"Iskreno, postali smo svi podozrivi, često to komentarišem sa kolegama - da moramo da pazimo ko nam ide iza leđa."
Ovako se nakon što je čuo vest o napadima na nastavnike koje su počinili učenici u Bačkoj Palanci i Beogradu u svega nedelju dana, oseća na svom radnom mestu nastavnik Martin Mihailović.
Predaje fiziku u osnovnoj i srednjoj školi u Novom Sadu i Sirigu.
"Čini se da dolazimo u situaciju da moramo da prelazimo u potpunu defanzivu, da stalno budemo na oprezu, u nekom trenutku se čak bojimo da im (učenicima) damo neku negativnu ocenu", objašnjava Mihailović u razgovoru za Radio Slobodna Evropa.
Nastavnika u Srednjoj tehničkoj školi u Bačkoj Palanci napao je 8. maja šesnaestogodišnjak, bivši učenik te škole za vreme nastave, nanevši mu teške telesne povrede.
U Beogradu je u Trećoj beogradskoj gimnaziji 14. maja nastavnik teško povređen dok je pokušavao da razdvoji učenike koji su se potukli.
"Većina tih slučajeva koji se dogode nemaju neki konačan epilog, odnosno neko rešenje koje će pokazati da se nasilje ne može tolerisati u školama", ocenjuje Mihailović i dodaje da i "po učenicima vidi da ni njima nije u nekim trenucima lagodno da dolaze u školu".
Ukazuje da je većina mera, koje je Vlada usvojila nakon masovnih pucnjava u maju 2023. u kojima je ubijeno 19 osoba, mahom dece i mladih, bila represivna, a da su mere prevencije izostale.
"Kada se problem pojavi, mi moramo da gasimo požar. Nikako da se bavimo prevencijom, da se taj požar ne desi", kaže Mihailović.
Šta je epilog napada na nastavnika u Bačkoj Palanci?
Šesnaestogodišnji bivši učenik Srednje tehničke škole "9. maj" u Bačkoj Palanci u Vojvodini napao je 8. maja tokom praktične nastave nastavnika pred učenicima i naneo mu teške telesne povrede.
Viši sud u Novom Sadu je u odgovoru na upit RSE naveo da je maloletniku koji se sumnjiči za napad određen pritvor u trajanju od mesec dana, zbog toga što je procenjeno da bi na slobodi mogao uticati na svedoke i ponoviti krivično delo koje mu se stavlja na teret.
Tužilaštvo je delo kvalifikovalo kao "napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti" i podnelo je zahtev za pokretanje istrage.
Prosvetni radnici traže podršku institucija
Fizički napadi na nastavnike, vršnjačko nasilje, fizičko i seksualno zlostavljanje u osnovnoj školi, slučajevi su koji su proteklih godinu dana dospeli u javnost.
Zbog čestih slučajeva nasilja u školama deo prosvetnih radnika odlučio se na protest.
"Zahtevamo jasno, pravovremeno i hitno reagovanje u slučaju pojave nasilja u školama, ali sada i na relaciji učenik-nastavnik", kaže za RSE Mirjana Gašić, portparol Unije sindikata prosvetnih radnika, koji je pozvao na jednodnevni štrajk upozorenja i obustavu rada.
Sa zahtevima izlaze pred Skupštinu Srbije i Vladu. Među ključnima su izmene Krivičnog zakonika, kojim bi se propisale strožije kazne za napade na nastavnike.
"Mi smo oni koji su zaduženi da obrazuju i vaspitaju decu i kao takvi zahtevamo da nam se apsolutno omogući potpuno pravo na rad i na bezbednost na radu", ističe Gašić.
Na pitanje od koga zahtevaju podršku navodi da je to prvenstveno Ministarstvo prosvete. Dodaje da su škole obavezne da reaguju i da "ni slučajno ne zataškavaju nasilne situacije kako bi čuvali pozitivnu sliku škole".
Članovi Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost" takođe učestvuju u organizaciji protesta, s tim što su se umesto na jednodnevnu obustavu rada odlučili za štrajk u trajanju od sat vremena 16. maja.
To je za RSE potvrdila portparolka sindikata "Nezavisnost" Vesna Vojvodić Mitrović. Ističe da nema razloga za optimizam da će se problem ubrzo rešiti.
Kao argument navodi to da je nasilje u školama, godinu dana nakon masovne pucnjave u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u kojoj je trinaestogodišnji učenik ubio devetoro učenika i čuvara škole, i dalje veoma prisutno.
"Nismo se dali ničemu naučiti. U takvom društvu u kom suštinskog kretanja ka boljem i zdravijem modelu života nema, mislim da je nada da će se stvari sada, preko noći promeniti, da će se uspavane isntitucije probuditi - potpuno bespredmetna", ocenjuje Vojvodić Mitrović.
Slučaj fizičkog i seksualnog zlostavljanja jedanaestogodišnje devojčice u Toponici
Otac jedanaestogodišnje devojčice, učenice osnovne škole u Toponici kod Malog Crnića, na 80 kilometara od Beograda, prijavio je slučaj fizičkog i seksualnog nasilja nad devojčicom od strane vršnjaka.
Više javno tužilaštvo u Požarevcu navelo je za RSE da je krivičnu prijavu protiv dvojice osumnjičenih za napad odbacilo, s obzirom na to da su mlađi od 14 godina, odnosno da ne podležu krivičnoj odgovornosti.
Slučaj je po nalogu tužilaštva prebačen Centar za socijalni rad u Malom Crniću. Ta insitutucija je na upit RSE navela da ima formirana četiri slučaja i da su u toku "procene stanja, potreba i rizika za decu i porodicu".
