Neraskidive veze države, sporta i kriminala u Srbiji

Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost biće održana 6. marta, a predsednik države Aleksandar Vučić je već nagovestio da bi nakon toga javnost mogla biti šokirana.

Njegova izjava odnosila se na rezultate istrage o kriminalnoj grupi nedavno uhapšenog Veljka Belivuka, koji je i vođa jedne od grupa navijača fudbalskog kluba Partizan.

Njegovo hapšenje puni novinske stranice u Srbiji i svetskim medijima, posebno nakon što su na policijsko saslušanje pozvani i predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Slaviša Kokeza i bivša državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović, koja je u junu 2019. podnela ostavku ne navodeći razloge za to.

Kokeza, koji je čelni čovek fudbala u Srbiji, nije se o ispitivanju javno oglašavao, a advokat Dijane Hrkalović izjavio je za portal Insajder da joj nisu postavljana pitanja u vezi sa grupom Veljka Belivuka, ali da je pitana da li poznaje Slavišu Kokezu.

Grupa Veljka Belivuka, zvanog Velja Nevolja, sumnjiči se za ubistva, otmice i trgovinu drogom, a tokom pretresa 4. februara na fudbalskom stadionu Partizana i drugim lokacijama u Beogradu i Srbiji policija je pronašla drogu i oružje.

Belivuk je označen i kao navodni pripadnik "kavačkog" kriminalnog klana koji je u ratu sa "škaljarskim".

Sukob dva klana iz predgrađa Kotora u Crnoj Gori traje od 2014. godine, a u izveštaju Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA), čiju kopiju poseduje KRIK, piše da su se sve ozbiljnije kriminalne grupe iz Srbije i Crne Gore priklonile ili "škaljarskom" ili "kavačkom" klanu.

Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Srbije "Nezavisnost" navodi za Radio Slobodna Evropa (RSE) da mu se čini da je fudbal uhapšenim licima bio samo paravan za neke stvari koje su radili.

"Sva ova hapšenja, barem kako su ih mediji predstavili, nemaju direktnu povezanost sa fudbalom. Sticajem okolnosti ti ljudi koji su uhapšeni su ili u navijačkim ili u upravljačkim krugovima i to je nešto sa čim se suočavamo poslednjih 30 i više godina", kaže Poledica.

Ko je Slaviša Kokeza?

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) nije se oglasilo zvaničnim saopštenjem povodom informativnog razgovora sa Kokezom 28. februara.

Ali je ministar policije Aleksandar Vulin istog dana na TV Pink rekao da se sa njim razgovaralo o brojnim temama, a da je jedna od njih i obezbeđivanje lokala u Beogradu od strane kriminalne grupe Veljka Belivuka.

Vulin je objavio da je Kokeza odbio poligrafsko ispitivanje, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ne razume "zašto je čovek u kog je imao poverenje odbio poligraf".

Javnost je za Kokezu prvi put čula u julu 2008. godine. Na konferenciji za novinare desničarske Srpske radikalne stranke (SRS), partije osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja koji je u tom trenutku bio u pritvoru, Kokeza se pojavio sa gipsom na ruci i zavojem na glavi, pored tadašnjih predsednika stranke Tomislava Nikolića i generalnog sekretara Aleksandra Vučića.

Kako su tvrdili, Kokeza je bio povređen na mitingu u centru Beograda, gde su radikali protestovali zbog hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića.

Kasnije iste godine, kada su Nikolić i Vučić osnovali Srpsku naprednu stranku (SNS), Kokeza postaje njen član i funkcioner.

Na mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije Kokeza je izabran na Skupštini održanoj 20. maja 2016. godine.

Kokeza je za Vučića u intervjuima govorio kao o privatnom prijatelju.

Slučaj bivše državne sekretarke u MUP-u

Dan posle Kokeze u policiji je saslušana i Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova nakon čega su mediji objavili da je ispitivana o vezama sa Belivukom.

Njen advokat Nenad Tasić je, međutim, za portal Insajder rekao da su joj u policiji postavljana pitanja na okolnosti ugrožavanja bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice a da je ona negirala da je imala bilo kakva saznanja o tome.

Takođe je naveo da joj nisu postavljana pitanja u vezi sa grupom Vejka Belivuka, ali da su joj postavljena pitanja o poznanstvu sa Slavišim Kokezom.

Dijana Hrkalović je u MUP-u, u vreme dok je ministar bio Nebojša Stefanović, radila najpre kao zamenica šefa kabineta ministra, pa sekretarka Uprave kriminalističke policije, da bi ministarstvo napustila sa pozicije državne sekretarke.

