Ko kontroliše novac građana Srbije

Transparentnost javnih finansija u Srbiji je loša, partije na vlasti su zatvorene i nedostupne medijima i organizacijama civilnog društva, a građani, iako znaju da je reč o trošenju njihovog novca, smatraju da na to nemaju nikakav uticaj, ocenili su učesnici tribine o transparentnosti javnih finansija koja je organizovana u Beogradu.

Iako je Srbija donela zakone iz kojih proizilaze obaveze za sve one koji prave i troše budžet, a internet je doprineo tome da je teže naći izgovor zašto se neki podatak ne dostavlja javnosti, stvari i dalje ne stoje dobro, navodi programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić.

"Sami ti zakoni se ne poštuju, najpre ih ne poštuje Ministarstvo finansija", rekao je Nenadić i dodao da već duže vreme ne postoje podaci o izvršenju budžeta, te da za to ne postoji razumno objašnjenje.

Nenadić je rekao da se već duži niz godina o izvršenju državnog budžeta ne raspravlja u parlamentu kao i da je od 2014. godine napravljen dodatni korak nazad, jer Vlada Srbije Skupštini više ne dostavlja završni račun pa parlament, i ako bi hteo, ne može da raspravlja o tome.

• Može da vas interesuje: Šta Srbija dobija Zakonom o poreklu imovine?

Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju ukazao je da su lokalni budžeti mali i da fiskalna moć ostaje centralizovana. Za razliku od Evropske unije, gde 33 odsto javnih prihoda ide na lokalne samouprave, u Srbiji je to od 12 do 16 posto.

Dodaje da je vlast zatvorena prema javnosti, i da kada god se zatraži neki podatak koji može biti problematičan, komunikacija prestaje.

"Građani jesu shvatili da su to njihove pare, ali da oni tu ništa ne mogu. Poruka političke zajednice je – vaše su pare, ali mi ćemo sa njima da radimo šta god hoćemo i vi ništa ne možete povodom toga", kaže Jovanović.

Novinari agencije Beta iz različitih delova Srbije ukazali su da otvorenost i saradnja sa lokalnim vlastima nije dovoljno dobra, i da im je teško da dođu do informacija. Naveli su Jagodinu, gde je na vlasti Dragan Marković Palma iz Jedinstvene Srbije, kao primer gde od gradskih vlasti, ni nakon obraćanja Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja, nisu dobili elementarne podatke o budžetu i javnom dugu.

"U Jagodini je teško doći do pravih informacija i za sve što se tiče opštine, mora se obratiti kabinetu odakle sve kreće", rekla je dopisnica Bete iz Pomoravskog okruga Jelena Zdravković.

Pročitajte i ovo:

Ko je kriv za javni dug Srbije?

Dinko Gruhonjić, novinar ove agencije iz Novog Sada ocenio je da se situacija pogoršala u poslednjih sedam godina, sa dolaskom na vlast Srpske napredne stranke.

"Oni su potpuno nedostupni, oni zapravo vrlo često i ne vrše vlast u svojim opštinama nego tu vlast vrše poverenici Srpske napredne stranke. I niko ne sme da priča", rekao je Gruhonjić i dodao da se i Savez vojvođanskih Mađara "zatvorio za novinare".

Problem jer, prema rečima dopisnice Bete iz Niša Biljane Ljubisavljević, u tome što građani o javnim finansijama saznaju tek kada su odluke donesene

"Kasnije reagovanje nema nikakvog rezultata. Vi možete nešto da se bunite, ali vam kažu da je to bilo na javnoj raspravi. A za nju niko nije znao", kaže ona.

Da se javne rasprave, iako obavezne po zakonu, ne održavaju, ukazuje i novinar Bete iz Novog Pazara Nikola Kočović.

"Gradska uprava ne objavljuje ni kvartalne izveštaje o trošenju novca, tako da građani ne znaju ni kako se puni, ni na šta se troši budžet", navodi on.

Pročitajte i ovo:

Kule u pesku srpske ekonomije

Kada je politika u pitanju ne postoji nacionalnost već politička volja, kaže dopisnica Bete sa juga Srbije Slađana Majdak koja prati i dešavanja u opštinama koje čini većinsko albansko stanovništvo.

"Kada partija dođe na vlast nastaje zatvaranje, bez obzira da li je albanska ili srpska", rekla je Majdak.

Uz ove probleme, učesnici tribine ukazali su da i novinarima i nevladinom sektoru nedostaje znanja i kapaciteta za bavljenje pitanjima javnih finansija.

Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija ukazao je da postoje "punktovi u vlasti sa kojima se može razgovarati, kao što su Državna revizorska institucija, i da su to 'potencijalni saveznici' civilnih organizacija".

Okrugli sto o transparentnosti javnih finansija održan je u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju u organizaciji Medijskog centra Beta.