Evropska fudbalska unija UEFA i Svetska fudbalska federacija FIFA zatražile su od Fudbalskog saveza Srbije (FSS) da do polovine decembra izabere novo rukovodstvo po demokratskim principima, izjavio je Novica Tončev, funkcioner FSS-a, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Fudbalski savez Srbije 15. jula usvojio je novi Nacrt Statuta FSS, po kom državni i partijski funkcioneri ne mogu istovremeno da budu i na pozicijama u fudbalu, i dao ga na javnu raspravu u narednih mesec dana.
Ukoliko ovaj dokument bude usvojen i sproveden u praksi značio bi veliku promenu u ovdašnjoj fudbalskoj organizaciji koju još od osnivanja pre više od 100 godina, posebno u poslednje tri decenije, prati političko kadriranje.
U ingerenciji Fudbalskog saveza Srbije, organizacije koja upravlja fudbalskim sportom u državi, je 3.087 klubova.
Novica Tončev, koji je i potpredsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) i ministar bez portfelja u Vladi Srbije, rekao je RSE da je preporuka da se Statut FSS-a usaglasi sa statutima UEFA i FIFA i da se delegati izaberu na demokratski način, u skladu sa domaćim Zakonom o sportu koji ne dozvoljava duple funkcije.
Hoćemo da izbacimo politiku iz fudbala.....Znači, institucije države, Vlada, Skupština, da se ne mešaju u fudbal -kaže Tončev.
„Hoćemo da izbacimo politiku iz fudbala. U Statutu UEFA-e ne pominju se pojedinci ali piše da država ne može da se meša u rad sporta. Znači, institucije države, Vlada, Skupština, da se ne mešaju u fudbal“, naveo je Tončev.
Skupština FSS-a ima 73 delegata koje daju regionalni savezi, klubovi, sudijska i trenerska organizacija, kao i udruženje fudbalskih reprezentativaca. Kao najviši organ fudbalske organizacije, Skupština bira predsednika na mandat od četiri godine i rukovodstvo saveza. Po predlogu novog Statuta, u Skupštini FSS prvi put bi trebalo da bude i predstavnik fudbalera kog određuje Sindikat profesionalnih fudbalera koji je priznat od strane Međunarodnog saveza profesionalnih fudbalera (FIFPro).
Tončev je rekao da je suština promena da svako ko ispunjava uslove, pa i političar, može da se kandiduje za poziciju u FSS ali da u slučaju izbora mora da napusti prethodnu funkciju.
Tončev: Poštujem pravila
On je naglasio da to važi za sve pa i za njega, koji je trenutno predsednik Fudbalskog saveza regiona Istočne Srbije sa sedištem u Nišu, član Skupštine FSS-a, član Izvršnog odbora FSS-a, ministar i funkcioner SPS-a.
„Ako rešim da se kandidujem u Fudbalskom savezu, onda ću da izađem iz Vlade. Ili neću da se kandidujem u FSS, a ostaću u Vladi. Ja ću pravila da poštujem“, rekao je Tončev.
Propisi krovne fudbalske organizacije u Srbiji, koji su uvedeni u vreme njenog donedavnog predsednika i funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Slaviše Kokeze, prvom čoveku FSS-a daju neograničena ovlašćenja u izboru kadrova.
Kako je u FSS-u rečeno za RSE, predstavnici UEFA i FIFA boravili su u Beogradu tokom prethodne sednice Skupštine FSS krajem juna i aktuelni statut ocenili kao nedemokratski i protivan njihovim pravilima. Zbog toga su, kako kažu u FSS, evropska i svetska organizacija čvrsto sugerisale da se u saradnji sa njima usvoji novi dokument po kom će do kraja godine biti izabrani novi predsednik, rukovodstvo i članovi organa FSS.
Poledica: Politika odlučuje
Predloženi statut između ostalog propisuje uslove da je kandidat za članstvo u FSS aktivan u fudbalskoj organizaciji, da nije osuđivan za krivična dela, da nema poziciju u političkoj stranci (član glavnog odbora, predsedništva, izvršnog organa), kao i da ne obavlja javnu funkciju (ministar, član parlamenta, gradonačelnik, odbornik, i slično). Osoba koja aplicira trebalo bi da ispuni i kriterijum da na pomenutim političkim dužnostima nije bila u poslednjih godinu dana koje prethode kandidaturi.
Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Srbije Nezavisnost (SPFN), kaže za RSE da je najvažnije da propisi zažive u praksi.
“Živimo u zemlji u kojoj politika o svemu odlučuje i nisam optimista da će se u fudbalu desiti radikalne promene”, ističe Poledica.
On dodaje da su savezi i klubovi već bili u obavezi da poštuju Zakon o sportu koji kaže da nosilac političke funkcije ne može biti član sportske organizacije. Ovaj akt, koji je Skupština Srbije usvojila početkom februara 2016, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić između ostalog je opisao kao želju države da se funkcije u sportu više ne tretiraju jedino kao beneficije i apostrofirao uvođenje principa “jedan čovek – jedna funkcija”.
U maju 2016. za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, koji je proistekao iz Fudbalskog saveza Jugoslavije osnovanog 1919, izabran je Slaviša Kokeza, član Glavnog odbora i potpredsednik Beogradskog odbora vladajuće Srpske napredne stranke. Na funkciji u FSS-u bio je do pred kraj marta ove godine kada je podneo ostavku nakon što su ga mesec dana ranije saslušali nadležni organi Srbije zbog sumnje u povezanost sa ekstremnim navijačima beogradskog Fudbalskog kluba Partizan osumnjičenim za ubistva, otmice i trgovinu drogom.
