Srbija je izručila u ponedeljak 24. januara kraljevini Bahrein državljanina te zemlje, uprkos privremenoj meri odlaganja izručenja, koju je izrekao Evropski sud za ljudska prava u petak 21. januara, saopštio je nevladin Beogradski centar za ljudska prava.
Kako navode u saopštenju, u pitanju je državljanin Bahreina koji se od novembra 2021. godine nalazio u pritvoru u Srbiji, iako je izrazio nameru da traži azil u Srbiji, tvrdeći da mu u državi porekla preti opasnost od mučenja, politički i verski progon.
„I pored odluke Evropskog suda za ljudska prava, koji je na zahtev Beogradskog centra za ljudska prava izrekao privremenu meru i odložio ekstradiciju do 25. februara i okončanja postupka pred tim sudom, Srbija je izvršila izručenje i prekršila ne samo odluku suda u Strazburu, nego i niz međunarodnih i domaćih propisa koji je obavezuju na poštovanje i zaštitu ljudskih prava“, stoji u saopštenju na sajtu organizacije.
Kako navode iz organizacije koja je pomagala ovom bahreinskom državljaninu, on je zbog suprotstavljanja vladajućem režimu u svojoj zemlji pritvaran i mučen od strane bezbednosnih snaga.
U odsustvu je osuđen na doživotnu kaznu zatvora, što nije jedina smrtna kazna izrečena protivnicima režima te zemlje. Ujedinjene nacije, Evropski parlament i nevladine međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikovale su Bahrein zbog izvršenja smrtnih kazni.
Na čelu Bahreina nalazi se sunitska kraljevska porodica, koja neretko ograničava politička prava, građanske slobode i oštro se obračunava sa šiitskim delom populacije.
Evropska konvencija za ljudska prava kao i propisi Srbije proklamuju da nijedno lice ne sme biti proterano ili protiv svoje volje vraćeno na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuto mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.
„Prema mišljenju Višeg suda, Apelacionog suda u Beogradu i ministarke pravde, ispunile su se sve pretpostavke za izručenje, dok je Evropski sud za ljudska prava tražio dodatna objašnjenja između ostalog u vezi sa tim da li su nadležni sudovi razmotrili opasnost od mučenja i nečovečnog postupanja u državi porekla, kao i da li je državljaninu Bahreina bilo omogućeno zatraži azil u Srbiji“, stoji u saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava.
Radio Slobodna Evropa je od Ministarstva pravde Srbije zatražio hitan komentar na ovo izručenja, ali odgovor nije stigao.
Beogradski centar za ljudska prava upozorava da će posledice odluke o izručenju, uprkos odluci Evropskog suda za ljudska prava, biti štetne po Srbiju i njen ugled pred međunarodnim telima po ovom kao i po pitanju vladavine prava, pravne sigurnosti i poštovanja ljudskih prava u Srbiji koja su garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Ustavom Srbije.
Srbija je 2017. godine imala sličan slučaj kada je Turskoj izručila turskog državljanina i kurdskog političkog aktivistu Dževdeta Ajaza.
Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija u najnovijim Zaključnim razmatranjima iz decembra 2021. godine podsetio je na ovaj predmet i izrazio žaljenje što Srbija nije sprovela sveobuhvatni nadzor nad uslovima u kojima Dževdet Ajaz izdržava kaznu zatvora nakon proterivanja u Tursku i što nije obezbedila obeštećenje, uključujući i adekvatnu naknadu nematerijalne štete koja je rezultat fizičke i psihičke povrede koju je on pretrpeo.
Komitet je naveo da Srbija treba da pruži informacije o institucionalnim i pravnim reformama koje je preduzela kako bi se izbegla slična nezakonita izručenja stranih državljana.
