Apelacioni sud u Beogradu je u martu treći put ukinuo rešenje Višeg suda da se Bugarskoj izruči biznismen i državljanin te zemlje Cvetan Vasilev (Tsvetan Vasilev), za kojim je Bugarska raspisala poternicu još 2014. godine.
Vasileva bugarske vlasti traže zbog sumnje da je proneverio novac i doprineo najvećoj bankarskoj krizi u toj zemlji.
Slučaj Cvetana Vasileva, o čijem izručenju se u Srbiji odlučuje već sedam godina, u javnosti je stvorio sumnje i na moguće političke veze ovog biznismena sa vladajućim strukturama.
Ko je Cvetan Vasilev?
Cvetan Vasilev je nekadašnji većinski akcionar Korporativne komercijalne banke (CCB), četvrte po veličini u Bugarskoj.
Prema navodima bugarskog tužilaštva, Vasilev je 2014. godine izbegao u Srbiju, gde i danas živi.
Korporativna komercijalna banka je te godine bankrotirala, a Vasilev je kasnije optužen za umešanost u 144 slučaja pronevere novca i preti mu kazna od 10 do 20 godina zatvora.
Osamnaest optuženih u tom procesu, prema navodima optužnice na 11.000 strana, opisani su kao kriminalna grupa odgovorna za proneveru 2,6 milijardi leva (1,3 milijardi evra). Ove malverzacije su, kako se navodi, "ugrozile stabilnost bugarskog bankarskog sistema i njene finansijske sigurnosti".
Proces u slučaju bankrota CCB-a u Sofiji traje od februara 2018. godine.
Vasilevu u Srbiji nije određen ekstradicioni pritvor, već mu je samo oduzet pasoš.
Sedam godina odlučivanja o izručenju Vasileva
Apelacioni sud u Beogradu je 11. marta 2021. godine doneo rešenje kojim je ukinuto rešenje nižeg suda u kojem se Srbiji nalaže izručenje Vasileva.
Kako je naveo Apelacioni sud za RSE, predmet je vraćen nižem sudu na ponovno suđenje.
U obrazloženju ovog rešenja navode da je „prvostepeno rešenje ukinuto zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer je izreka prvostepenog rešenja nerazumljiva i međusobno protivrečna“.
„Takođe, po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se žalbom branilaca okrivljenog ističe da je prvostepeni sud propustio da primeni odredbe bilateralnog ugovora Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Bugarske o uzajamnoj pravnoj pomoći, a što je uticalo na donošenje nezakonitog i nepravilnog rešenja“, piše u odgovoru Apelacionog suda.
Ovo je već treći put da Apelacioni sud ukida rešenje Višeg suda u ovom predmetu.
Naime, Viši sud je, kako je preneo istraživački portal Insajder, još krajem 2014. doneo rešenje o izručenju Vasileva, ali je tu odluku Apelacioni sud ukinuo po njegovoj žalbi.
Prema obrazloženju Apelacionog suda, Viši sud je rešenje doneo "uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka i na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja".
Viši sud je u ponovnom odlučivanju još jednom doneo rešenje da Vasilev bude izručen, ali ga je Apelacioni sud u aprilu 2017. opet ukinuo sa identičnim obrazloženjem.
Državni tužilac Bugarske Ivan Gešev poslao je 2020. pisma Generalnom sekretarijatu Saveta Evrope i Evropskom komitetu za probleme kriminala u kojima kritikuje vlasti u Srbiji jer nisu odgovorile na zahtev Bugarske za izručenje Cvetana Vasileva.
Šef državnog tužilaštva Bugarske takođe se obratio dopisima predsedniku Evropskog parlamenta i Evropske komisije Davidu-Mariji Sassoli i Ursuli von der Laien, kako je saopštilo bugarsko tužilaštvo, "s obzirom na buduću procenu spremnosti Republike Srbije kao kandidata za članstvo u Evropsku uniju".
“Nepostojanje konačne presude nadležnih organa zamoljene države - Republike Srbije u ovom konkretnom slučaju, u vezi sa krivičnim postupkom koji protiv bugarskog državljanina Cvetana Vasileva vode bugarske vlasti, dovodi u pitanje efikasnu primenu Evropske konvencije o izručenju u razumnom roku", naveo je tada državni tužilac Bugarske Gešev.
Gešev je tada uputio i pismo Višem sudu u Beogradu obavestivši da zahtev za izručenje Vasileva još uvek važi. On je u pismu tada naveo da su iznenađeni kašnjenjem odluke o izručenju i da je ovaj slučaj „bez presedana u našoj praksi kao zemlje koja je podnela zahtev“.
Poslovi Vasileva u Srbiji
Vasilev je 2012. godine, pre nego što je za njim raspisana poternica, kupio Srpsku fabriku stakla u Paraćinu koja postoji od 1946. godine.