Od tada je fotelja prvog čoveka srpskog fudbala u beogradskoj ulici Terazije 35, sedištu FSS-a, upražnjena do izbora novog.
Kokeza je do ključne pozicije u srpskom fudbalu stigao nakon dolaska na vlast Srpske napredne stranke 2012. U decembru te godine izabran je za potpredsednika Upravnog odbora Fudbalskog kluba Crvena Zvezda, a od decembra 2014. bio je predsednik Fudbalskog saveza Beograda. Avgusta 2015. podneo je ostavku na funkciju u Zvezdi nakon što je mesec dana ranije izabran za potpredsednika Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije.
Najnoviji primer mešanja politike u ovdašnji fudbal je činjenica da je FSS početkom jula poništio svoju odluku donetu polovinom juna da od iduće sezone sa 16 na 14 klubova skrati Super ligu, kasnije i na 12, nakon što je predsednik države i SNS-a Aleksandar Vučić izjavio da Srbija mnogo ulaže u izgradnju stadiona i da bi manji broj klubova u takmičenju prvog ranga značio ukidanje fudbala u manjim mestima, Vranju, Zaječaru, Leskovcu.
“Vučić je tu odluku doneo i ljudi koji vode naš fudbal su je sproveli. Zapravo, čitav aparat Fudbalskog saveza je samo ispostava srpske politike. Oni su tu samo da dignu ruke i urade ono što im se kaže”, kaže Mirko Poledica iz SPFN.
Simović: Počelo još u SFRJ
Ukoliko novi statut FSS-a bude usvojen, kako objašnjavaju njegovi funkcioneri, to bi praktično značilo da sve organizacije u fudbalskoj vertikali imaju obavezu da poštuju njegova pravila, od regionalnih saveza do klubova.
Mogu samo da kažem – napokon. Konačno su se setili da politika i sport ne idu zajedno......-kaže Zoran Simović, golman reprezentacije nekadašnje SFRJ
Zoran Simović, golman reprezentacije nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), kaže za RSE da bi to bilo jedino ispravno.
“Mogu samo da kažem – napokon. Konačno su se setili da politika i sport ne idu zajedno, jer to su dve različite branše”, dodaje on.
Paleta motiva političara za učešće u fudbalu, kako su pokazale prethodne decenije, prostirala se od lične promocije, oportunizma, interesa vlasti, do iskrene želje pojedinaca da pomognu sportu. U zavisnosti od pozicije na kojoj su bili, političari su u klubovima obavljali razne poslove, od menadžerskih funkcija, preko obezbeđivanja finansija, dovođenja sponzora, do formiranja timova i krojenja klupskih strategija.
Zoran Simović, proslavljeni igrač Hajduka i jugoslovenski reprezentativac 1980-ih, seća se da je i u to vreme bilo politike u fudbalu.
“Bilo je slučajeva da su se dovodili treneri preko veze, po nekoj političkoj liniji, da su se u reprezentaciju igrači birali po ključu. Da ih bude toliko iz Srbije, toliko iz Hrvatske, toliko iz Bosne… Tada je to posejano u fudbal”, seća se Simović.
Od početka 90-ih XX veka i raspada Jugoslavije političko kadriranje u fudbalu bilo je vidljivije nego ranije. Po raspadu Komunističke partije koja je bila jedina u SFRJ, njena naslednica Socijalistička partija Srbije (SPS) domaćem sportu dala je najveći broj stranačkih ličnosti.
Funkcioner SPS-a i potonji premijer Mirko Marijanović bio je predsednik Izvršnog odbora FK Partizan od 1989. do 94. Tih devedesetih kroz Zvezdu su prošli i socijalisti Dragan Tomić, Tomica Raičević i Vlajko Stojiljković, a kroz Partizan policijski generali Vlastimir Đorđević i Radovan Stojičić. Kadrovi SPS-a u rukovodstvima klubova dominiraju i tokom dvehiljaditih, Petar Škundrić, Aleksandar Antić, Dušan Mrakić i Nikola Nikodijević u Crvenoj Zvezdi, dok su u Partizanu bili Branko Ružić, Veljko Odalović i Nemanja Đorđević. U fudbalskim upravama bili su i nekadašnji socijalista i potom demokrata Nebojša Čović, u Zvezdi, i socijaldemokrata Rasim Ljajić u Partizanu. Trenutno su u dva od tri najveća kluba u državi na čelnim mestima iskusni političari. Predsednik FK Partizan od 2016. je Milorad Vučelić, nekadašnji visoki funkcioner SPS-a, dok je aktuelni funkcioner te stranke Dušan Bajatović od 2019. generalni direktor FK Vojvodina iz Novog Sada.
Od maja 1991. i Zvezdine titule Kupa šampiona do danas klubovi iz Srbije nisu ostvarili značajan rezultat, ako se kao upeh ne posmatra učešće u Ligi UEFA i par igranja u grupi Lige šampiona.
Fudbalski veteran Zoran Simović kaže da fudbal mora da se vrati sportistima.
“Velikih fudbalera nema na funkcijama, a u sportske fotelje dolaze ljudi koju loptu nisu u životu šutnuli. Sve se svelo na to da je novac u prvom planu”, zaključio je Simović.
Reprezentacija Srbije u fudbalu više od 20 godina nije učestvovala na Evropskom prvenstvu, od šampionata 2000. u Belgiji i Holandiji. Na poslednjem Svetskom prvenstvu 2018. u Rusiji nije prošla grupnu fazu i plasirana je na 22. mesto. Na prethodnom Mondijalu u Brazilu nije učestvovala, dok 2010. u Južnoj Africi takođe nije prošla grupu.
Facebook Forum