Stevan Dojčinović, glavni i odgovorni urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, koja godinama izveštava o vezama kriminala i sporta u Srbiji, za RSE ocenjuje da je Hrkalović bila najdominantnija osoba u policiji dok je bila sekretarka.

"Ona je bila odgovorna za taj period rada policije kada su ojačali kriminalci koji se sada hapse. Delovalo je kao da ih je policija štitila jer se obračunavala sa suparničkim klanom dok njih nije dirala", istakao je Dojčinović.

Dojčinović ocenjuje i da je sada u pitanju ograničena akcija.

"Mislim da ovo nije obračun sa mafijom, sa svim grupama, već se obračunavaju sa jednim posebnim segmentom, sa navijačkom grupom koja je bila deo 'kavačkog klana' i sa nekima od ljudi koji su bliski sa njima", naveo je Dojčinović.

"Ta ista grupa je godinama bila zaštićena praktično od sistema i države. Mislim da ovo suviše kasno stiže, dosta je ljudi stradalo u međuvremenu, a do toga ne bi došlo da je država ranije preuzela ove akcije", kaže Dojčinović.

On ukazuje i da je bilo pokušaja procesuiranja osoba koje su sada pod istragom.

"Ali su se na čudne načine postupci protiv njih obustavljali tako što su neki dokazi ili nestajali ili bili kompromitovani", navodi Dojčinović.

Upravo se novinarka KRIK-a našla u opasnoj situaciji u junu 2020. godine, kada joj je nepoznati muškarac oduzeo telefon nakon što je fotografisala sina predsednika Srbije Danila Vučića kako u jednom beogradskom kafiću gleda fudbalsku utakmicu u društvu, kako je KRIK naveo, huligana bliskog "kavačkom" klanu. Sve se dogodilo u prisustvu policajaca koji, kako je novinarka navela, nisu reagovali.

Krajem februara desničarski pokret Oslobođenje objavio je na Tviteru fotografiju Danila Vučića sa, kako je navedeno, Damjanom Šobićem, članom navijačke grupe "Alkatraz".

Ta fotografija je objavljena dan nakon što je Šobić uhapšen.

Takođe je potpredsednica opozicione Stranke slobode i prava Marinika Tepić 10. februara iznela tvrdnje da su članovi grupe Veljka Belivuka bili deo ličnog obezbeđenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom otvaranja atletskog stadiona u Novom Pazaru, na jugozapadu Srbije, 2017. godine i Vučićeve inauguracije koja je održana iste godine.

SNS je negirala navode, a predsednik Srbije izjavio je da je Danilo Vučić "pošten i pristojan mladić", te da je kriv samo zato što je njegov sin uz ocenu da se njegovom sinu "crta meta na čelu".

Kako funkcionišu stvari u srpskom fudbalu?

Hapšenje vođe jedne od navijačkih grupa i saslušanje čelnika Fudbalskog saveza Srbije ponovo je otvorilo pitanje šta se dešava u srpskom fudbalu.

Mirko Poledica iz Sindikata profesionalnih fudbalera kaže da se fudbal otrgao iz ruku struke i ljudi koji su stvarali taj sport i da je došao u ruke ljudi koji nemaju nikakvu povezanost sa fudbalom.

"Sportski klubovi služe za uhlebljenje političkih parazita, ne znam kako bih to drugačije nazvao", navodi Poledica.

Kritike na račun funkcionisanja Fudbalskog saveza Srbije i rada njegovog čelnika Slaviše Kokeze često su se mogle čuti u delu sportske javnosti – upućivane su primedbe na regularnost državnog takmičenja, a nezadovoljstvo vlada i zbog neuspeha reprezentacije Srbije na evropskim i svetskim prvenstvima.

Nekadašnji igrač reprezentacije Srbije i evropskih klubova Nemanja Vidić je krajem 2020. godine uputio otvoreno pismo u kojem je kritikovao FSS i Kokezu.

"Ovaj sistem je destruktivan i kratkoročan. Troši fudbalske radnike, pravi fudbalere i trenere za kratku upotrebu, postavlja ljude na funkcije sa sumnjivim namerama. Ceo sistem radi u interesu menadžera i funkcionera, a ne u interesu fudbala. Dozvoljava ljudima, blago rečeno sa sumnjivim biografijama, da zarađuju ogroman novac", naveo je tada Vidić.

Poledica kaže da se kroz sistem funkcionisanja fudbala može videti kako se krše i zakoni.

"Daću vam samo neke od primera. Zakon o sudijama izričito brani sudijama da imaju bilo kakvu javnu funkciju osim sudijske. Vi danas u srpskom fudbalu imate ljude koji su članovi Apelacionih sudova i koji obavljaju funkciju u FSS ili su je obavljali ranije u nekim klubovima", tvrdi Poledica.

