Beograd može da računa na podršku Mađarske najmanje u dve stvari: pridruživanju Srbije Evropskoj uniji i izgradnji gasovoda Južni tok. To je stav mađarskog premijera Viktora Orbana od koga je premijer Srbije Aleksandar Vučić zatražio i savet oko nekih stvari koje će morati da rešavaju u budućnosti, poput Južnog toka. U Beogradu je održana zajednička sednica vlada dve zemlje a već neko vreme mnogi postavljaju pitanje da li će Vućić apsolutnu većinu koristiti kao i njegov severni sused Orban, između ostalog, i za jačanje sopstvene pozicije.
Premijer Mađarske Viktor Orban Vladu Srbije vidi kao jaku i odlučnu a premijera Aleksandra Vučića kao odlučnog i ambicioznog partnera te se nada ozbiljnoj saradnji između dve vlade. "Mislim da sam sada stekao partnere za buduće godine", rekao je Orban. Nije krio da je mađarski interes za članstvom Srbije u Evropskoj uniji.
“Beograd je kapija Evrope prema Balkanu. Zato mislim da EU ne može dugo da opstane bez Beograda i Srbije. To bi bilo kao da neko postavlja vrata bez ograde ka Istoku. Naravno, ne želimo da pritajimo da je to interes mađarske države jer mi Mađari ćemo se osećati bezbedni kada svaki, baš svaki naš sused bude član EU”, rekao je Orban u Beogradu.
„Viktora Orbana u Srbiji doživljavamo kao prijatelja... i on i članovi njegove vlade uvek su dobrodošli", izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić nakon zajedničke sednice dve vlade. Vučić kaže da je postignut visok nivo saglasnosti, te da nijedan predlog koji dolazi iz Mađarske Srbija neće gledati "ispod oka".
„I da budem iskren tražio sam savete u razgovoru u četiri oka, a i na sednici vlade, u vezi sa odnosima i prema našim zajedničkim ekonomskim i političkim, ne mogu da kažem problemima, ali stvarima koje ćemo morati da rešavamo u budućnosti, a tiču se i Južnog toka i nekih drugih stvari“, naveo je Vučić.
Skoro istovremeno kada je ruski predsednik Vladimir Putin u Moskvi izjavio da Rusija namerava da i dalje radi na izgradnji Južnog toka mađarski premijer Viktor Orban je iz Beograda poručio da će njegova zemlja nastaviti radove na ovom gasovodu i da ukoliko neko želi da spreči taj projekat, mora da predloži alternativu.
„Izrazio sam saglasnost sa ministrom da nastavimo radove na Južnom toku. Mađarska ima stav da niko ne može da nam oduzme pravo da brinemo o bezbednosti svog energetskog snabdevanja“, rekao je Orban.
O "orbanizaciji" Srbije
Kako EU traži i od svojih članica i od zemalja koje su na putu priključenja da izgradnju Južnog toka usaglase sa evropskim pravilima Vučić je ipak naglasio da će osim interesa Srbije Beograd voditi računa i o usklađenosti pravila sa EU.
„7. i 8. jula ću razgovarati sa premijerom Medvedevim i predsednikom Putinom o Južnom toku. Naše radne grupe rade na pripremi ugovora i ono što ćemo pokušati to je da što više stvari uskladimo sa evropskim pravilima, ali naravno da ćemo uvek voditi računa o interesima Srbije“, poručio je Vučić.
Upravo mađarski premijer Viktor Orban izaziva kritike u EU jer na osnovu apsolutne većine koju ima, donosi zakone koji su ocenjivani kao nedemokratski, a mnogi evropski poslanici govorili su da se Mađarska igra sa principima na kojima počiva EU. Prema nekim ocenama Orban apsolutnu većinu korsiti i za jačanje sopstvene pozicije i pritisak na neistomišljenike.
Još dok je Aleksandar Vučić bio prvi potpredsenik Vlade mnogi analitičari su upozorovali da ogromna koncentracija moći u rukama jedne osobe nosi u sebi i određene opasnosti. U Srbiji je u poslednje vreme zabeleženo brisanje sa interneta kritičkih tekstova o Aleksandru Vučiću, premijeru je zamerano ponašanje u vanrednoj situaciji tokom poplava za koje se govorilo i da je autoritarno ali i patetično. Neretko ga kritikuju i da je on taj koji vuče sve konce ma o čemu da je reč.
Tako da se ponekad polemisalo i o mogućnosti eventualne „orbanizacije“ Srbije. Postoji li bojazan od toga pitali smo pisca i poznavaoca mađarskih prilika, Ivana Ivanjija.
„Mađarska je iz određenih razloga brzo ušla u Evropsku uniju, ali onda se razvijala na jedan način koji ne odgovara sasvim principima EU u pogledu podrške veoma nacionalistički izraženim snagama i sa veoma malo unutrašnjih sloboda, ne samo medija nego i banaka. Sa takvim početnim koracima Mađarska ne bi mogla da uđe u EU. Ako bi Srbija činila takve stvari, ne bi mogla da uđe u EU, znači to poređenje nije sasvim srećno“, ocenjuje Ivanji.
Za novinara iz Budimpešte Gabora Bodiša ima sličnosti ali i razlika između vlasti u Mađarskoj i Srbiji. On najpre kaže da je Orban zaveo vladavinu jednog jedinog čoveka, te da Mađarska danas više liči na Putinovu Rusiju nego na neku zemlju EU.
„Recimo za ilustraciju, on se pita i za izbor direktora nekog teatra u Budimpešti. Vidim da se i u Srbiji politički život polako pretvara u vladavinu jednog čoveka. To je suštinska paralela između dve zemlje. Nema više prave opozicije u Mađarskoj, izuzev krajnje desnice ako se to uopšte može nazvati opozicijom. Onda je napad počeo na medije, 90 odsto Mađara sluša vladinu propagandu. Po tome ima sličnosti ali ima i razlika jer je, po mom mišljenju, u Srbiji malo šarenija slika jer ima više izvora iz kojih građani mogu da se informišu“, ocenjuje Bodiš.
U međuvremenu, dok Aleksandar Vučić ne retko trpi kritiku u zemlji zbog načina vladanja i ponašanja u pojedinim situacijama tako nešto se neće čuti od njegovih stranih partnera sa kojima je naročito ovih dana u intenzivnim kontaktima.