"Sve poskupljuje, a penzija se smanjila. Radila sam pošteno i kad sam otišla u penziju, ne mogu da sastavim kraj s krajem. Hvala bogu, deca mi malo pomažu", kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) 80-godišnja Beograđanka Milanka Mihajlović na Bajlonijevoj pijaci u centru Beograda.
Opservacija sagovornice RSE o poskupljenju životnih namirnica nije bez osnova, barem tako pokazuje izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u kojem se navodi da su potrošačke cene u oktobru 2018. godine povećane za 2,2 posto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine.
Prema podacima RZS, za dva posto su povećane cene odeće i obuće, cena prevoza porasla je za 0,9 posto, rekreacija i kultura za 0,4 posto, dok su hrana i bezalkoholna pića skuplji za 0,3 posto. Takođe, stan, voda i električna energija poskupeli su za 0,2 posto, a zdravstvo za 0,1 posto.
Poskupljenje cena dovodi se u direktnu vezu sa međugodišnjom inflacijom, koja je u oktobru bila na 2,2 posto, što je, prema rečima viceguvernera Narodne banke Srbije (NBS) Željka Jovića u granicama cilja da rast potrošačkih cena ove, kao i naredne dve godine, bude tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.
"Na to da su inflatorni pritisci i dalje niski ukazuje činjenica da preko polovine doprinosa međugodišnjoj inflaciji potiče od rasta cene naftnih derivata i voća i povrća. To potvrđuje i niska bazna inflacija koja se u proteklim meseca kretala oko jedan posto međugodišnje", objasnio je Jović na predstavljanju izveštaja o inflaciji 16. novembra.
Trenutna stopa inflacije nije zabrinjavajuća.- Danilo Šuković
Ekonomista Danilo Šuković kaže da trenutna stopa inflacije nije zabrinjavajuća, te da je na sličnom nivou i u mnogim zemljama Evropske unije. On dodaje da mnogi faktori mogu uticati na porast cena.
"Prvo, može da dođe do povećanja tražnje zbog većih prihoda. Recimo, ako se povećaju zarade ili penzije, veća tražnja povećava i cenu. Ili, recimo ako se podignu carine, kao što je sada slučaj, to takođe može da podigne cenu. Mnogo je faktora koji utiču na to", kaže Šuković u razgovoru za RSE.
U poslednjih pet godina potrošačke cene u Srbiji porasle su za 10,2 posto, navodi se u podacima koje nam je dostavio Republički zavod za statistiku.
"Indeks potrošačkih cena u Republici Srbiji, u periodu oktobar 2013. – septembar 2018. godine, iznosio 109,9 (rast 9,9 posto), dok je u periodu oktobar 2013. – oktobar 2018. godine, iznosio 110,2 (rast 10,2 posto). Za oba perioda, bazni mesec je septembar 2013. godine", navodi se u odgovoru koji RZS.
Skupština Srbije je 29. septembra ove godine usvojila zakon kojim se ukida privremeno smanjenje penzija koje je stupilo na snagu četiri godine ranije, pod obrazloženjem da je zemlja pred bankrotom.
Sedamdesetdvogodišnja penzionerka Mira kaže da je u takvim okolnostima osetila poskupljenje cena.
"Meso je jako poskupelo. Hleb i mleko čini mi se da nisu. Sad su nam vratili penzije, ali u poslednjih nekoliko meseci bilo je, bogami, loše", ističe Mira.
Na korekciju cena uticaj ima i ulazak novih inostranih trgovinskih lanaca, koji su oborili cene pojedinih proizvoda, mahom povrća i voća.
Mima Popovski (72) u Trstu živi od 1993. godine. U Beograd dolazi nekoliko puta godišnje i, a u razgovoru za RSE dala nam je kratki uporedni prikaz cena u Italiji i Srbiji.
"Još uvek je za nas koji smo vani ovde povrće i voće džaba. To su cene koje apsolutno nemaju veze sa talijanskim cenama. Kad smo pre 25 godina pošli u Italiju meso je bilo tamo četiri puta skuplje. Sad je potpuno ista cena. Znači, izjednačili smo se sa Evropom u ceni mesa", reči su Mime Popovski.
Sva ta poskupljenja padaju na teret građana zemlje u kojoj je prosečna neto zarada u septembru iznosila 47.920 dinara (400 evra). To je nominalno 5,5 odsto više nego pre godinu dana, a realno je povećanje od 3,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je juna 2018. godine najavio "značajno povećanje plata" do kraja godine.
"Te plate će se približavati onome što sam rekao da je cilj, a to je blizu 500 evra", izjavio je Vučić.
Danilo Šuković, pak, smatra da nije realno očekivati da plate za nekoliko meseci porastu sa 400 na "blizu 500 evra", s obzirom na to da rast zarada prati rast bruto društvenog proizvoda (BDP).
On napominje da političari u Srbiji neretko manipulišu i pompezno najavljuju nominalna povećanja primanja koja za građane suštinski nemaju značaja.
"Nominalni rast znači: ja sam juče primio 1.000 dinara, danas sam primio 1.100 i nominalno imam veću platu. Ali to za čoveka uopšte nije važno. Važno je da li on danas za tih 1.100 dinara može da kupi ono što je ranije mogao za 1.000 dinara. Ako ne može, to znači da su mu realno primanja opala. Ali, naši zvaničnici, pogotovo predsednik, stalno govori 'nikad veće plate u istoriji', ali sve vreme govori o nominalnim iznosima, a ne realnim", objašnjava Šuković.
Prema podacima iz juna 2017. godine, Srbija je u društvu samo dve članice Evropske unije (Rumunije i Bugarske) koje više od trećine porodičnog budžeta izdvajaju za kupovinu osnovnih namirnica. U drugim evropskim zemljama domaćinstva troše znatno manje. Uzroke ovako loše statistike u Srbiji treba tražiti u siromaštvu, kaže Danilo Šuković.
"Siromašno stanovništvo najveći deo svog dohotka troši na egzistencijalne potrebe. To je ta surova slika ekonomskog stanja u našoj zemlji. To je jedan od najboljih pokazatelja u kakvom je socijalnom stanju stanovništvo. Ako neko troši mnogo na hranu, to je znak velikog siromaštva i to je znak da ne može da izdvaja za obrazovanje, kulturu, ne može da kupi knjigu, ne može da ode u bioskop ili da kvalitetno obrazuje svoju decu. Sve zbog toga što mora da zadovolji one najnužnije potrebe, jer nema prostora za drugo", zaključuje Šuković.
Svoje potrebe na minimum je morala da svede i Milanka Mihajlović.
"Ja sam sad u godinama kad nemam neke naročite zahteve, osim lekova. To prvo uzmem, pa šta ostane", kaže Milanka Mihajlović.
Među retkim proizvodima koji su ovih dana pojeftinili je gorivo. Zbog pada cene nafte na svetskim berzama, cena beznina na pumpama u Srbiji je pala u proseku za 7,7 dinara po litru, dok je dizel pojeftinio za 5,5 dinara po litru, navode u Udruženju naftnih kompanija Srbije.
Facebook Forum