Upitan da li je privatizacija rešenje, kaže da još uvek ne postoji zakon koji bi to omogućio.

"Nisam siguran da država želi da se klubovi privatizuju jer sam stekao utisak da su klubovi politički plenovi svih vlasti poslednjih decenija. Šta je rešenje u ovom trenutku je kompleksno pitanje. Ali ono što mogu da kažem i branim jeste da je srpski fudbal leglo korupcije i neregularnosti i da to sve potiče od FSS", navodi Poledica.

On ističe i da je bitna činjenica da su svi klubovi i dalje udruženja građana te da "pripadaju narodu".

Nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, Aleksandar Vučić je, tada sa funkcije prvog potpredsednika Vlade, izjavljivao da se zalaže za privatizaciju sportskih, prvenstveno fudbalskih klubova, koji su na računima beležili milionske gubitke.

"Ja sam za to da se izvrši privatizacija, iako znam da je većina navijača i Zvezde i Partizana protiv toga", rekao je Vučić na Radio-televiziji Srbije 2013. godine.

Dve godine kasnije, Vučić sa pozicije premijera izjavljuje da od privatizacije ne odustaje, ali da za to nema ni volje ni snage.

"Dakle, ne možete da izvedete privatizaciju ako to neće oni na koje se to odnosi, ako nemate podršku onih na koje se to odnosi, ako to ne žele navijači Partizana i Crvene Zvezde. Kako to da izvedete, to su udruženja građana", rekao je on.

Vučić 2016. godine izjavljuje i da nema snage za rešavanje još jednog problema koji je u vezi sa fudbalskim klubovima – borbom protiv huligana.

"Ako me pitate zašto nemamo dovoljno snage za to, pa nemamo dovoljno snage zato što je potreban društveni konsenzus za neke stvari", rekao je Vučić.

Pretresi na stadionima Partizana i Crvene Zvezde

Pretres na stadionu "Partizana" dogodio se u danu hapšenja Belivuka, a policija je pretresala još lokacija u Beogradu i Srbiji. Da su tom prilikom pronađeni droga, oružje i tragovi bitni za dalju istragu, izjavio je Ninoslav Cmolić, v.d. načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.

"Sam stadion Partizana ima jako puno tih, što skrivenih, što neskrivenih prostorija. Nije to nikakav bunker, to je jedna ozbiljno opremljena prostorija koja je njima data na korišćenje. Ali to su sve pitanja koja treba postaviti rukovodstvu - na koji način se to daje, u koje svrhe se to koristi", rekao je Cmolić na televiziji Pink 5. februara.

On je tad naveo da je pretresan i stadion Crvene zvezde.

"I tu je pronađena određena količina opojne droge. A samim tim pokazujemo da nijedan klub od ova naša dva najveća kluba nije zaštićen, nama su podjednako isti i jedan i drugi", dodao je Cmolić.

Još jednom je izneo stav da se ne radi o navijačima, već o običnim kriminalcima.

Državne firme kao sponzori fudbalskih klubova gubitaša

Finansijski izveštaji klubova Crvena zvezda i Partizan za 2020. godinu još nisu dostupni na sajtu Agencije za privredne registre Srbije (APR).

Prema podacima sa APR-a iz revizorskih izveštaja za 2019. godinu, ukupni minus na računu kluba Crvena zvezda tada je bio 45,7 miliona evra, dok je Partizan istovremeno imao ukupan gubitak od 22,8 miliona evra.

Milionski gubici, međutim, ne sprečavaju fudbalske klubove da imaju državne sponzore.

Generalni sponzor Crvene zvezde je državna srpsko-ruska naftna kompanija Gaspromnjeft. Među istaknutim sponzorima su državna osiguravajuća kuća Dunav osiguranje i mobilni operater MTS, u vlasništvu državne telekomunikacione kompanije Telekom Srbija.

Zvezda "deli" sponzore sa glavnim konkurentom, fudbalskim klubom Partizan. MTS je glavni sponzor Partizanu, a među istaknutim sponzorima je i Dunav osiguranje.

Glavni sponzor FK Vojvodina je državna srpsko-ruska gasna kompanija Srbijagas.

Ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović najavila je u decembru da će tražiti redefinisanje svih investicionih planova Srbijagasa, ali i pitanje sponzorstava - da li Srbijagas treba, kako i na koji način da sponzoriše fudbalske klubove, poput FK Vojvodina, na primer.

Mihajlović je rekla da trošak Srbijagasa za FK Vojvodinu iznosi oko tri miliona evra godišnje.

