Vlada Srbije postigla je dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o novom aranžmanu u trajanju od 30 meseci, koji ne bio bio finansijski već savetodavni. Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je jedan od elemenata novog aranžmana, insistiranje MMF-a da se javni dug Srbije smanji na ispod 50 odsto učešća u bruto domaćem proizvodu (BDP).
- MMF: Manjak infrastrukture na Z. Balkanu prepreka rasta
- NIN: U Srbiji inflacija najveća u regionu, plate manje samo u Makedoniji
Prema podacima Ministarstva finansija, javni dug je u aprilu ove godine iznosio 58,6 odsto BDP-a, a iz Fiskalnog saveta Srbije nedavno su upozorili da su javne finansije zemlje "još uvek u zoni povećanog rizika".
U međuvremenu, vlast i opozicija nastavljaju međusobne optužbe - ko je kriv za visinu javnog duga. Dok naprednjaci navode da je razlog vraćanje kredita bivše vlasti, demokrate poručuju da njihovi naslednici još više zadužuju zemlju.
"Od 2012. godine imamo tendenciju rasta gde je maksimum dostignut 2015. na 74,7 procenata bruto domaćeg proizvoda, da bi nakon toga dug počeo polako da opada", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.
Razloge porasta učešća javnog duga u BDP-u od vremena Demokratske stranke (DS) do danas, kada je na vlasti koalicija Srpske napredne stranke (SNS) i Socijalističke partije Srbije (SPS), Đukić objašnjava različitim faktorima, pa i onim koji u odgovorima opoziciji navode predstavnici SNS-a - da vraćaju kursne razlike na kredite koje su njihovi prethodnici podizali u dolarima.
"Pošto je Srbija imala relativno nisku stopu rasta realnog bruto društvenog proizvoda, rastuće zaduživanje je samo pumpalo ovaj pokazatelj i 74,7 odsto u BDP-u u 2015. godini nije nikakvo iznenađenje. Drugi faktor je da je veliki deo srpskog duga nominiran u američkim dolarima, što znači da kada je dolar snažno rastao u odnosu na evro, negativne kursne razlike su izuzetno pogađale Srbiju. Morala je da podnosi enormne kursne razlike u delu vraćanja dugova iz emisije evroobveznica u vreme Vlade Mirka Cvetkovića (DS) koje su uzimane na period od 10 godina, po kamatnoj stopi koja je tada bila neviđena, preko 7 procenata", navodi Đukić.
On ukazuje da je problem i to što je najveći deo zaduživanja u vreme Cvetkovićeve Vlade otišao na tekuću potrošnju. Sa ocenom da se Vlada demokrata zaduživala po višim kamatama, saglasna je i analitičarka Centra za istraživanje javnih politika Tanja Jakobi.
"Ali, to se desilo iz razloga što su u to vreme, zbog finansijske krize i visoke nesigurnosti, investitori tražili daleko višu kamatu. Ako se samo setimo tog vremena, Italija i Španija su bile gotovo na ivici bankrota zbog toga što su investitori za ove dve izuzetno jake ekonomije tražili da se zadužuju po vrlo visokim kamatama koje su bile negde oko šest posto", kaže Jakobi.
Sa javnim dugom od 74,7 odsto BDP-a koliki je bio u 2015. godini, vladajući naprednjaci su ga u protekle tri godine spustili na 58,6 odsto koliko je iznosio u aprilu. Zasluge za ovo poboljšanje samo se delom mogu pripisati Vladi Srbije i nešto većoj stopi rasta.
Razlozi tendencije pada, prema oceni Fiskalnog saveta, dolaze pre svega spolja, kao posledica povoljnih međunarodnih činilaca, pada cena nafte i gasa, pada dolara, smanjenja kamatnih stopa u Evropi i ekonomskog oporavka Evropske unije sa kojom je Srbija čvrsto povezana preko izvoza i stranih direktnih investicija.
"Za ovu Vladu je sreća što imamo vreme kontinuiranog nastavka ekstremno niskih kamatnih stopa na međunarodnim tržištima kapitala, kada čak i zemlje sa mnogo nižim rejtingom u odnosu na Srbiju mogu da se zaduže pod povoljnim uslovima. To je u stvari pravo vreme da se refinansiraju obaveze i da se zaključe novi aranžmani jer će vreme ovako niskih kamatnih stopa brzo proći", navodi Đorđe Đukić.
Trenutnu visinu javnog duga Srbije, prema rečima naših sagovornika, određuje i monetarna politika.
"S obzirom na to da je sada dinar nerealno jak, onda je i udeo našeg duga niži jer zapravo mi procenjujemo da je naš društveni proizvod viši. Kada bi dinar imao realnu vrednost koja svakako ne bi bila u odnosu 1 evro - 118 dinara, onda bi i naša relativna zaduženost bila veća", kaže Tanja Jakobi.
Iz Fiskalnog saveta nedavno su upozorili da javne finansije još nisu "bezbedne". Za zemlje poput Srbije, gornja granica održivog javnog duga je oko 50 odsto BDP-a.
"Ukoliko bi Srbija novu međunarodnu recesiju, koja će u dužem roku nesumnjivo ponovo doći, dočekala sa javnim dugom većim od 50 odsto, to vrlo lako može da dovede do ozbiljne fiskalne krize praćene velikim padom životnog standarda građana", naveo je Fiskalni savet.
Koliko su naprednjaci zaista uspešni u rešavanju ovog pitanja, navodi Tanja Jakobi, tek će se brojati.
"Mi ćemo to videti kada i ako i Evropska centralna banka pored Federalnih rezervi odluči da vodi, da tako kažem, normalnu monetarnu politiku i kada će, zbog promene politike, kamate ponovo porasti. Srbija će ponovo početi da se zadužuje po daleko višoj ceni od pređašnje. Sigurno ne toliko velikoj kao što je to bilo u vreme finansijske krize, ali ipak većoj iz razloga što više neće biti na delu ekspanzivna monetarna politika koja je zapravo omogućavala da kamate na te dužničke hartije od vrednosti budu veoma niske", kaže Jakobi.
Osim po ugled države, odnosno njen rizik, visina javnog duga u velikoj meri utiče na strane i domaće investicije. Srbija je na najnižoj tački bila pre deset godina kada je, prema podacima Ministarstva finansija, javni dug iznosio 28,3 odsto BDP-a.
Facebook Forum