Dodali su da Centar za socijalni rad "savetodavno radi sa žrtvom i njenim roditeljima".
Kakav je odgovor Ministarstva prosvete?
Ministarstvo prosvete do zaključenja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa pojedinačnim slučajevima nasilja u školama u proteklih godinu dana – šta je u okviru svojih nadležnosti preduzelo, da li je i gde postupala prosvetna inspekcija.
Kao jedan od odgovora na nasilje u školama ministarstvo je 18. februara usvojilo izmene i dopune Pravilnika o sprečavanju nasilja.
Pravilnikom je predviđeno da škole imaju Tim za krizne događaje i program postupanja ustanove u kriznim događajima. Takođe je definisana uloga članova Tima za krizne situacije, kao i uključivanje i saradnja sa drugim institucijama, poput policije, hitne pomoći i ustanova socijalne zaštite.
"Iako određene krizne situacije ne možemo predvideti, svakako možemo raditi na osnaživanju, jačanju zaposlenih u školama za blagovremeno reagovanje u kriznim situacijama", obrazložila je tada izmene Pravilnika ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.
U izmenjenom Pravilniku, kako je navedeno "dodatni akcenat" je stavljen na preventivne aktivnosti, koje "uključuju i roditelje i zaposlene".
Nakon slučaja fizičkog i seksualnog zlostavljanja devojčice u osnovnoj školi u Toponici, Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio da će uskoro izaći sa predlogom izmena Zakona o osnovnom obrazovanju.
"Ići ćemo u dva pravca – jedan se odnosi na prevenciju, a drugi na sankcionisanje", naveo je Pašalić u izjavi za RSE.
U većini slučajeva nasilja u školama u proteklih godinu dana, osumnjičeni su mlađi od 14 godina koji, prema zakonu u Srbiji, ne mogu krivično odgovarati.
Slučaj unošenja noža u dve osnovne škole
U proteklih godinu dana zabeležena su dva slučaja unošenja noža u osnovne škole. Prvi se dogodio 23. februara u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, istoj koja je bila poprište tragedije u maju prošle godine.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije je tada saopštio da je školskom policajcu "prijavljeno da učenik osmog razreda ima nož u rancu". Školu je posetila ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović koja je uveravala javnost da "nema nikakve opasnosti po učenike".
Ni MUP ni Ministarstvo prosvete nisu odgovorili na upit RSE kakav je epilog ovog slučaja.
U drugom slučaju, od 8. maja, učenik četvrtog razreda Osnovne škole "Rade Končar" u beogradskoj opštini Zemun je uneo nož u školu. Škola je slučaj prijavila policiji.
Više javno tužilaštvo u Beogradu je za RSE navelo da se dežurni tužilac izjasnio da "nema osnova za postupanje tužilaštva", jer je reč o osobi mlađoj od 14 godina, koje, prema zakonu, ne može krivično odgovarati. Tužilaštvo je naložilo da škola i Centar za socijalni rad "preduzmu mere iz svoje nadležnosti".
Prevencija kao rešenje
Represivne mere deluju kratkoročno, ali suštinski, na duži rok, mogu da proizvedu dodatne oblike nasilja, ukazuje u razgovoru za RSE Aleksandar Baucal, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, po struci psiholog.
"Mi ćemo doći na kraju do toga da ako učestalost nasilja stalno raste, da više ni ove represivne mere neće imati kapacitet da reše čak ni te pojedinačne slučajeve", pojašnjava Baucal.
Ukazuje da je pomeranje ka prevenciji važno zato što preventivne mere "treba da nam pomognu da svedemo učestalost nasilja samo na one slučajeve koji su neizbežni".
Baucal je član tima za obrazovanje u okviru inicijative Majska platforma, koja je predstavljena 14. maja. Čine je stručnjaci iz različitih oblasti – od obrazovanja, preko bezbednosti, do pravosuđa i medija, a pokrenuta je sa ciljem da ponudi moguća rešenja u prevenciji nasilja u školama.
"Čini se da se u prethodnih godinu dana nije otvorila dovoljno široka debata i promišljanje šta su sve bili uzroci majskih tragedija, šta su sve posledice tih tragedija i kako mi kao društvo treba da se nosimo sa tim, šta treba da naučimo iz toga i šta bi trebalo da se promeni u različitim sektorima", navodi Baucal.
Dodaje da im nije cilj "stvaranje neke paralelne strukture u društvu" i da će svoje predloge uputiti nadležnim institucijama, u ovom slučaju Ministarstvu prosvete.
"Naši predlozi su radni predlozi, mi ne polazimo od toga da su to najbolja rešenja, mi smo ih samo ponudili kao dobre predloge za razgovore i dalje razmatranje", kaže Baucal.
Ukazuje da nasilje "ima tu osobinu da se uvek širi i dramatizuje":
"Dakle, ako danas imamo jedan nivo nasilja koji je široko prisutan, sutra možemo očekivati ako ništa ne uradimo, da oblici nasilja budu sve dramatičniji i sve šire prisutni".
Prema njegovim rečima, jedna od dugoročnih i glavnih preventivnih mera u školama treba da bude usmerena ka tome da se škola "revitalizuje".
"Da škola postane bolja zajednica nastavnika, roditelja i učenika", pojašnjava.
Ističe da se nasilje u Srbiji promoviše kroz medije, pa i od najviših zvaničnika u državi, ali i da odgovornost leži na građanima jer su oni ti koji, "osim toga ko će ih politički predstavljati, biraju u kakvom društvu žele da žive".
Facebook Forum