Političari u savezima i klubovima

Političari, aktivni i bivši, u rukovodstvu su najvećih fudbalskih klubova u Srbiji.

Tako Kokeza nije jedini stranački funkcioner u Fudbalskom savezu Srbije. U Izvršnom odboru i Odboru za hitna pitanja te organizacije je Novica Tončev, ministar bez portfelja u Vladi Srbije i funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS).

Predsednik FK Partizan je od 2016. godine Milorad Vučelić, nekadašnji visoki državni i funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS) u vreme vladavine Slobodana Miloševića tokom devedesetih godina. Vučelić je trenutno i glavni i odgovorni urednik provladinog medija Večernje novosti.

Nakon hapšenja Veljka Belivuka i pretresa stadiona Partizana 4. februara, na kojem su prema navodima policije pronađeni droga i oružje, Milorad Vučelić je bio na informativnom razgovoru u policiji.

Tim povodom je 6. februara ministar policije Aleksandar Vulin izjavio da su "svi čelnici Partizana ispitani kao građani".

Funkcioner SPS-a, poslanik u Skupštini Srbije i direktor državne srpsko-ruske gasne kompanije Srbijagas Dušan Bajatović je generalni direktor FK Vojvodina. Bajatović je zvanično najplaćeniji državni funkcioner u Srbiji, a na čelu Srbijagasa je od 2008. godine, uprkos višemilionskim gubicima tog preduzeća.

Rukovodstvo fudbalskog kluba Crvena zvezda se dovodi u vezu sa vladajućom Srpskom naprednom strankom. Slaviša Kokeza u rukovodstvo kluba dolazi 2012. godine, po dolasku SNS-a na vlast, a ostavku u menadžmentu Crvene zvezde dao je nakon što je izabran za predsednika FSS.

Na čelu sportskog društva Crvena zvezda, kojem pripada i istoimeni klub, je Nebojša Čović – koji je bio gradonačelnik Beograda, kao kandidat SPS-a, tokom devedesetih, a posle razlaza sa socijalistima i deo koalicije Demokratske opozicije Srbije (DOS) koja je 2000. zbacila sa vlasti Slobodana Miloševića.

Novembra 2013. godine, izabran je za člana privremenog veća Beograda kao kandidat Srpske napredne stranke, a mandat mu je istekao u aprilu 2014. godine.

Od 2011. godine vodi košarkaški klub Crvena zvezda, bio je i u upravi fudbalskog kluba, a od jula 2018. godine predsednik je Upravnog odbora sportskog društva Crvena zvezda.

Od Arkana do danas

Kada je reč o vezama države i navijača u Srbiji, kao jedan od ključnih događaja uzima se formiranje grupe "Delije" – navijačke grupe fudbalskog kluba Crvena zvezda 1989. godine, u osvit građanskog rata u Jugoslaviji.

Na čelo tribine dolazi Željko Ražnatović Arkan, u to vreme već poznat policiji kao kriminalac koji je ležao i u evropskim zatvorima. Po početku rata, Arkan postaje poznat kao ratni profiter i vođa paravojne Srpske dobrovoljačke garde čiji su članovi optuživani za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Mediji su tada izveštavali da je Arkan navijačku grupu koristio kao regrutnu bazu za tu paravojnu formaciju, kao i da su paravojne formacije imale podršku režima Slobodana Miloševića.

Na širok spisak firmi kojima je upravljao, Ražnatović stavlja i FK "Obilić". Predsednik tog drugoligaškog fudbalskog kluba postaje 1996. godine, da bi za samo nešto više od godinu dana "Obilić" bio na čelu Prve lige.

Arkan je svojoj supruzi, pevačici Svetlani Ražnatović Ceci, 1998. godine prepustio predsedničko mesto. Ona je na čelu kluba ostala i nakon Ražnatovićevog ubistva u hotelu Interkontinental 15. januara 2000. godine.

Svetlana Ražnatović bila je privođena u policijskoj akciji "Sablja", pokrenutoj nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine. "Sablja" je do sada ostala najveća policijska akcija u Srbiji, u kojoj je privedeno više od 11 hiljada osoba.

U kući Ražnatovića je u "Sablji" pronađeno oružje, a policija je tada ispitivala navodne veze Svetlane Ražnatović sa "zemunskim" kriminalnim klanom, čiji su članovi osuđeni zbog ubistva premijera. Provela je tri meseca u pritvoru, a te veze nisu dokazane.

