Dan posle presude Evropskog suda za ljudska prava po kojoj je Srbija obavezna da isplati stare devizne štediše propale Investbanke u BiH, u Srbiji se najavljuje mogućnost žalbe na tu odluku. U iščekivanju stava države povodom nepravosnažne presude Evropskog suda u Strazburu, postavlja se pitanje kakve bi mogle biti njene posledice po posrnulu domaću ekonomiju i privredu.
Za sada još nije poznato kakva će biti zvanična reakcija na presudu Evropskog suda za ljudska prava.
U Ministarstvu pravde je za Radio Slobodna Evropa rečeno da će država zvaničan stav zauzeti po dolasku njenog predstavnika iz Strazburu Slavoljuba Carića u Beograd. Tada bi presuda trebalo da bude razmotrena, a najavljuje se i mogućnost obraćanja višoj instanci - Velikom veću suda za ljudska prava.
Presuda je nepravosnažna, a pošto stupi na pravnu snagu, Srbija će imati rok od 6 meseci da ispuni svoje obaveze na isti način kao prema svojim građanima.
U iščekivanju stava države postavlja se pitanje kakve bi mogle biti posledice po posrnulu domaću ekonomiju i privredu. Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Branko Živanović potpuno je siguran u jedno:
"Da bi to uvećalo nivo javnog duga, a model će se verovatno rešavati kroz proces obezbeđivanja te štednje i model obveznica stare devizne štednje kao što je to već urađeno u Srbiji. Ne bi moglo da ugrozi nacionalni finansijski sistem. To je više principijelno pravno pitanje i verovatno bi rok isplate, ako do njega dođe do 20 godina. Tim hartijama bi se trgovalo u Srbiji i BiH."
Inače, presuda suda u Strazburu je doneta po tužbi troje državljana BiH protiv Slovenije i Srbije zbog toga što podružnice Invest banke u Tuzli i Ljubljanske banke u Sarajevu nisu isplaćivale staru deviznu štednju.
Slovenija će povodom toga podneti žalbu, koja bi mogla uticati da do konačnog rešenja slučaja prođe nekoliko godina. Brže delanje srpskim vlastima preporučuje ekonomista Milan Kovačević, koji upozorava da bi Srbija zbog odugovlačenja mogla plaćati i kamate.
"Koliko će biti skloni ti organi da popravljamo utisak pred međunarodnim sudovima o pravima građana? Ja inače nisam siguran da će to brzo ići, jer mislim da kod nas loše funkcioniše i domaće sudstvo, jer se i ta odluka možda može na razne načine osporavati kod domaćih sudova. Ako budu spori, onda ćemo platiti kamatu na to. I događa nam se nažalost vrlo često da zbog sporosti organa poreski obveznici plate još više nego što bi platili da je blagovremeno rešen problem", navodi Kovačević.
Klijenti zanemareni
Beogradska Invest banka je u postupku likvidacije, a taj proces počeo je pre 10 godina. Nekada je, podseća profesor Branko Živanović bila četvrta banka u SFRJ, koja je poslovala u svim njenim republikama.
"Bavila se isključivo kapitalnim investicijama u entitetima bivše zemlje prethodnice. Poslednjih dvadesetak godina njenog postojanja do 2000. osim toga bavila se poslovanjem i sa štedišama. Bila je jedna od najvećih banaka u zemlji, tako da veliki broj štediša iz BiH i drugih republika ne iznenađuje", kaže Živanović.
Najveća greška, prema mišljenju Milana Kovačevića, dogodila se zbog toga što se Beogradska Investbanka prema svojim štedišama ponela nedopustivo. Zanemarila je klijente koji su, posle raspada SFRJ, ostali sa druge strane granice praveći se da ne postoje.
"Srbija je uvek trebalo da računa sa tim da je potrebno da plati štednju i onim građanima koji su ostali u drugim državama. Banke ne bi nikada smele da prave razliku u pogledu isplate novca koji su primili u depozit odakle je koji klijent. Mislim da ovde nije ni trebalo da dolazi do spora od strane građana, trebalo je da bude više svesti da su građanska prava važna. Trebalo je naći načina da se oni isplate, a onda refundirati ako je neopravdano isplaćeno", ocenjuje Kovačević.
Presuda Evropskog suda za ljudska prava otvara mogućnost da će pravda biti zadovoljena i za štediše Privredne banke i Jugobanke, pošto se pred sudom u Strazburu uskoro očekuje i tužba klijenata tih banaka.
Za sada još nije poznato kakva će biti zvanična reakcija na presudu Evropskog suda za ljudska prava.
U Ministarstvu pravde je za Radio Slobodna Evropa rečeno da će država zvaničan stav zauzeti po dolasku njenog predstavnika iz Strazburu Slavoljuba Carića u Beograd. Tada bi presuda trebalo da bude razmotrena, a najavljuje se i mogućnost obraćanja višoj instanci - Velikom veću suda za ljudska prava.
Presuda je nepravosnažna, a pošto stupi na pravnu snagu, Srbija će imati rok od 6 meseci da ispuni svoje obaveze na isti način kao prema svojim građanima.
U iščekivanju stava države postavlja se pitanje kakve bi mogle biti posledice po posrnulu domaću ekonomiju i privredu. Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Branko Živanović potpuno je siguran u jedno:
"Da bi to uvećalo nivo javnog duga, a model će se verovatno rešavati kroz proces obezbeđivanja te štednje i model obveznica stare devizne štednje kao što je to već urađeno u Srbiji. Ne bi moglo da ugrozi nacionalni finansijski sistem. To je više principijelno pravno pitanje i verovatno bi rok isplate, ako do njega dođe do 20 godina. Tim hartijama bi se trgovalo u Srbiji i BiH."
Inače, presuda suda u Strazburu je doneta po tužbi troje državljana BiH protiv Slovenije i Srbije zbog toga što podružnice Invest banke u Tuzli i Ljubljanske banke u Sarajevu nisu isplaćivale staru deviznu štednju.
Slovenija će povodom toga podneti žalbu, koja bi mogla uticati da do konačnog rešenja slučaja prođe nekoliko godina. Brže delanje srpskim vlastima preporučuje ekonomista Milan Kovačević, koji upozorava da bi Srbija zbog odugovlačenja mogla plaćati i kamate.
"Koliko će biti skloni ti organi da popravljamo utisak pred međunarodnim sudovima o pravima građana? Ja inače nisam siguran da će to brzo ići, jer mislim da kod nas loše funkcioniše i domaće sudstvo, jer se i ta odluka možda može na razne načine osporavati kod domaćih sudova. Ako budu spori, onda ćemo platiti kamatu na to. I događa nam se nažalost vrlo često da zbog sporosti organa poreski obveznici plate još više nego što bi platili da je blagovremeno rešen problem", navodi Kovačević.
Klijenti zanemareni
Beogradska Invest banka je u postupku likvidacije, a taj proces počeo je pre 10 godina. Nekada je, podseća profesor Branko Živanović bila četvrta banka u SFRJ, koja je poslovala u svim njenim republikama.
"Bavila se isključivo kapitalnim investicijama u entitetima bivše zemlje prethodnice. Poslednjih dvadesetak godina njenog postojanja do 2000. osim toga bavila se poslovanjem i sa štedišama. Bila je jedna od najvećih banaka u zemlji, tako da veliki broj štediša iz BiH i drugih republika ne iznenađuje", kaže Živanović.
Najveća greška, prema mišljenju Milana Kovačevića, dogodila se zbog toga što se Beogradska Investbanka prema svojim štedišama ponela nedopustivo. Zanemarila je klijente koji su, posle raspada SFRJ, ostali sa druge strane granice praveći se da ne postoje.
"Srbija je uvek trebalo da računa sa tim da je potrebno da plati štednju i onim građanima koji su ostali u drugim državama. Banke ne bi nikada smele da prave razliku u pogledu isplate novca koji su primili u depozit odakle je koji klijent. Mislim da ovde nije ni trebalo da dolazi do spora od strane građana, trebalo je da bude više svesti da su građanska prava važna. Trebalo je naći načina da se oni isplate, a onda refundirati ako je neopravdano isplaćeno", ocenjuje Kovačević.
Presuda Evropskog suda za ljudska prava otvara mogućnost da će pravda biti zadovoljena i za štediše Privredne banke i Jugobanke, pošto se pred sudom u Strazburu uskoro očekuje i tužba klijenata tih banaka.
