart 2024.
Ilustrativna fotografija, nuklearna elektrana Electricite de France (EDF) u francuskom gradu Sivo (Civaux), 19. mart 2024.

Vođena potrebom da diversifikuje svoj energetski sektor i da napravi otklon od jeftinog ruskog gasa, Srbija se okreće ka tome da okonča decenijama staru politiku zemlje koja zabranjuje izgradnju nuklearnih elektrana na svojoj teritoriji.

Javna debata o mogućnostima korišćenja nuklearne energije otvorena je 10. jula nakon što je pet ministarstava u Vladi Srbije potpisalo Memorandum o razumevanju sa 20 naučnih instituta i institucija u vezi sa nuklearnom energijom.

Vlast u Beogradu zagovara ukidanje 35-godišnje zabrane izgradnje nuklearnih reaktora iz vremena socijalističke Jugoslavije.

Ukoliko bude uspešna u tome, Vlada Srbije bi se takođe mogla naći na novoj geopolitičkoj tački podele oko nuklearne energije u istočnoj Evropi, sa naporima država da smanje zavisnost od Rusije, koja je dominirala nuklearnim sektorom, i razmotre alternativna partnerstva sa državama poput Kine, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastoji da meandrira kroz novu realnost koju je stvorila invazija Rusije na Ukrajinu u punom obimu i oko nuklearne budućnosti zemlje primeni istu strategiju koju je Beograd koristio za SAD i Evropsku uniju naspram Rusije i Kine po nizu bezbednosnih i spoljnopolitičkih pitanja.

"Iako Srbija nije bila stroga prema Rusiji kao što je to bila Evropska unija (EU), ona nastoji da sačuva balans sa Zapadom", ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Stefan Vladisavljev, programski direktor Fondacije BFPE, istraživačkog centra iz Beograda.

"To znači udaljavanje od Rusije po pitanju velikih strateških projekata, ali kuda to tačno vodi Beograd ostaje da se vidi."

Pre početka ruske invazije u februaru 2022. godine, Srbija se oslanjala na jeftinu lokalnu radnu snagu i ruski gas po sniženoj ceni kako bi svoju rudarsku i proizvodnu industriju učinila konkurentnom i privlačnom za investitore. Međutim, zapadne sankcije i turbulencije na tržištu povećale su cenu ruskog gasa, dok su Brisel i Vašington sklapanju novih poslova sa ruskim kompanijama pridodali političku cenu.

Srbija nastoji da sačuva balans sa Zapadom
Stefan Vladisavljev, programski direktor Fondacije BFPE

To je Vučića stavilo u poziciju da hoda po tankoj liniji između potrebe da se sa nuklearnom energijom poboljša energetska bezbednost Srbije i geopolitičkih faktora koje sa sobom donosi zemlja sa kojom Beograd odluči da sarađuje.

Srpski zvaničnici aktivno odmeravaju mogućnosti. Već su održali sastanke sa britanskim Rols-Rojsom (Rolls-Royce) i francuskom državnom energetskom kompanijom Elektrisite de Frans (Electricite de France - EDF) u aprilu, kada je potpisan memorandum kojim se, kako je saopštilo Ministarstvo energetike, "stvaraju uslovi za strateško partnerstvo u proceni potencijala za razvoj nuklearnog civilnog programa u Srbiji".

Ministarstvo energetike u junu je saopštilo da Vlada "već postavlja temelje" za procenu partnerstva sa EDF-om.

EDF nije odgovorio upit RSE o tome šta bi podrazumevala saradnja sa Srbijom, ali bi u međuvremenu u igru mogla da uđe i Kina.

Kineska nacionalna nuklearna korporacija (CNNC) u državnom vlasništvu mogla bi da isporuči male modularne reaktore (SMR), za koje zagovornici kažu da su manje zahtevni za izgradnju i da bi više odgovarali zemlji skromnijih potreba za nuklearnom energijom poput Srbije.

Druga opcija uključuje kupovinu udela u nuklearnoj elektrani Pakš 2, zajedničkom rusko-mađarskom projektu započetom 2014, koja se još gradi. Elektrana se nalazi na 100 kilometara jugozapadno od Budimpešte, odakle bi se električna energija transportovala južno do Srbije.

Pogled na nuklearnu elektranu Pakš 2 u Mađarskoj, koja je i dalje u izgradnji, 22. septembar 2023.
Pogled na nuklearnu elektranu Pakš 2 u Mađarskoj, koja je i dalje u izgradnji, 22. septembar 2023.