Međutim, tada započeta policijska istraga je u narednih osam godina pokazala nezakonito prisvajanje novca od prodaje igrača "Obilića", a Ražnatović je zbog tog krivičnog dela 2011. godine osuđena na godinu i po dana kućnog zatvora i novčanu kaznu od milion i po evra.

Nakon Đinđićevog ubistva, u julu 2003. godine, Srbija dobija prvi zakon o sprečavanju nasilja na utakmicama. Nasilje se, međutim, odigravalo i van stadiona, pa zakon nije sprečio ubistva u navijačkim obračunima.

Za vreme vlasti Demokratske stranke i njenih koalicionih partnera, huliganske grupe predstavljale su i jednu od ključnih prepreka za održavanje Parade ponosa, a izlazak navijača na ulice i nasilje na sportskim utakmicama pratile su desničarske parole - uperene protiv hapšenja haških osuđenika Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

Kada je reč o sudskim procesima u kojima su glavni akteri bili huligani sa tribina, mediji su uglavnom izveštavali da su hapšeni ili osuđivani za trgovinu narkoticima ili nasilničko ponašanje.

Dva postupka ostaće posebno upamćena – suđenje navijaču Crvene zvezde Urošu Mišiću zbog prebijanja žandarma Nebojše Trajkovića i suđenje za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona, mahom navijačima Partizana.

Bris Taton, navijač Tuluza, pretučen je u centru Beograda 17. septembra 2009. godine, uoči utakmice koju je Partizan igrao sa tim francuskim klubom. Od zadobijenih povreda Taton je preminuo 12 dana kasnije. Više hiljada Beograđana je 2. oktobra iste godine učestvovalo u šetnji protiv nasilja, a najviši zvaničnici države tada su najavili oštre kazne za počinioce.

Tadašnji republički javni tužilac Slobodan Radovanović je nakon Tatonove smrti izjavio da se ne radi samo o navijačkim grupama, već o pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa, i da Tužilaštvo radi na mogućnostima da im zabrani delovanje.

Međutim, nakon prve presude 2011. godine, kada su počinioci dobili ukupno 240 godina zatvora, u kasnijim postupcima su te kazne gotovo prepolovljene. Poslednji optuženi osuđen je 2019. godine, skoro deceniju nakon Tatonovog ubistva. Do sada su gotovo svi osuđeni izašli na slobodu.

Zvezdin navijač Uroš Mišić se pred sudom našao 2007. godine, nakon što je u tuči na poluvremenu fudbalske utakmice Crvene Zvezde u Beogradu pretukao žandara Nebojšu Trajkovića. Slučaj je trajao godinama, a Mišić je bio tri puta osuđivan - dva puta na po 10 godina, a konačna presuda je bila na pet i po godina zatvora.

Mišić je pušten iz zatvora pre odsluženja kazne, po Zakonu o amnestiji donetom nakon što je SNS preuzela vlast u Srbiji.

Mišićev slučaj su obeležile i pretnje sudiji sa tribina i u sudnici, a igrači su na jednom prilikom izašli na teren u majicama sa Mišićevim likom i natpisom "Pravda za Uroša".

Fudbaleri su tvrdili da su ih majice dočekale u svlačionicama, navijači da je sve bilo dogovoreno sa upravom, dok su neki čelnici kluba izjavili da su morali da pristanu jer su im "Delije" pretile da će u suprotnom "zapaliti stadion".

U decembru 2009. godine, navijači Partizana, skandirajući sa tribina, pozvali su na ubistvo tada novinarke B92, a danas urednice Insajdera, Brankice Stanković.

Stanković je živela sa policijskim obezbeđenjem nakon poziva na njeno ubistvo. Trojicu navijača, uhapšenih nakon događaja, Viši sud u Beogradu je oslobodio optužbi 2015. godine.

Ostaće upamćeno i da su fudbaleri i košarkaši Partizana obukli majice u čast vođama navijača. To se desilo 2016. godine, nakon ubistva Aleksandra Stankovića zvanog "Sale Mutavi", vođe navijačke grupe "Janjičari" čiji je bliski saradnik bio Veljko Belivuk.

Na pitanje ko je organizovao da igrači nose majice, Veljko Belivuk je u intervjuu magazinu Njuzvik rekao: "Dato je da se obuku i to je kraj priče, nema rasprave. Da vidim ko će da kaže da neće".

Ubijeni Stanković je prethodno bio osuđen kao vođa grupe koja se bavila trgovinom drogom, ali mu je izvršenje kazne stalno bilo odlagano.

Nakon ubistva Stankovića, na vanrednoj konferenciji za novinare, tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović najavio je "rat mafiji", a ubistvo Stankovića do danas nije rasvetljeno. Stefanović je danas ministar odbrane u Vladi Srbije.