Sankcije Siriji: Srbija uz Brisel, a ne uz Moskvu i Peking

Radio Slobodna Evropa je dobila potvrdu u Vladi Srbije da je na predlog Ministarstva spoljnih poslova doneta odluka da se Srbija pridruži Evropskoj uniji koja je u ponedeljak uvela pooštrene sankcije prema Siriji. Takvu odluku već ranije je odnela i Hrvatska.

Vatroslava Vekarića, stručnjaka za spoljnu politiku, pitali smo da li je ovo neka vrsta zaokreta u spoljnoj politici Srbije, s obzirom da ona češće u ovakvim slučajevima sledila politiku Moskve nego Brisela i Vašingtona.

“Reč je o jednoj promeni koja je pozitivna, jer ono što se često u Srbiji zaboravlja to je da zemlje koje teže ka tome da postanu članice EU moraju da približavaju sve svoje politike EU, a u to ulazi i spoljna politika. Do sada to nije bio slučaj. Poznato je da je Srbija glasala u svetskim forumima, UN i drugde često suprotno EU i to je bilo nešto što je izazivalo zabrinutost i nezadovoljstvo u Briselu. Prrimer je recimo kada je reč o osudi kršenja ljudskih prava u Iranu, slično je bilo i sa Azerbejdžanom, pa setimo se i dodele Nobelove nagrade kineskom disidentu”, naveo je Vekarić.

Srbija je prvi put u poslednjih nekoliko godina zauzela suprotan stav u odnosu na Rusiju i Kinu. Vekarić uzroke vidi u manjem uticaju Vuka Jeremića, aktuelnog ministra spoljnih poslova Srbije na to ministarstvo i u činjenici da su stranke koje su propagirale euroskepticizam uglavnom izgubile na izborima.

“Na parlamentarnim izborima je 90 posto novih poslanika proevropski orijentisano. Novi predsednik, bez obzira na sve nedoumice se vrlo angažovano potvrđuje da će slediti pojačanu liniju evropskih integracija, dakle ta jedna sveukupna atmosfera je dovela do toga da se promene ti stavovi. I konačno, još uvek formalno aktuelan ministar spoljnih poslova sad angažovan na drugim funkcijama, jeste da je njegov uticaj sada manji, a verovatno da je on bio glavni uzrok svih glasanja koja su nama u stvari predstavljali teškoće u odnosima sa EU”, kazao je.

Na pitanje kako gleda na komentare da zemlja koja je bila pod sankcijama, sada drugima uvodi sankcije, Vekarić kaže:

“Vi ćete uvek naći takve komentare iz krugova onih koji su skloni izolacionizmu. Ako je konačno došlo do nekog osvešćivanja, da je potrebno voditi realnu spoljnu politiku koja će voditi računa o prioritetima koji su proklamovani ovde onda je to dobar znak”.

Srbija ne gubi ništa

Evropska unija uvela je 25. juna nove sankcije Siriji, koje se tiču zamrzavanja imovine i zabrane putovanja za šest grupa, među kojima su članovi vlade, finansijske kompanije i jedan pojedinac.

Izvoz oružja u tu zemlju takođe je deo evropskih sankcija. Ujedno je pooštren embargo za uvoz nafte iz te zemlje, kao i iz Irana.

Sijka Pistolova, urednica Energy Observer kaže da Srbija ne uvozi naftu iz Sirije, embargo, međutim, može da pogodi hrvatsku Inu koja ima svoja nalazišta u Siriji.

Što se tiče izvoza oružja koji je takođe pod embargom, ni tu Srbija nema nikakvog interesa, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić. Nema aktivnih poslova sa Sirijom.

“Bivša Jugoslavija je izvozila oružje u Siriju, ali davnih 60-ih godina prošlog veka. Dakle, Srbija prihvatanjem sankcija ne gubi ništa. Slično je i sa Hrvatskom. Sirija se, kad je u pitanju snabdevanje oružjem, oslanjala na Moskvu”, kazao je Radić.

Značajno je, dakle, što se Beograd našao među zemljama koje su uvele ove mere zbog masakra nad civilima od strane trupa lojalnih predsedniku Bašaru al Asadu.

Prema podacima sirijskih aktivista, više od 15 hiljada ljudi, među kojima većina civila, ubijeno je u zemlji u proteklih 15 meseci, kada je izbila pobuna protiv Asadovog režima.

Brisel je 25. juna doneo 16. paket sankcija prema Siriji.