Srbija se usaglasila sa odlukom Evropske unije (EU) o produžavanju restriktivnih mera usmerenih protiv određenih lica, subjekata i organa s obzirom na situaciju u Ukrajini.
Radi se o restriktivnim merama koje je EU uvela 2014. godine, kada je došlo do ruske okupacije Krima, a koje se poslednjom odlukom produžavaju do marta 2026. godine.
Na listi se nalaze uglavnom državljani Ukrajine, uključujući i bivšeg predsednika Viktora Janukoviča.
Ovom odlukom su se ukladile i ostale zemlje kandidati: Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija, Albanija, Ukrajina i Bosna i Hercegovina, kao i zemlje zajedničkog evropskog ekonomskog prostora poput Islanda, Lihtenštajna i Norveške.
"Ove zemlje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom Odlukom Saveta. Evropska unija prima na znanje ovu posvećenost i pozdravlja je", navodi se u saopštenju koje je izdao visoki evropski predstavnik za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell (Žozep Borelj).
Srbija se i ranije usklađivala sa odlukama o restriktivnim merama koje se odnose na situaciju na Krimu a gde se na listi nalaze ukrajinski političari.
Međutim, zemlja se nije usaglasila ni sa jednom odlukom EU po pitanju sankcija protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu.
Zemlja se nije usaglasila ni sa sankcijama protiv Belorusije zbog situacije u Belorusiji i njenog učešća u ruskoj agresiji na Ukrajinu.
Do sada EU je uvela 10 paketa sankcija protiv Rusije zbog rata u Ukrajini a Srbija se nije složila ni sa jednom odlukom.
Zemlja je u prošloj godini doživela drastičan pad stepena usklađenosti sa spoljnom politikom EU.
Neuvođenje sankcija Rusiji je razlog zašto Srbija nije napredovala ni za jedan korak u procesu evropskih integracija, te je prošla godina za nju bila propuštena jer nije bilo pomaka u procesu pristupnih pregovora.
Evropski zvaničnici redovno pozivaju zvanični Beograd da uvede sankcije Rusiji, jer se od Srbije kao zemlje kandidata očekuje da progresivno uskladi njenu politiku sa politikama EU.
