Sa indeksom percepcije korupcije 40, Srbija je i dalje u grupi visokokorumpiranih zemalja i nalazi se na 71. mestu od 168 zemalja, objavila je Transparentnost Srbija na predstavljanju Indeksa percepcije korupcije za prošlu godinu. Zemlja sa najnižom percepcijom korupcije na svetu ponovo je Danska, na začelju liste su Somalija i Serverna Koreja, a od zemalja regiona lošije rezultate od Srbije pokazale su samo Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo, koje je dato zasebno.
Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati podsetio je da je u Srbiji, posle napertka 2002-2003. godine, nastupila stagnacija. Ukazao je na to da mere protiv korupcije nemaju instant efekte ni u jednoj zemlji, pa ni u Srbiji, te da je, iako političari nesmotreno govore da će u ovoj godini rešiti to zlo, neophodno više od godinu dana, jednog mandata, jer borba protiv korupcije traje čitavu jednu generaciju.
„Mislim da je taj žar političara da brzo reše problem rezultirao nekim masovnim, velikim akcijama, međutim, borba protiv korupcije je jedna sistematska, uporna, dugoročna borba; to nije akt, to nije čin, to nije događaj. To sve čini mi se da bi trebalo dedramatizovati i ići na jednu sistematsku, upornu, borbu, bez očekivanja da ćete sutra ući u finale i završiti posao. To je jedna hronična boljka kod koje nema lake pobede“, ukazao je Goati.
"Ovakav rezultat teško može biti iznenađenje kada se ni osnovni strateški dokumenti za suzbijanje korupcije - Nacionalna strategija i Akcioni plan iz 2013. godine - ne sprovode dosledno, a nema odgovornosti za kršenje propisanih rokova i obaveza", navodi Transparentnost Srbija.
Kao faktori navode se i netransparentnost u donošenju odluka, odbijanje vlasti da obelodani dokumente koje traže predstavnici javnosti, izuzeci u sprovođenju procedura poput ugovora bez nadmetanja, partijski uticaj na javni sektor, nepotpun pravni okvir kao i nepotrebne procedure i državne intervencije koje povećavaju mogućnosti za korupciju.
"Brojni problemi na koje je Transparentnost Srbija ukazivala u toku i posle izbornih kampanja 2012. i 2014, a u nekim slučajevima još od 2004, nisu rešeni i Srbija će očigledno ući u novi izborni proces bez razrešenih optužbi za kupovinu glasova, sa neuređenom 'funkcionerskom kampanjom' i nizom spornih pitanja u vezi sa finansiranjem kampanje i njenom kontrolom", ističe Transparentnost.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić rekao je da je vest koja se saopštava svake godine da bitnih promena nema.
„Mi možemo govoriti o stagnaciji koja traje nekih osam godina, a to je loš signal imajući u vidu da je borba protv korupcije visokorangirana na listi političkih prioriteta, da postoji interesovanje u zemlji ali i od strane međunarodnih aktera da bude efikasnija“, konstatovao je on i ukazao:
„Opšta karakteristika jeste to da nema učenja na greškama koje su otkrivene. U redu, ponekad će i da bude uhapšen neko zbog korupcije, još ređe će da bude cela stvar dovedena do konačne osude, ali čak ni tada nema učenja na tim greškama, nema preduzimanja sistemskih mera.”
Indeks percepcije korupcije sačinjava se na osnovu procena stručnjaka, predstavnika institucija i poslovnih ljudi, iz istraživanja koja sprovode međunarodne organizacije.