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije je navelo u izjavi za RSE da trenutno istražuje sva moguća partnerstva.

"Nakon izmene zakonodavnog okvira Srbija će izvršiti analizu potencijala saradnje na regionalnom i međunarodnom nivou sa državama koje imaju već razvijen nuklearni program, kako sa Kinom, tako i sa Francuskom, SAD, Rusijom, Japanom i ostalim relevantnim zemljama", navelo je Ministarstvo u odgovoru RSE.

Nova nuklearna šahovska tabla

Iako je Rusija izgubila dominantnu poziciju u izvozu nafte i gasa od početka rata u Ukrajini 2022. godine, ona je i dalje najveći globalni igrač u snabdevanju nuklearnim gorivom, sa više od 40 odsto udela na svetskom tržištu. Rusija takođe ima potpuni monopol na proizvodnju naprednog nuklearnog goriva koje će biti neophodno za napajanje naredne generacije nuklearnih reaktora.

Za zemlje sa reaktorima ruske proizvodnje ova zavisnost je još veća, jer ruski državni nuklearni gigant Rosatom upravlja sa 18 reaktora širom Evropske unije, od čega se najveći deo nalazi u centralnoj i istočnoj Evropi.

Ta zavisnost je dovela do toga da Rosatom i ruski nuklearni materijal budu izuzeti iz paketa sankcija usvojenih u Briselu. Međutim, Sjedinjene Države, Britanija, Francuska i važni zapadni dobavljači nuklearnog goriva najavili su da planiraju povećanje sopstvenih kapaciteta za obogaćivanje uranijuma i izgradnju reaktora širom Evrope.

U tom kontekstu Beograd mora da donese odluku i uzme u obzir dugoročne implikacije te odluke. Srbija trenutno dobija skoro 70 odsto svoje električne energije iz uglja, ali se obavezala da će ga potpuno ukinuti do 2050. Da bi ispunila taj cilja mora da uključi nuklearnu energiju u energetski miks, uz više energije iz obnovljivih izvora.

"Odakle zemlja dobija svoj reaktor je izuzetno važno (pitanje) jer to zemlje drži povezanim", rekla je za RSE Dženifer Gordon (Jennifer Gordon), direktorka Inicijative za nuklearnu energiju Atlantskog saveta.

"Odnos kupac-prodavac može biti 100-godišnji odnos kada uzmete u obzir izgradnju reaktora, njegov životni vek, a zatim i potrebu da ga povučete iz upotrebe."

Zemlje poput Češke, Slovačke, Finske i Bugarske oslanjale su se na uvoz ruskog nuklearnog goriva kako bi nadoknadile nedostatak ruskog gasa i nafte usled rata, ali su takođe počele da se udaljavaju od Rosatoma u vezi sa bilo kakvim budućim planovima.

Odakle zemlja dobija svoj reaktor je izuzetno važno (pitanje) jer to zemlje drži povezanim.
Dženifer Gordon, direktorka Inicijative za nuklearnu energiju Atlantskog saveta

Bratislava, Helsinki i Prag isključili su rusku kompaniju iz budućih tendera, a češka energetska kompanija CEZ potpisala je ugovore sa američkom firmom Vestinghaus elektrik (Westinghouse Electric) i francuskom kompanijom Framatome za isporuku delova za gorivo za nuklearnu elektranu u Temelinu.

Vestinghaus elektrik takođe gradi dva nova reaktora u Bugarskoj, gde će postati glavni dobavljač te zemlje gorivim šipkama (osnovni element nuklearnog goriva u reaktoru).

Odluka o izboru partnera za saradnju u nuklearnoj energiji bi za Beograd mogla da bude najava kuda Vučić želi da povede Srbiju.

Dok je Srbija i dalje nesvrstana, Vučić insistira da je njegov cilj članstvo u EU, ali pregovori su malo napredovali za 12 godina koliko je Srbija država kandidat, usred zabrinutosti EU oko vladavine prava i statusa Kosova.

Srbija ima tradicionalno bliske odnose sa Moskvom, ali sa ratom u Ukrajini Beograd traži način da se distancira od Rusije.

Vučić je takođe izgradio jake veze sa Kinom, koja je uložila velika sredstva u balkansku zemlju i često je pri vrhu u istraživanjima javnog mnjenja u Srbiji kao najpopularnija strana sila. Srbija je, uz Mađarsku, bile jedna od dve evropske zemlje koje je kineski lider Si Đinping (Xi Jinping) posetio u maju posle državne posete Francuskoj.

