Srpskoj fabrici stakla iz Paraćina, jedinoj domaćoj fabrici za proizvodnju ambalažnog stakla, 1. septembra preti isključenje struje i gasa zbog neizmirenih dugova za utrošene enrgente.
Zbog velikih dugova, račun staklare je u blokadi, a zbog sve izvesnijeg isključenja struje, moguća je i potpuna obustava proizvodnje.
Mministar energetike Srbije Aleksandar Antić, rekao je da Srpska fabrika stakla iz Paraćina, još uvek nije počela isplatu dugova za struju i gas, predviđenu Protokolom sa javnim preduzećima EPS i Srbijagas dodajući da iz staklare i dalje stižu obećanja da će dugovi biti izmireni na vreme.
Međutim, ako dogovor ne bude ispoštovan, slede isključenja, kategoričan je ministar Antić.
„Uveravam vas da, ukoliko do 1. septembra, ne budu imali uplate kao što su najavili da će država prema njima postupiti kao i prema svakom drugom. Oni su se švercovali dugi niz godina i ova vlada je to pitanje zaoštrila“, rekao je Antić.
U Srpskoj fabrici stakla, koja zapošljava 850 radnika, danas nije bilo sagovornika raspoloženih da komentarišu najavu ninistra Antića. Članovi menadžmenta su bili na dugotrajnim sastancima, ili službeno odsutni, a predstavnici fabričkog sindika nisu odgovarali na telefonske pozive.
Predsednik Opštine Paraćin Saša Paunović, kaže za Radio Slobodna Evropa, da je fabrika stakla, uz fabriku cementa, ključno proizvodno preduzeće za taj grad, tim pre što su u njegovu modernizaciju uložena ogromna sredstva i što zapošljava veliki broj radnika.
„Ona je za Paraćin podjednako važna, ako ne i važnija od smederevske Železare za Smederevo. S druge strane paraćinska staklara je potpuno modernizovana i u nju su uložena ogromna sredstva za nove mašine, proizvodne linije i peći. Prvi deo fabrike je potpuno kompletiran, automatizovan i robotizovan, a drugi deo fabrike je u procesu investiranja gde je već kompletna oprema stigla u fabriku u treba da se montira“, kaže Paunović.
Naš sagovornik ističe da dugovanja za struju i gas predstavljaju veliki problem, ali da slika nije tako crno bela, navodeći da postoje i dugovanja države prema fabrici.
Pitanje je šta činiti sa potpuno savremenom fabrikom, velikim brojem zaposlenih, modernom proizvodnjom i razvijenim tržištem u Srbiji i u zemljama regiona, koja zbog svega toga, ne bi smela da stane.
„U tom smislu ja očekujem da država reaguje na drugačiji način. Ja razumem da je fabrika dužna veliki iznos sredstava javnim prduzećima, ali verovatno postoji neki druginačin da se ta dugovanja naplate. Ako već postoji takav dug, verujem da bi bilo i kupaca za tu imovinu i to onih koji se zaista bave proizvodnjom stakla, i da bi se u takvom nekom aranžmanu podaje namirila država, rešilo pitanje vlasništva i konačno završila ta privatizaciona agonija“, zaključuje Paunović.