Prema pisanju medija, zbog ranije neisplaćenih dugova, većinski vlasnik paraćinske staklare 2009. godine bilo je javno preduzeće „Srbijagas“.
Tri godine kasnije, generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović i Vasilev, kao predsednik Nadzornog odbora Korporativno-trgovinske banke, koja je garant transakcije, potpisali su aneks ugovora o preuzimanju paraćinske staklare od "Srbijagasa".
Cvetan Vasilev je, kako je prenela Radio-televizija Srbije, tada dao reč da će preuzimanjem staklare promeniti mišljenje o bugarskom biznisu u Srbiji.
Dokument o preuzimanju 63 odsto vlasništva u fabrici potpisao je konzorcijum bugarskih firmi "Rubin" i "Glas industri". Ovaj konzorcijum je, prema podacima centralnog registra o vlasništvu akcionarskih društava, i sada vlasnik 67,8% udela u fabrici.
Portal Insajder pisao je da su dugovi te staklare uvećani 70 puta od dolaska bugarskog biznismena.
Račun paraćinske fabrike stakla bio je od 2016-2020. godine u povremenoj blokadi više od 1.200 dana, prema podacima Narodne banke Srbije.
Ova fabrika je od septembra 2020. godine u stečaju, na osnovu odluke Privrednog suda u Kragujevcu.
Stečaj je pokrenut na osnovu zahteva „Srbijagasa“ 2019. godine. Kako se navodi u obrazloženju suda, „Srbijagas“ potražuje oko 560 miliona dinara (4,6 miliona evra), što je fabrika priznala kao dug. Postoji, prema navodima suda, i potraživanje „Srbijagasa“ u iznosu od oko 3 milijarde dinara (oko 25 miliona evra) koje fabrika ne priznaje.
Nadzorni odbor Srpske fabrike stakla, prema pisanju medija 2017. godine, podneo je Tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv grupe ljudi, među kojima je i Vasilev, tvrdeći da kao kriminalna grupa namerno fabriku odvode u stečaj.
Tvrdnje o političkim vezama Vasileva u Srbiji
Ime Cvetana Vasileva spomenuto je u Skupštini Srbije 2017. godine kada ga je tada opozicioni poslanik Zoran Živković nazvao „velikim prijateljem bivšeg predsednika Srbije (Tomislava Nikolića, prim. aut.), sadašnjeg predsednika Srbije (Aleksandra Vučića, prim. aut.), mnogih srpskih političara, mnogih članova vladajuće stranke u Srbiji (Srpske napredne stranke, prim. aut.)“.
Živković je tada rekao da je sramota za Srbiju da nije isporučila Vasileva koji je na Interpolovoj poternici.
Vučić je prethodno, kao premijer Srbije, u martu 2017. odgovarajući na tvrdnje Živkovića da bugarski biznismen Vasilev finansira njegovu kampanju za predsednika Srbije, kazao novinarima da on “nema pojma” o kome je reč.
Ipak, kako navodi portal Istinomer, 2015. godine Vučić je pomenuo Vasileva, vlasnika paraćinske Staklare, govoreći da "bugarskom tajkunu neće dozvoliti da trpa pare u džepove na račun države".
Živković je tvrdnje o finansiranju Vasileva vladajuće partije ponovio na pres konferenciji 6. februara 2020. u parlamentu.
Aleksandar Martinović, šef Poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS), izjavio je tada za RSE da nije tačno to što je rekao Živković i ponovio da Vasilev nema nikakve veze sa SNS.
„Ne znam ni ko je taj čovek", rekao je tada Martinović.
Bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić potvrdio je za portal Insajder da je Cvetan Vasilev 2014. godine uplatio fondaciji Dragice Nikolić, njegove supruge, donaciju od 200.000 dinara. Negirao je lične kontakte sa njim.
Šta kaže Vasilev?
Vasilev je u julu 2018. u izjavi za list Kurir negirao da je uplatio novac fondaciji i da su političke veze razlog njegovog bekstva u Srbiju.
On je tvrdio da je žrtva političkog progona u Bugarskoj, te da je zato došao u Srbiju. U Srbiji je jer, kako tvrdi, veruje srpskom pravosudnom sistemu više nego bugarskom sudu.
U intervjuu je naveo i da je uradio sve da spasi Srpsku fabriku stakla u Paraćinu i da nije učinio krivično delo, već da je to učinilo rukovodstvo fabrike od 2015. godine.
Na svom blogu, Vasilev navodi da su optužbe u Bugarskoj protiv njega manipulativne i da je bankrot CCB-a veštački napravljen tvrdeći da je žrtva pretnji i ucena „duboke države“ u Bugarskoj.
On je 2019. napisao da sudije u postupku protiv njega za bankrot CCB-a primaju instrukcije od tužilaštva i da postupak „nema nikakve veze sa pravdom“.
Facebook Forum