"Sijeva poseta je otvorila nove granice saradnje", kaže Vladisavljev za RSE. "Kina je već lider u obnovljivim izvorima energije i traži nove načine da proširi svoje prisustvo. Za Beograd je najbolji način da iskoristi svoje veze sa Kinom da se fokusira na oblasti u kojima Srbija ne može sama."

Vučić je takođe ojačao veze sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron), koji je razvoj nuklearne energije širom Evrope i zalaganje za evropske firme učinio ključnim delom svoje politike "strateške autonomije", koja nastoji da preoblikuje politički poredak širom kontinenta.

Pogled iz Beograda

Dok se čini da francuski EDF, nekada vodeći svetski proizvođač nuklearne energije, napreduje u pregovorima sa Beogradom, druge opcije su i dalje u igri.

Ministarstvo energetike Srbije je za RSE navelo da će u skorijoj budućnosti biti izvršena analiza da li da se odabere koncencionalni reaktor ili da se ide na male modularne reaktore (SMR). Vučić je u martu rekao na energetskom samitu u Briselu da je Srbija "zainteresovana da nabavi najmanje četiri mala modularna reaktora kako bi se nadomestilo 1200 megavata" električne energije.

Prefabrikovane SMR jedinice se mogu proizvesti, a zatim otpremiti i instalirati na licu mesta, što ih čini potencijalno pristupačnijim za izgradnju od velikih energetskih reaktora, koji su često dizajnirani po meri za određenu lokaciju što ponekad dovodi do kašnjenja u izgradnji.

Međutim, neke procene su pokazale da bi mali modularni reaktori dugoročno mogli biti podjednako skupi ili skuplji u odnosu na konvencionalne reaktore zbog većih troškova održavanja.

Kina i Rusija se utrkuju u oblasti malih modularnih reaktora, ali američke i evropske kompanije takođe napreduje na tržištu.

U kabinetu predsednika Srbije i Ambasadi Kine u Beogradu nisu odgovorili na upit RSE o mogućoj ulozi Pekinga u razvoju malih modularnih reaktora za potrebe Srbije.

Jedna od glavnih prepreka u vezi sa malim modularnim reaktorima mogla bi biti cena.

U izjavi iz marta, Vučić je naveo da bi cena za četiri mala modularna reaktora mogla ići do 7,5 milijardi evra i da bi bilo neophodno finansiranje sa strane jer, kako je rekao "ne zna kako bi Srbija to finansirala".

Manje skupa opcija je kupovina udela u mađarskoj nuklearnoj elektrani Pakš (Paks) 2, što je ideja o kojoj je Vučić prvo razgovarao sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom 2021.

"Spremni smo da budemo manjinski vlasnik, kako bismo osigurali našu energetsku bezbednost, posebno zbog našeg snaženja privredne aktivnosti", rekao je Vučić 2021.

Kupovina udela u mađarskom nuklearnom reaktoru privlačna je za Beograd, jer bi tako izbegao gradnju nuklearne elektrane na sopstvenom tlu i suočio se sa potencijalnom reakcijom javnosti.

Ali, mađarski projekat koji je predvodio ruski Rosatom je odložen, a prekoračen je i budžet. Dok mađarski zvaničnici kažu da je i dalje u planu da se glavni reaktor dopremi iz Rusije, izvršni direktor Paks 2 Gergeli (Gergely) Jakli izjavio je u maju za mađarski finansijski list Portfolio da je učešće Rusije sve skuplje i da Mađarska razmišlja o privlačenju drugih investitora kako bi završila projekat.

Kina se pojavila kao potencijalna opcija, naročito nakon što su Budimpešta i Peking tokom posete Si Đinpinga u maju potpisali sporazum o nuklearno-energetskoj saradnji, i sa težnjom Kine da pokaže svoju ekspertizu u oblasti nuklearne energije u inostranstvu.

Francuski Framatome je takođe podizvođač u Pakšu 2 i dok su kineske i francuske nuklearne kompanije sarađivale u prošlosti, pogoršanje odnosa između Pekinga i Zapada, zajedno sa rastućim otporom da se kineskim firmama dozvoli da grade stratešku infrastrukturu u Evropi, moglo bi poremetiti to partnerstvo.

To Srbiju stavlja u poziciju da balansira između tehničkih i finansijskih aspekata svih ponuda, ali i strateških, dok napreduje u potrazi za nuklearnom energijom.

"Ovde se radi o civilnom programu nuklearne energije", kaže Dženifer Gordon iz Atlantskog saveta. "Ali koju god opciju Srbija izabrala, ona će imati geopolitički uticaj."

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG