U planu za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova nedostaju teme povezane sa procesom suočavanja s prošlošću, složili su se učesnici debate "(Propuštena) šansa za sporazum: Potraga za nestalim licima iz rata na Kosovu", koja je održana u Beogradu 24. januara.
Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR Srbija), koji je moderirao debatu, rekao je da u razgovorima o odnosu Srbije i Kosova nedostaju teme koje bi se bavile nestalim licima i suočavanjem s prošlošću.
"Nismo u tom predlogu mogli da vidimo da ima reči o ratnom nasleđu i rešavanju tih pitanja, a čak nije bilo reči ni o nestalim licima", rekao je Milosavljević.
U pitanju je plan Evropske unije (EU) za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, koji je 20. januara predstavljen Srbiji od strane evropsko-američkog tima diplomata.
Iako reči o pitanju nestalih u predlogu plana do sada nije bilo, jedan od učesnika debate, Bekim Bljakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo – Kosovo, istakao je da bi sporazum Srbije i Kosova svakako poboljšalo sadašnje stanje kada je reč o nestalim licima.
"U najgorem slučaju, ukoliko se u sporazumu između Srbije i Kosova ne nađe ni slovo o nestalim osobama, taj sporazum će malo pokrenuti taj proces, jer u trenutku kad postoji sporazum, pretpostavljam da će biti onda odnosa između institucija i da će se ta saradnja uspostaviti", rekao je Bljakaj.
On je dodao da bi to bio značajan napredak, a da bi rezultati bili bolji nego danas.
Učesnica debate Nataša Božilović iz Resursnog centra za nestala lica istakla je da trenutna politička situacija produbljuje jaz između srpskog i kosovskog društva.
"Idemo unazad, jer se mišljenje većine, mišljenje društva kreira od strane vlasti. To je taj jaz koji politika stvara kod ljudi na terenu, i koji vraća ceo ovaj proces unazad", rekla je Božilović.
Ona je podvukla da je jedan od većih problema kad je reč o pitanju nestalih upravo politizacija.
"Nažalost, ovo pitanje ne može biti rešeno bez politike, ali su se teze zamenile. Umesto da se nađe političko rešenje, pitanje nestalih se koristi kao političko sredstvo za ostvarivanje nekih političkih ciljeva", rekla je Božilović.
Ona je dodala da je proces rešavanja pitanja nestalih netransparentan, te da porodice žrtava nisu upoznate sa njim.
Jelena Krstić iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji na debati u Beogradu je istakla da je neophodno da se utvrde činjenice šta se dogodilo sa nestalim licima, da se ona pronađu, da se ubrzaju procesi ekshumacije i identifikacije, da se obeleže mesta stradanja, i da porodice nestalih dobiju šire društveno priznanje.
Kako je Krstić naglasila, pitanje nestalih povlači i druge potrebe žrtava i članova njihovih porodica.
"Srbija od sukoba do danas nije usvojila nikakav program reparacije. Ono što je danas žrtvama na raspolaganju jeste jedan vrlo uzak krug prava koje mogu da ostvare", istakla je Krstić.
Ona se složila da je pitanje nestalih veliko političko pitanje, jer određuje odnose između dve države i utiče na te odnose.
"Ono ne može da bude rešeno bez politike, a naročito bez političke volje da se ono reši, a aktuelna debata i sporovi oko termina upravo pokazuju da ta politička volja ne postoji", rekla je Krstić.
Naime, u aprilu 2022. godine iz EU su naveli kako su dve strane "veoma blizu" dogovora, odnosno da je ostalo da se "usaglase dve reči".
Na konferenciji za novinare 20. jula, premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je naveo kako Beograd insistira da se u sporazumu koristi termin "nestala lica", čemu se Priština usprotivila.
"Mi insistiramo da se istakne da su prisilno nestali, jer se ne radi o nestalim licima usled posledica elementarnih nepogoda, kao što su poplave, požari ili zemljotresi", rekao je Kurti.
S druge strane, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović naveo je tada da Beograd insistira da se koristi termin "nestala lica" jer termin "prisilni nestanci" ukazuju da je "neko počinio ratni zločin".
Nataša Božilović ističe da je za porodice nestalih manje važan naziv, već da je jedino bitno da njihovih članova porodice nema.
Kako je Krstić istakla, da politička volja u Srbiji postoji, do sada bi došlo do procesuiranja odgovornih za nestanak lica, otvaranja arhiva kojima raspolaže srpska vojska i policija "u kojima piše gde se mogu nalaziti masovne grobnice u Srbiji", kao i adekvatnog obeležavanja masovnih grobnica.
"Iz rata na Kosovu se traga za još oko 1.600 nestalih, tako da je pretpostavka da postoji još masovnih grobnica", istakla je Krstić i naglasila da danas nijedna masovna grobnica nije obeležena.
Jelena Krstić podvukla je da se u Srbiji još uvek čeka na Zakon o nestalima, koji bi trebalo da reguliše ceo proces potrage, kao i prava koja porodice treba da ostvare u međuvremnu i nakon što se pronađe njihov nestali član porodice.
"Zakon je iniciran od strane porodice žrtava, to nije došlo nešto što je došlo iz institucija. Sve države u okruženju, osim Srbije, imaju Zakon o nestalima", rekla je Krstić.
